Анализа: Партизан је лош! Гдје је проблем, шта је рјешење?

Због чега навијачи траже смену Мирослава Ђукића? Партизан је показао да може добро да игра, али примера није довољно. . . Зашто црно-бели олако губе самопоуздање?

Фудбал 23.10.2017 | 23:00 Прве речи које је после утакмице против Бачке у недељу касно после подне изговорио тренер Партизана Мирослав Ђукић биле су: "Веома сам задовољан". Шефу стручног штаба свидело се оно што је видео у суперлигашком мечу 14. кола.

Али...

Навијачима, дефинитивно, није!

Иако је Партизан победио 3:1 и, рекло би се, рутински освојио три бода, с трибина стадиона у Хумској у другом полувремену, баш оном у којем је према мишљењу Ђукића "Партизан доминирао тереном", не тако ретко допирали су звиждуци.

Незадовољни, пре свега игром, која је била далеко од убедљиве, група присталица црно-белих је по завршетку захтевала смену шефа стручног штаба. Опет! И на утакмицама пре Бачке чула су се иста скандирања, што се могло оправдати резултатом, који тада, за разлику од последњег издања, није био на страни Београђана.

У заштиту тренера први је стао Зоран Тошић, чије су раширене руке испред источе трибине стадиона у Хумској, а нешто касније и прст на грбу, само подгрејале врло нејасну атмосферу.

Партизан, чињеница је, осваја бодове и даље је врло конкурентан у суперлигашкој трци за врх, али и у Лиги Европе, где се бори да презими. С друге стране, делује крајње неубедљиво на оба фронта, и то највише када игра утакмице као домаћин.

Тек против Бачке је "парни ваљак" прекинуо лошу серију која је трајала од 17. септембра и утакмице са Радничким из Ниша (3:1). Између две победе гледали смо очајна изадања против Напретка, када је Евертон Луиз голом у судијској надокнади спасао црно-беле пораза, Динама из Кијева (2:3) и Чукаричког (0:0).

Осим првог полувремена против Украјинаца, све остало што је екипа Мирослава Ђукића показала у ових 270 минута било је за заборав. С тога и не чуди ширење незадовољства међу навијачима и жеља за променом. А када је тако - први на удару је по правилу тренер.

Очигледно да су појединци изгубили стрпљење чакајући да се с речи пређе на дела. На почетку сезоне добили су обећање да ће уживати у Партизану који напада, брзој и течној игри, шансама и головима. Уместо тога, на крају октобра, још увек имају анемичан Партизан, екипу која компликује и мучи се у нападу, док у одбрани врло лако попушта. "Парни ваљак" је само на шест од 14 утакмица у Суперлиги сачувао мрежу, а од тога на две није победио.

Ђукићу се замера и што још увек није "раздрмао" скупо плаћеног Сејдубу Суму, чији је допринос до сада занемарљив, скоро једнак нули, а управо је омалени офанзивни везиста требало да буде предводник суперофанзивног Партизана, коме је више од три месеца од почетка такмичења на оба фронта голман Владимир Стојковић најбоље оцењени играч.

Недопустиво!

Недопустиво је и то да ветеран Саша Илић, са својих 40 година, коме је меч против Бачке био први у улози стартера, "вече" екипу и даје пример како би требало да се игра играчима млађим скоро две деценије.

Ни остатак екипе не делује убедљиво. Напротив...

"Када ове нисмо победили", речи које је неформално у разговору с новинарима после утакмице са Скендербегом изговорио један од искуснијих играча Партизана, такође, говоре о мањку самопоуздања међу црно-белима, али и свесности да екипа игра лоше и може и мора далеко боље.

За тренера је самопоуздања био проблем и против Бачке. Пољуљано је, како је рекао, након примљеног гола. Исто као против Динама или Напретка... Ђукићев задатак, који ће у најскорије време морати да реши, је да открије због чега му тим нема психолошку стабилност и пуца после сваке слабости која избије на површину. Ни против слабијих противника ти недостаци нису могли да се сакрију, док су против јачих, као што је био кијевски Динамо, довели до потпуног распада система и добијену утакмицу одвели у пораз.

Полувреме против Украјинаца, меч у Мађарској, финиш у Албанији и неколицина примера из Суперлиге, говоре да Партизан уме и може много боље. На тим утакмицама смо видели праву Ђукићеву идеју савременог Партизана.

Међутим, мало је примера, за мир у кући потребан је континуитет...

Извор: мондо.рс