Најновији детаљи биографије Путина

Како то пише Стивен Ли Мајерс у новој Путиновој биографији “Нови цар”, Путинов отац добио је право на једну собу – 16 квадрата – у оронулом комуналном стану на петом спрату некада елегантне стамбене зграде из 19. века, у Улици Басков на броју 12, недалеко од лењинградске главне авеније, Невског проспекта и канала Грибоједова.

Забава 16.10.2017 | 07:48 Путинови су се доселили 1944. године, а након рата тај су скучени простор морали да дијеле са још двије породице. Ту ће провести двије деценије. Стан није имао топлу воду ни каду. Ходник без прозора служио је као комунална кухиња, са једним пламеником на гас насупрот судопери.

"Одувијек је био мршав дјечак. Једно од његових најранијих сјећања о покушајима одважног бијега из затвореног детињства догодило се 1. маја 1959., можда, или 1960. Сасвим се престрашио гужве на ‘великом углу’ у Улици Мајаковског. Неколико година послије, он и његови пријатељи путничким возом су кренули  у непознати дио града у потрази за авантуром. Било је хладно и нису имали шта да једу, а иако су запалили ватру како би се загријали, вратили су се обесхрабрени, након чега га је старији Путин за казну истукао ременом”, пише Мајерс у књизи.



Отац га је притиснуо да почне да се бави боксом, иако је мршави дјечак брзо одустао кад му је, како је рекао, ударац сломио нос. Умјесто тога окренуо се борилачким вјештинама, очигледно како пише Мајерс, супротно жељама родитеља, почевши да вјежба самбо, совјетски стил који је комбиновао џудо и рвање и који је био прикладнији његовом ниском стасу и "ратоборној природи".



Један од његових тренера имао је пресудни утицај у његовом животу. Анатолиј Рахлин радио је у клубу Труд, недалеко од Улице Басков, а 1965. Путин, који је тад био у петом разреду, одлучио да се ту учлани. Рахлин је морао да увјери Владимирове родитеље да не уче дјецу ништа лоше.

Дисциплина и строгост самба, а после и џуда, заинтригирала је дјечака као ништа дотада.

Борилачке вјештине су му донијеле  нови круг пријатеља, посебно двојицу браће, Аркадија и Бориса Ротенберга, који ће остати уз њега остатак живота.



Шира јавност је први пут видјела Путина 1999, кад је Борис Јељцин предао власт младом и енергичном премијеру Путину. Њих двојица нису могли бити више различити. Док је Јељцин био висок и гласан бивши члан Политбироа, Путин је био онижи, тихи пуковник КГБ-а. Иако је Путин радио у иностранству, било је то у Дрездену, релативној забити Источне Њемачке.

Међутим, Путин се већ годинама успјешно пењао политичком љествицом.



Шетао се Путин годинама по разним функцијама у Москви. Од шефа тајне службе, помоћника, савјетника, особе од повјерења, док га Јељцин није једног дана позвао на састанак изван Москве.

“Радићу тамо гдје ме поставите”, рекао је Путин. Јељциново сљедеће питање свеједно га је изненадило: "А на највишем положају?". Тек тада је Путин уистину схватио пуну намјеру његовог плана.

Јељцин није експлицитно именовао Путина својим насљедником, али споменуо је изборе који су били заказани 2000. изразивши жељу да гласачи такође пронађу повјерење за тог релативно неискушаног вођу. “Мислим да има довољно времена да покаже своју вриједност”, рекао је.

И тако се Путин нашао на врху Русије.

Извор: Курир