Мјере против епидемије богиња

Свако дијете које добије било какав осип и температуру убудуће ће морати да буде додатно испитано да ли има мале богиње. Ово је једна од пооштрених епидемиолошких мера, која је на снази у Србији због могуће појаве епидемије морбила, сазнаје "Блиц".

Србија 21.10.2017 | 08:40 То практично значи да ће сваком дјетету бити урађена додатна лабораторијска анализа уколико имају било какаву осипну грозницу и повећану температуру. Анализе крви радиће стручњаци из Института за имунологију и вирусологију "Торлак".

Поред тога, на снази је и појачан надзор, који практично значи да су здравствене службе у сталној приправности како би се пронашао нулти пацијент, односно први који буде унио мале богиње на нашу територију.

Како "Блиц" сазнаје, домови здравља и све педијатријске установе морају једном недјељно да извјештавају да ли су имали неког пацијента код кога се сумња да има мале богиње.

Уколико се оне ипак појаве, епидемиолошке службе морају да испитају пацијента, да се установи са ким је био у контакту, да се изолују како би се преношење вируса смањио на минимум, односно да би се избјегла појава епидемија. Уколико се испостави да је у Србију ушла обољела особа, сви они који су са њом били у контакту, а нису заштићени од малих богиња, морају бити вакцинисани.

Епидемиолог др Предраг Кон из Градског завода за јавно здравље каже да су домови здравља широм Србије већ више пута добијали допис да позивају родитеље чија дјеца нису добила ММР вакцину.

Институт за јавно здравље "Батут" донео је ове мјере због тренутне епидемиолошке ситуације на Косову, где је проглашена епидемија послије 16 година. Завод за јавно здравље Косовска Митровица пријавио је Батуту четворо обољелих, док је осморо лица било у додиру са обољелима. Морбили су на Косову однијели и један дјечји живот.

Четворо обољелих које је пријавио Завод за јавно здравље у Косовској Митровици, налази се на болничком лијечењу.

Мале богиње су једна од најзаразнијих акутних болести коју изазива вирус, а ево како је препознати, који су симптоми и колико болест траје.

Период инкубације, од изложености вирусу до појаве температуре, прође просјечно 10 до 12 дана. Почетак болести карактерише температура, малаксалост, црвене и водњикаве очи, цурење из носа и кашаљ.

Карактеристична црвена оспа се јавља на лицу унутар два до четири дана од почетка болести, а 14 дана након изложености вирусу.

У овом стадијуму температура може достићи и више од 40 степени, а оспа наставља да се шири ка трупу и екстремитетима. Оспа пролази послије четири до шест дана и најчешће је праћена благим перутањем коже.

Могући смртни исходи доводе се у везу са компликацијама ове болести, које су могуће са тежом клиничком сликом код млађих од 5 и старијих од 20 година.

Пад имунитета послије болести може да траје неколико недјеља и разлог је повећане осјетљивости на друге инфекције, а посебно на инфекције које узрокује стептокока пнеумониа. Компликације се јављају у око 30 одсто случајева, а чине их инфекције средњег уха, проливи са дехидратацијом, запаљење плућа, сљепило и постинфективни енцефалитис – запаљење мозга.

(Блиц)