Анализа - Досије, Сергеј Милинковић-Савић: Зашто?!
Ближи Реал Мадриду него репрезентацији Србије! Страшно! Италија је у чуду због фудбалског Франкенштајна. Били Костакурта се запрепашћено пита: Ко су ти феномени због којих Сергеј не игра за Србију и ко је тај селектор? Масимо Амброзини и прво перо Италије Паоло Кондо га виде као стартера у Реал Мадриду. О теми Милинковић Савић и репрезентација Србије говоримо овде. Шта се десило 1. јуна 2016. године? За МОЗЗАРТ Спорт говори Матеја Кежман који тврди да је ово неправда и искључива самовоља Славољуба Муслина и Горана Буњевчевића. Милош Косановић је тренер који најбоље познаје Сергеја и открива нам по чему је он посебан, на којем тесту је све изненадио и о каквом карактеру и саиграчу је реч. . .
Фудбал 17.10.2017 | 23:30
Бацио је моћни Јувентус под ноге, појео је Кедиру, Матуидија и Бентанкура, на ситне делове раставио машинерију Макса Алегрија. Јувентусов стартег је тужно гледао како се играч којег тако жарко жели поиграва с његовим тимом. Одавно га је осетио и тражио да му га доведу док је цена још била подношљива и док остали великани још нису намирисали о каквом је играчу реч. Алегри обожава Сергеја, описује га као фудбалског Франкенштајна, што је метафора за комплетног играча састављеног од најпожељнијих делова и упакованих у вхунски производ који се тренутно налази на полици с најскупљим фудбалерима данашњице.
„Шта да кажем? Доказао је да је можда и најбољи везни играч тренутно у Серији А. Да не трошимо речи у каквом такмичењу. Довољно је видети колико новца су прошлог лета потрошили Милан, Јувентус, Интер, Рома... Не треба ја да причам о његовим квалитетима, када већ причају Костакурта, Алегри, Пруцо... Све иде како треба, својим током. То су сјајне вест за нас, наш фудбал, јер имамо играча за топ класу светског фудбала“, каже за МОЗЗАРТ Спорт играчев менаџер Матеј Кежман.
Ипак, да не буде да „сваки газда свога коња хвали“, имамо доказе из Италије. Црно на бело. Апенини су у трансу, пљуште хвалоспеви на рачун младе српске звезде, фудбалска пијаца полако подрхтава пред велики прасак наредног лета, када ће Милинковић Савићпостати један од најскупљих играча у историји фудбала.
А љубитељи фудбала у Србији гледају, чуде се и питају: Зашто? Кључно питање српског фудбала у овом тренутку је: Зашто Сергеја Милинковића Савића нема у репрезентацији Србије?
Када већ по квалитету то одавно заслужује и када на његовој позицији нема играча који може да му парира... У овом тренутку, репрезентација Србије има само једног фудбалера топ класе на светском нивоу - Немању Матића. Сергеј Милинковић Савић је играч који може да надмаши Матића и који може у Русији да буде друга велика звезда српског националног тима и опција која би нам дала много тога што тренутно немамо у игри.
Све очи су упрте у Славољуба Муслина. Као што сноси највећу одговорност и све похвале за то што је оживео хаварисану репрезентацију Србије и одвео је на Мундијал у Русији, такоМуслин исто сноси одговорност и за игнорисање нечега што не може да се игнорише. Непозивање у овом тренутку једног од двојице најбољих играча и у наредних десетак година вође и најбољег фудбалера репрезентације Србије. Здраворазумско објашњење за ово не постоји. Чуде се Србија, Италија, цела Европа... Чуде се велика имена, чуде се медији, питају се навијачи. Ако Муслин стигне и до финала у Русији, увек ће остати питање да ли је могао до титуле са Сергејом. Док га не позове нећемо знати шта може.
КОСТАКУРТА И АМБОРЗИНИ ЗАПАЊЕНИ
С лица места, из Рима, за МОЗЗАРТ Спорт пише наш дописник Жељко Пантелић, који већ трећу сезону изблиза гледа развој Сергеја Милинковића Савића, еуфорију која расте са сваким његовим контактом с лоптом и цену која вртоглаво скаче са сваком добром партијом. Пред очима му ниче играч светске класе. Пантелић нам преноси утиске италијанских медија и тамошње фудбалске јавности после меча са Јувентусом.
„Још једна фантастична партија Сергеја Милинковића Савића распалила је радозналост италијанске фудбалске јавности како је могуће да играч његових квалитета нема места у репрезентацији“ пише Пантелић на почетку у извештаја из Рима.
Уз Ћира Имобилеа и Томаса Стракошу, Сергеј Милинковић Савић је проглашен за најбољег актера меча Јувентус - Лацио. Од свих извештача са утакмице на Алијанц стадиону Милинковић Савић је добио 7,5 а од Коријере дело спорта чак 8. Газета дело спортје написала хвалоспеве о нашем фудбалеру констатујући да је запањујуће с каквом лакоћом он обавља најтеже фудбалске задатке.
“Милинковић је учествовао у акцијама за оба гола Лација и послужио је као на тацни шансу Каиседу да постигне трећи. Добио је све дуеле, одузео десет лопти Јувеу и господарио средином терена”, пише Газета.
На истој дужини је и Коријере дело спорт: ”Кедира је Милинковићу на почетку правио проблеме, али га је онда Србин просто згазио. Оба Имобилеова гола су плод његовог рада“.
Као и Газета и Коријере истиче велики радијус кретања нашег фудбалера и невероватан учинак како у дефанзивној фази игре тако и у офанзивној.
Тутоспорт чита сјајну партију Милинковића као резултат велике мотивације, јер је играо на стадиону који би врло брзо могао да постане његов: ”Знао је да је имао на себи очи руководилаца Бјанконера. Учествовао је у оба гола Лација, украо десетине лопти Јувеу: на терену нико му није био раван“.
Римски дневник Месађеро је Сергеја дефинисао као “лава на средини терена”: ”Има га свуда, стиже свуда и побеђује у свим дуелима, сваким даном додаје мотив више да га уврстимо у круг топ играча”.
И нису само новине везале похвале на рачун Сергеја Милинковића Савића. Паоло Кондо, члан жирија за доделу “Златне лопте”, прво перо Газете дело спорт и водећи коментатор италијанског Скаја нема дилему: ”Сергеј Милинковић Савић је полутка за Реал Мадрид. Кад то кажем, подразумевам да је Реал најбољи тим на планети и да он има место стартера у том тиму”, објаснио је Кондо.
Слично Кондоу размишља и Масимо Амброзини који је фудбалски дрес Милана и Фјорентине заменио коментаторском улогом на Скају: ”Не би ме изненадило да Реал Мадрид закуца на врата Лација с понудом за Милинковића. Он је невероватан играч и један од ретких у Серији А који би нашао место међу стартерима у Реалу или Барси”.
Комплетна италијанска јавност се пита како је могуће да играч као што је Милинковић Савићнема места у репрезентацији Србије. Међу њима је и Алесандро Костакурта. Легенда Милана и италијанског фудбала није крио своју запрепашћеност односом Србије премаМилинковић Савићу у најгледанијем фудбалском ток-шоу програму: ”Милинковић је фантастичан играч. Знате да он не игра за репрезентацију Србије? Зато сам морао да потражим ко су ти играчи због којих за њега нема места у националној селекцији. Да видим ко су ти феномени. Право да вам кажем, осим Матића не познајем ниједног од њих, за неке нисам никад ни чуо, баш као што никад нисам чуо ни за њиховог селектора”.
Костакуртин став у различитим формама се чује свакодневно, од бивших италијанских фудбалера до најутицајнијих новинара и коментатора уз жал што Милинковић Савић није Италијан. “Да је Италијан већ би имао на конту најмање десет утакмица у репрезентацији. Како се може занемарити играч који може да игра на неколико места у тиму, дели асистенције, затвара све рупе у дефанзивној фази, доминира у скок игри, почео је да изводи и слободњаке?”, пита се једини и непоновљиви “Бомбер”, жива легенда Роме Роберто Пруцо.
Тако пишу и говоре у Италији...
А шта се прича по Србији? Како је дошло до тога са Славољуб Муслин тврдоглаво одбија да позове Сергеја Милинковића Савића у национални тим Србије? А био је међу првим играчима које је позвао када је преузео репрезентацију.
ПУКЛО ЈЕ У НОВОМ САДУ ПРОТИВ ИЗРАЕЛА
У касно пролеће 2016. године док се остатак Европе спремао за учешће на ЕП у Француској, Муслин је саопштио први списак репрезентације Србије и започео процес њеног оживљавања. На списку за пријатељске дуеле с Кипром, Израелом и Русијом, нови селектор је позвао 28 играча и четворицу голмана. Међу њима су се нашла шесторица играча Златне генерације с Новог Зеланда. Тројица која су већ раније добијала позиве (Живковић,Максимовић и Рајковић) и тројица која су први пут позвана: Милинковић Савић, Здјелар и Грујић. Мирисало је да Муслин спрема Србију на крилима златних Орлића. Против Кипра у Ужицу шансу су добили Максимовић и Грујић. Милинковић Савић је био један од петорице који су преседели на клупи. Следећа се играла са Израелцима у Новом Саду. Очекивало се да Муслин промеша карте, пружи шансу онима који нису играли у првој утакмици...
Томе се надао и усхићени Милинковић Савић чија су породица и пријатељи били на трибинама Карађорђа да у његовом Новом Саду виде деби за репрезентацију Србије. Муслин је одлучио да Сергеј не буде ни на клупи, младом фудбалеру је то тешко пало. Остао је још дуел с Русијом у Монаку.
Како МОЗЗАРТ Спорт сазнаје, Сергеј је био толико разочаран што није дебитовао у Новом Саду да је затражио разговор с Муслином у четири ока у Старој Пазови и питао га да ли уопште рачуна на њега. Муслину се такав наступ младог везисте није допао. Рекао му је да га види као недефинисаног играча којем не може да нађе позицију и за којег тренутно нема места. Сергеј је после тога затражио дозволу да се спакује и врати у клуб, што јеМуслин прихватио. Рекао је селектору ће се одазивати позивима у будућности ако их буде.
„Сергеј Милинковић Савић је велика будућност нашег фудбала, добро је радио током ових припрема, али систем у коме ми играмо једноставно њему не одговара и предност тренутно имају други играчи. Договорили смо се да се врати у клуб, а наравно пратићемо његове партије, јер поседује велики таленат“, поручио је Славољуб Муслин у штуром саопштењу преко сајта ФСС-а, 1. јуна 2016. године.
Никакве свађе није било, али начин на који су се растали није обећавао. Муслинов позив више никада није стигао. Од тада, селектор је низао добре резултате са Србијом, Сергеј је блистао у дресу Лација. Сувопарна објашњења су смењивала једно друго:
„Надам се да ће Милинковић Савић напредовати и да ћу га једног дана звати, кад будем сматрао да нам је потребан“, 18. 3. 2017.
„Сергеј ће доћи у тим кад буде био бољи од осталих који су сад позвани за утакмицу с Велсом“, 01. 6. 2017.
„Свако иде где му је боље. Ако Милинковић Савић осећа да не треба да игра за Србију, онда не бих имао шта да додам на ту тему“, 4. 9. 2017.
„Код мене три ставке одлучују да ли че играч бити у репрезентацији: фудбалски квалитети, уклапање у тим у играчком смислу и уклапање у колектив као особе. Кад буде испуњавао све три, зваћу га“, 12. 10. 2017
Из ФСС нико не жели да се меша у избори селектора, иако су многи тамо врло добро свесни каква се грешка прави и да ово није први пут да се пуца у здраву ногу. Али макар ћуте и не доливају уље на ватру. Надају се да ће све да легне на своје место до Русије. Једино одскаче спортски директор Горан Буњевчевић који чврсто држи страну селектору и спреман је да га слепо следи у свакој доброј или лошој одлуци.
КЕЖМАНА ПЕЧЕ НЕПРАВДА ДВОЈИЦЕ ЉУДИ
С играчеве стране полако попушта стрпљење. У његово име најчешће говори менаџерМатеја Кежман. Сергеј избегава да се оглашава и врти исту причу да ће се одазвати ако позив стигне.
„Ту највише губи наш фудбал. Он је био трећи најбољи играч Мундијалита. Доста је дао зноја и суза за репрезентацију, а сада му је на силу ускраћено да не може да игра за земљу коју највише воли. Надам се и мислим да ће се та грешка и неправда исправити. Ради добробити нашег фудбала. Та генерација је велико благо српског фудбала и не сме да се запостави. Том темом треба неко озбиљно да се позабави. Ту не мислим само на Сергеја, већ и на Живковића, Вељковића, Гаћиновића...“
Како се осећа Милинковић Савић после свега када види да све више играча из његове генерације добија позив у А репрезентацију?
„Као неко коме је нешто ускраћено. Самовоља једног човека му ускраћује право да игра за своју земљу. Направљен је велики успех пласманом на Мундијал у Русију, треба све да буде позитивно, али он заслужује да игра. Ми нисмо Бразил или Аргентина да нам такви играчи не играју. Немамо тај луксуз. Подсетићу вас како је било с Матићем, како је било с Тадићем код Ћурчића и испоставило се касније ко је био у прву, а ко је грешио. Надам се да ће и актуелни селектор спознати ситуацију. Ово је тренутно само његова самовоља и воља директора Горана Буњевчевића, ФСС и остали људи из савеза немају везе са тим. Једноставно, треба да схвате да греше...“
Дакле, срж проблема није на релацији ФСС - Матеја Кежман.
Годинама смо сведоци прича о рекламирању играча кроз репрезентацију и дизању цене. Колико заиста репрезентација може да дигне цену Сергеју у овој ситуацији?
„Сулудо је причати о томе да ми њега сада рекламирамо за репрезентацију. Ту нико нема никакав финансијски интерес. Момак је одскочио, игра на врхунском нивоу, велики је професионалац, не би играо у Италији и не би га сви тражили да није професионалац. Искрено, наша репрезентација не може да му дигне цену. Може само да му је смањи. Нисмо ми Бразил, Аргентина или Француска где играње за репрезентацију диже цену. Ми смо репрезентација која се ретко квалификује за неко велико такмичење на којима обично играчима пада цена. Овде је у питању неправда која је евидентна. За све нас који волимо српски фудбал“.
Дакле, проблем није Сергејов квалитет. Проблем није што му је менаџер Матеја Кежман. Да ли проблем може да буде понашање и карактер овог, углавном насмејаног, младића. Позвали смо тренера човека који га јако добро познаје и који је са њим провео много времена.
МИЛАН КОСАНОВИЋ: ОН НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ПРОБЛЕМАТИЧАН ДЕЧКО
Милан Косановић је тренутно асистент Владану Милојевићу у Црвеној звезди. Некада је био тренер омладинаца Војводине и помоћник Вељку Пауновићу у златној генерацији с Новог Зеланда. У оба тима је био Сергеј. И био је један од најбољих. Косановић га познаје у душу...
„Две и по године сам га тренирао у Воши. Тренирао сам омладинце када је он дошао из кадета и већ је тада показивао смисао за игру. Није био формиран као играч, имао је раскорак између тела и кретања, па је изгледао споро. У омладинцима је све дошло на своје. Два пута заредом смо били прваци. Пренео је то на репрезентацију, дебитовао код Марка Николића у првом тиму, али је праву шансу добио код Сосе Бабића. Какав је био потенцијал, говори што је после само 12 месеци у сениорима отишао у Белгију“, присећа се Косановић.
Млади стручњак нам открива нека занимљиве детаље из тог периода.
„У Заводу за спорт Војводине су играчи имали тестирања. На тесту оријентације, Сергејев званични резултат је био бољи него код било којег спортисте у колективним спортовима. То значи да он види неку ситуацију секунд пре осталих. Тај секунд му даје шансу да створи предност, идеју и ситуацију окрене у своју корист. Увек је био лукав и сналажљив. Прави спортски мангуп с позитивним безобразлуком. Сећам се како трче пет километара, а он искочи, сакрије се и прескочи два круга да прикрије своје тренутне недостатке. Исто игра против Јувентуса као и у школском дворишту. Свестан је својих квалитета. Код њега трема не постоји, ма ко да стоји прекопута. Има и спортске гене од оца и мајке, а ако нисте знали - сјајно игра кошарку“.
Косановић није много изненађен оваквим развојом каријере младог аса.
„Још ће да расте. Таквих играча који праве разлику у техничко-тактичком смислу је мало“.
Ту долазимо до можда и кључне ствари - карактер Сергеја Милинковића Савића. Као јединог могућег разлога зашто је Муслин и даље тврдоглав у намери да га не зове. Да ли је он играч који би Муслину могао да поквари атмосферу у свлачионици и да ли може да представља опасност? Очигледно је да га Муслин не зове из личног разлога и да фудбалски квалитети немају везе с тим.
„Апсолутно не! Срегеј Милинковић Савић никада није био проблем у свлачионици. Штавише, он је играч око којег се везују саиграчи. Омиљен је у друштву, у екипи. Такав је ван терена. Играо је за годину старије и никада ниједан инцидент није направио. Не можеш бити европски и светски првак ако си проблематичан. Плени спортском културом и понашањем, жртвује се за тим и саиграче, не истиче се у први план“, скенира Сергејов профил његов учитељ из млађих дана.
Косановић нам више пута понавља да не жели да се меша у Муслинов избор, али да неке ствари морају да се кажу.
„Сергеј је будућност репрезентације и убеђен сам да ће играти на СП. Не можемо тек тако да пуштамо низ воду наше таленте. Он је део генерације која се појавила сада и ко зна када ће опет. Морамо да негујемо ту генерацију, да јој пружимо шансу и да у будућности од њих добијемо много. Ако су били прваци Европе и света као клинци, зашто не могу да сањају исти циљи и у сениорима? Зашто не би могли да играју полуфинале Мундијала? Та генерација може да нас учини редовним учесницима сваког великог такмичења и да с њом сањамо велике успехе. Треба да им пружимо шансу као што су то урадили Хрвати са својом и Белгијанци са својом генерацијом“, сматра Косановић који је осетио на Новом Зеланду како изгледа бити први на свету.
Косановићеве речи би потписао скоро сваки љубитељ фудбала у Србији. Исто тако би пре две године потписао и да Србија оде на Мундијал, а да Сергеј Милинковић Савић не игра. Али то је било пре две године! Сада је ситуација другачија. Сада нам фудбалски драгуљ стоји под носом...
СЕДАМ МИЛИОНА СЕЛЕКТОРА И 70.000.000 ЕВРА
Колико заиста Сергеј вреди и да ли та цена може уопште и да расте? Игли Таре је као спортски директор Лација изнео званичан став да је било понуда јачих од 70.000.000 евра заМилинковића Савића. То више нису новинарске спекуалције, то је реалност...
„Он тренутно вреди преко 70.000.000 евра, имали смо понуде за њега у том рангу, али је заједничка одлука била да остане и напредује. Нисмо желели да журимо јер је Лацио направио тим који има квалитет за Топ 4. У контакту смо са скоро свим највећим европским клубовима. Искрено, било ми је драго када се прелазни рок завршио, јер је Сергеј млад играч којем не треба такав притисак и тензија. Има много простора за напредак, а Лацио је права средина за то. Као што до сада нисмо прескакали степенице са Генком и Лацијом, тако нећемо ни сада, јер се тренутно налази у најбољој могућој средини за развој каријере“, кажеКежман.
Док год Сергеј буде играо овако и напредовао, а Муслин се правио да то не види и одбијао да каже истину зашто му не одговара млади везиста, притисак ће расти. А негде уочи Мундијала би могао да достигне обрисе колективне националне хистерије ако МилинковићСавић пређе у неки Манчестер Јунајтед, ПСЖ, Бајерн, Манчестер Сити или Јувентус. А свих ових пет клубова хоће да га доведе!
Није први пут да наш фудбал баца бисере у блато. Крајем прошлог века је жртва био МилинкоПантић, после њега Рамбо Петковић који би са Бразилом био првак света 2002. да није Србин, потом је сујетном самовољом Синише Михајловића из репрезентације избаченНемања Матић. Знамо како је ко прошао и где су тадашњи Михајловићеви пулени који су имали предност над Матићем. Знамо где је данас Матић, ко је и шта је Немања и видимо колико нам значи у репрезентацији. Знамо и како је Душан Тадић избачен из репрезентације. Знамо и шта су о њему причали Радован Ћурчић и Саво Милошевић. Знамо и где је Тадићданас и како нас је одвео на Мундијал, а шта раде ова двојица. Знамо све то и опет гледамо како се праве исте грешке...
Можда је истина да Србија има 7.000.000 селектора и да сви они имају свој тим. Али видимо из неких случајева да је тих 7.000.000 боље видело неке ствари које не види онај један којем је то посао. Надамо се да се Муслин није тај који је слеп код очију. И да ће што пре показати тренерски капацитет и људску ширину да коначно нађе позицију том момку који је запалио Италију. Што пре то боље...
Да не буде касно. И за Сергеја, и за Муслина. Јер има много оних који нису гадљиви на туђе играче када је у питању врхунска класа као што је Милинковић Савић. Например, Италијани...
Сергеј је водио Србију до европског и светског трона, Муслин ју је одвео до Русије. Тамо би требало да уједине снаге. Први корак мора да направи Муслин. Србија без Сергеја је као Француска без Мбапеа, Аргентина без Дибале, Енглеска без Алија, Португалија безБернарда Силве или Бразил без Габријела Жезуса.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар