Пољубац Местаље: Заза, Кондогбија, Габријел, Нето...!

Како је Марселињо од отпада направио фудбалске племиће?! Пре само неколико месеци Прандели на конференцији за новинаре претио играчима да ће летети из клуба. Данас Марселињова Валенсија игра најлепши фудбал у Европи!

Фудбал 25.10.2017 | 23:00 Можда је то тих дугачких пешчаних плажа, сунчаних дана и препланулих девојака. Штета је такав рај на земљи трошити размишљајући о томе шта ће бити сутра. Препустиш се тренутку, испијаш некакве летње коктеле, уживаш у животу. Али нажалост - ретко то иде тако. У фудбалу никад. План је преко потребан, а у Валенсији су се последњих година понашали као је управо супротно. Драже им је било да се завале испод плаже, да пусте другима да одлучују. Пара је било, страгије ни у наговештају.

Уосталом, цео град је живео на кредит. Има мишљења да је финансијска криза у Шпанији почела баш у граду на обали Средоземног мора. Живело се лагано. Музеј уметности и науке требало је да кошта 300.000.000 евра, на крају је цех био 1.300.000.000. Шта је милијарда? Стаза Формуле један и даље окружује град, али је напуштена после само пет трка. Град је и даље дужан за њу. Бахатио се и фудбалски клуб. Нови стадион - не баш оригинално назван Ноу Местаља - труне на северозападу града. Радови су почели 2007, али су убрзо заустављени. Клуб није имао пара за ту акробацију, али је пројекат свеједно добио зелено светло. Сад се тек види колико је то била погрешна одлука.

Нису само инвестиције биле проблематичне. Нови власник клуба Питер Лим - нимало омиљен међу навијачима - није се баш превише “бутао“ у фудбалске ствари. Можда је тако било и најбоље пошто тешко да је у родном Сингапуру могао много да научи о најважнијој споредној ствари на свету. Није међутим његов пасиван ствар према терену био проблем, већ то што је за такве ствари делегирао суперагента Жоржа Мендеша. Као на траци су последњих година играчи дефиловали Местаљом. Астрономске суме трошиле су се на појачања, иако је Валенсија последњих година била позната као клуб који највише притискају дугови. Само у сезони 2015/2016 на нове играче потрошено је 143.750.000 евра.

И онда уочи овог лета радикалан рез. Лим, који је додуше успео да очисти значајан део дуга, раскинуо је сарадњу са још непопуларнијим председником Лај Хон Чаном, отерао и спортског директора Хезуса Гарсија Питарха и повукао најбољи потез у његовој фудбалског каријери. На Чаново место стигао је Анил Мурти, а још битније од тога функцију генералног директора преузео је Матеу Алемани, бивши председник Мајорке. У суштини,Алемани води клуб на дневној бази. Лим се више не појављује у јавности, навијачима то прија.

Алеманијева прва одлука - за шефа струке је у мају поставио Марселиња Торала. И притом му гарантовао да ће Марселињова бити последња кад се буде одлучивало о трансферима. Ранији тренер, а било их је шест у последње две године, међу њима и Гари Невил, Пако Ајестаран, Чезаре Прандели, личили су на маркетиншке трикове у поређењу са Марселињом. Његов рад је у Шпанији и те како познат. У Виљареалу је био сјајан, довео је тим и до полуфинала Лиге шампиона, у све три сезоне на Мадригалу био је у првих шест на табели, једном и четврти.

Нови тренер одмах је заврнуо рукаве и прионуо на посао. Познато је да је опседнут кондиционом спремом играча, да воли да му играју брзо. Зато је одмах и отерао ветеране Енца Переза, Алвара Негреда и Нанија. Стигли су млађи играчи попут Жофрија Кондогбије, Гонсала Гуедеса, Габријела Паулисте.

И баш ту лежи први велики плус за Марселиња. Јер ни Кондогбија ни Гуедес ни Паулиста нису играчи који обећавају резултате. Као што није ни Симоне Заза или голман Нето. Сви они су имали прилику да се покажу на великој сцени и нико од њих није успео. На Местаљи су продисали. Као у оној бајци о принцези која је пољубила жабу и претворила је у принца. Сви ови отпаци великих европских клубова су у Валенсији постали део фудбалског племства.

Без некаквог реда...

-          Симоне Заза прошле јесени није успео да постигне ниједан гол у Вест Хему. На зиму је дошао у табор Слепих мишева на позајмицу, постигао је шест голова, довољно да убеди управу Валенсије да издвоји 16.000.000 евра и откупи га од Јувентуса у коме одавно није било места за италијанског нападача. У првих девет кола Примере Заза је постигао осам голова.

-          Гонсало Гуедес је на почетку сезоне успео да сакупи само осам минута у тиму Пари Сен Жермена, без обзира на то што су га Свеци Бенфики платили 30.000.000 евра. У победи над Севиљом од 4:0 деловао је као ванземаљац у поређењу са прекаљеним крилом Андалужана Хезусом Навасом. На седам утакмица откако је стигао у Валенсији три гола и пет асистенција. Сваки од тих голова био је право мало ремек дело, па Унај Емери већ сада најављује Гуедесов повратак у Париз кад му на крају сезоне истекне позајмица.

-          Голман Нето је Јувентусу плаћен 6.000.000 евра. На четири утакмице није примио гол, све скупа поклекао је осам пута на осам мечева што и није толико страшно имајући у виду да Валенсија игра ултраофанзиван фудбал. У Италији је био познат као тек солидан голман, склон аматерским грешкама, за две године у Торину углавном је грејао купу Ђанлуиђију Буфону. Прошле сезоне бранио је на 14 утакмица за Јуве, годину раније на осам.

-          Габријел Паулиста је дошао за 11.000.000 евра из Арсенала. У Лондону је био ништа више него просечан штопер, ако и толико. Арсен Венгер га је олако прецртао, иако знамо да Тобџије не блистају позади. У Валенсији Паулиста - блиста.

-          Џејсон Муриљо је стигао из Интера на двогодишњу позајмицу са обавезним откупом за 13.000.000 евра. Био је мање-више стандардан у Интеру, добро и почео, али се пред крај прошле сезоне распао и почео да губи место у стартној постави. Неразури су једва чекали да му виде леђа.

-          Жофри Кондогбија је на позајмици, такође из Интера, има право откупа за 25.000.000 евра. Интер га је платио 36.000.000 када га је доводио из Монака, била му је пројектована велика каријера. Играо је у Интеру, али је био врло лош, прва тема критичких текстова, описиван је као превара од играча, лажни Погба...

-          Родриго је дошао још  2015. године када је на име обештећења на рачун Бенфике уплаћено 30.000.000 евра. Крај његовог имена пет голова и четири асистенције. Отприлике на нивоу целе прошле сезоне, мада је због повреде пропустио скоро цео пролећни део. У првој се тек привикавао. У Валенсији је после три године на маргинама изборио повратак у репрезентацију Шпаније.

Данас су ова седморица уз Езекијела Гараја, који је још лета 2016. године стигао из Зенита за 24.000.000 евра, те капитена Данија Пареха носиоци Валенсијине игре. Баш Пареховпример је можда и најбољи доказ колико је Марселињо свим играчима преокренуо животе. Прошле сезоне Прандели је Пареха избацивао из тима због пијанства. Памти се и конференција за новинаре италијанског стратега на којој је играче оптужио да се не залажу и викао: “Фуори! Фуори! Фуори!“. Сви који га не буду слушали - лете! Јавност и медији су били на његовој страни, па су испред стадиона навијачи вређали екипу повицима: “Плаћеници, к...и синови, копилад“.

"Навикао сам. Говоре ми да морам да трчим више, да се штедим, да сам псето... Шетам улицом са породицом, неко прође и добаци ми да сам псето. У једном тренутку једноставно стигнеш до границе после које ти је свеједно. Све сам дао за клуб, био сам сваке недеље овде на ватри, ако треба да браним тренере... Али само су мене критиковали. Нико ме из клуба никад није звао да пита како сам. Био сам потпуно сам. Кући сам више пута плакао због свега", искрено је тада говорио Парехо.

Већ је био спаковао кофере на лето. Групу од 16 играла који су отишли из клуба он је требало да увећа за још једно име. А онда је сео са Марселињом и - предомислио се. Каже да је одмах осетио да ће ове сезоне бити другачије. Далеко од тога да је Марселињо лак човек за сарадњу. Габријел Паулиста, који је са њим сарађивао у Виљареалу, каже да је “давеж“. Толико опседнут спремом, дијетама, да круже гласине да су се играчи пред почетак припрема изгладњивали, уочи мерења ишли у сауне... Ако се појавиш са грамом вишка - не играш. Толико је захтеван Марселињо. Али...

“Није генерал у војсци па да не можеш да разговараш са њим. Воли да ти све лепо објасни“, хвали Заза.

Притом, Марселињо зна шта жели. Игру његових тимова у Шпанији називају “вертикалном“. Не даве лопту, газе напред.

“Тим који има посед лопте од 80 одсто и само три шута на гол ме не одушевљава“, кажеМарселињо.

За такву игру у систему 4-4-2 потребни су одговарајући играчи. Потребни су гладни играчи. Потребни су и они који осећају клуб. Зато је ту Карлос Солер. Момак који од рођења има чланску карту Валенсије. Његови родитељи сваки пут су на трибинама. И много пре но што је он заиграо за први тим. Десна страна терена његово је власништво. Стручна јавност је импресионирана, па се шушка да је Манчестер јунајтед спремио око 35.000.000 евра како би на лето покушао да га доведе. Валенсија неће ни да чује, откупна клаузула износи целих 80.000.000 евра, а Слепи мишеви га најрадије не би продавали ни та те паре. Овај пут желе да створе озбиљан тим и Солер је у центру тог пројетка.

Поред 20-годишњег везисте, ту су и бекови Хозе Гаја, Тони Лато и Начо Видал, такође Валенсијина деца, па Мартин Монтоја који је стигао из Барселоне, Андреас Переира - сећате га се: дао нам је гол у финалу Мундијалита 2015. године - је на позајмици из Манчестер јунајтеда, Санти Мина (21) је као џокер са клупе већ три пута тресао противничке мреже.

Уосталом, Валенсија ове сезоне погађа као луда. Последњих пет резултата: 5:0 против Малаге, 3:2 против Реал Сосиједада, 3:2 против Атлетика из Билбаа, 6:3 против Бетиса, 4:0 против Севиље!

Једине Марселињове "жртве" за сада су наш Немања Максимовић - али после шест месеци неиграња у Астани очекивало се да ће њему бити потребно време - те Фабијан Орељана, коме је још летос поручено да потражи нови клуб, али је чилеанско крило са страшним педигреом из Селте одбијало сваку понуду јер жели да се неметне новом шефу. ИМаксимовић и Орељана вероватно ће сутра добити прилику у дуелу са Сарагосом у Купу краља.

Прошле сезоне после девет кола Валенсија је већ имала шест пораза. Ове још ниједан. Овако добар старт сезоне на Местаљи није виђен пуних седам деценија! Бољи старт сезоне Валенсија није имала још од сезоне 1947/1948. Ни тај притом није био бољи од овог сада.

Како тек игра Валенсија? Ни најстарији навијачи на Местаљи не сећају се да су некада више уживали. А то је можда и најбитније кад живиш крај плаже.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес