Благојева анегдота са Хајберија...

Питао сам Јову, да ли то Дуле бежи од мене? Као да је сам себи центрирао и дао гол! Легендарни Цвијетин Благојевић о голу на Маракани и асиснтецији у Лондону против Арсенала, садашњој генерацији Црвене звезде. . .

Фудбал 17.10.2017 | 18:45
Благојева анегдота са Хајберија...
Прошле су четири деценије, а као да се ништа није променило. Арсенал је велики као што је био и тада, а атмосфера пред утакмицу са лондонским клубом еуфорична као што је била и 1978. године. Икао је српски вицешампион у међувремену покорио и Европу и свет, за разлику од наредног противника, прошао је кроз изузетно тежак период, па нема превише права, нити жели да прети скупоценом саставу Арсена Венгера.

Ипак, историја не дозвољава Црвеној звезди да као аустајдер посматра меч трећег кола Лиге Европе (четвртак, 19.00), а тако размишља и легендарни везиста клуба са стадиона Рајко Митић, Цвијетин Благојевић. Некадашњи фудбалер Слободе из Тузле био је стрелац јединог гола на Маракани против Тобџија, а онда и асистент код одлучујућег поготкаДушана Савића на Хајберију.

„Могу да кажем да је атмосфера слична тадашњој. Ово је сада нека нова генерација, са новим тренером, са новим људима, појачањима, која су дошла малтене пред саму утакмицу. Тада смо ми затекли Пижона, а ту су били и Дуле Савић, Шестић, Дика Стојановић, Љуковчан, Никола Јовановић, Муслин... Да не заборавим неког. Остао је костур, а дошли смо Миле Јовин, Милетовић и ја. Имао сам огромну срећу да сам дошао из Слободе и одмах почео да играм. Већ после треће утакмице постао сам миљеник публике. И то управо оног момента када сам Дулету Савићу наместио гол, дошао сам на гол-линију, ставио лопту и рекао 'ево, дај ти гол'. Тада су почели да скандирају 'Благоје, Благоје'. Остао сам миљеник, и када нисам играо скандирали су ми име. И овде је против Арсенала акција потекла од мене и Муслина. На крају сам је завршио“, рекао је Благојевић за МОЗЗАРТ Спорт.

Ако неко зна шта је рецепт за прави резултат у великим утакмицама, онда је то генерација коју је предводио легендарни Бранко Станковић.

„Битно је само да момци сада уђу без неког комплекса. Мислим, мораш да их респектујеш. Арсенал је и онда и сада Арсенал, али уз дужно поштовање - ми смо били прваци Европе и света, а не они. Морају и они мало да обрате пажњу. Фудбал је чудна игра, може све да се догоди, али имамо шансе да се пласирамо. Волео бих рецимо да буде 1:0, а да гол рецимо да Аџа (Лука Аџић), као мој играч из млађих категорија Звезде, с којим сам ја радио, а тамо нека га да Дулетов син и онда је то - то!“

Може ли ова Звезда у својим редовма да пронађе неког новог Благојевића, Савића,Пижона...

„Овај мали Радоњић је интересантан играч, као рецимо Канга и остали странци који тек сада дају оно право што се он њих очекивало. Мали Радоњић је одличан, изузетно брз играч, као и мали Аџић, којег ја симпатишем и којем треба још мало времена да ојача и стекне рутину и постане звезда. Радоњић ми је пао у очи, има изузетан квалитет и ту брзину, која је основа свега“.

У први план се углавном искључиво ставља спектакуларни Дулетов полуволеј на Хајберију, али се она „спољна“ Цвјетина Благојевића и у данашњем модерном фудбалу сматра великим мајсторством

„Хтео сам да кажем ту анегдоту када су сви причали, али ево сад ћу вама да кажем. Кад је Дуле дао онај гол у Лондону, а ја центрирао, дошао је Јова (Миле Јовин), а ја кажем 'где ће овај, јел он бежи од мене, оде негде. Вероватно мисли да је сам себи центрирао и дао гол', а-ха-ха. Али реко нећу да кажем, да се не наљути“.

Иако се и данас срдачно поздраве, један тренутак из 2013. године покварио је однос између Дулета Савића и Цвијетина Благојевића. Савић је тада као педседник Тренерске школе Фудбалског савеза Србије одбио кандидатуру за добијање ПРОФИ лиценце.

„То ћемо да ставимо ван контекста, овог фудбалског и свега овога што се сада дешава, али мислим да је Дуле Савић ту испао некоректан. Мада се ми сада поздрављамо, али је тада испао некоректан, јер били смо саиграчи у Звезди, где сам одиграо преко 300 утакмица и био репрезентативац. Тада сам већ имао 20 година радног стажа као тренер. Да ја не могу да добијем лиценцу... То му замерам и дан данас и ту нема шта да се прича. Зна и он да је погрешио, зашто је то урадио - то он зна. Али, то му је велики минус код мене. Тада сам увео Радник из Сурдулице у Прву лигу. Ја немам лиценцу, а имао сам је. Тада су ми је поништили, он ми је потом не да и ја не могу да водим екипу. Онда сам отишао у Босну и положио. Прошле године сам водио Дрину, која је већ била испала из лиге, али сам направио добре резултате. Сада сам ту у Звезди скаут и чекам неки позив“.

Посао који је Владан Милојевић за кратак временски период вредан је сваке похвале и улива присталицама српског шампиона наду чак и у утакмици са скупоценим противником какав је Арсенал.

„Влада је мој друг. Ми се дружимо, ту смо на Бановом брду. Иде све онако како треба. Тренер је тај који прави резултате. Можемо да причамо, овај ради добро, овај ради лоше, не зна ништа - на крају се све на терену покаже, све остало иде на страну“, у свом стилу је завршио легендарни Цвијетин Благојевић.



Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар