Благотворна вода Брочанског луга

Чудна је сембеска равница да чуднија не може бити. У њој су очуване ријетке биљне и животињске врсте за које се мислило да више не постоје у Европи, чак неке којима поријекло досеже и неколико стотина вијекова у прошлости. Веома је богата и водом.

Република Српска 13.10.2017 | 16:32 Поред ове равнице теку велике ријеке – Сава и Дрина – али и три с Мајевице Јања, Тиња и Гњица. Има више од пет стотина километара канала, те безброј водојажа, старача и ријечних затона.

Плодно њено земљиште лежи на огромном језеру вреле воде, старе више од двадесет хиљада година, што је у глобалним свјетским приликама вриједније од саме нафте.

Једино у семберској равници још није тачно утврђено да под њом постоје велике резерве нафте и природног гаса, како се вјерује да тога има. Додуше, у неколико наврата су вршена истраживања, пронађени су трагови који упућују на то да има нафте, али све то још није доказано.

Идеја да у пространој равници између двије ријеке и једне планине има нафте привукла је и руске научнике који у посљедњих година претраживали сваки њен кутак. Резултати још нису познати, али не би никога изненадило када би се у равници појавиле и бушотине црног злата.



Веома озбиљна научна истраживања других богатстава указују да Семберије и није потребна нафта, јер она има нешто што већ постаје значајније од тога – има немјерљиве залихе веома здраве воде, геотермалне али и оне „хладне“.

Геолози су поодавно утврдили да ова равница лежи на огромном језеру геотермалне воде, скрите на великим дубинама. За сада ова вода користи се једино у Бањи Дворови са дубине од веће од 1500 метара, а температура јој је 75 целзијусових степени.

Утврђено је да семберска геотермална вода настаје понирањем воде ријеке Дрине када избије иза планине Гучево и обронака Мајевице код Ковиљаче. Вода која се сада користи у Дворовима стара је, утврдили су геолози, двадесет хиљада година.

Изнад овог врелог језера скоро лаболаторијски чисте воде има још један слој здраве воде за пиће на дубини између 200 и 500 метара, која се црпи артерским бунарима у селима поред ријеке Саве. Воду из ових бунара користе становници семберских села на сјеверу равнице.

Од свих тих бунара ипак је најгласовитија и најблаготворнија вода у атару села Бродац, стотињак метара од корита ријеке Саве, код старе чуварнице. Ово непроцијенљиво благо отиче из двије цијеви, а када би било каптирано неколико села имало би најздравију воду на Балкану.

У вријеме комасације земљишта у бијељинској општини избушен је тај бунар гдје су некада биле непрегледне шуме храста лужњака. Било је планирано да воду из овог бунара користе пољопривредници док обрађују више од више од пет хиљада хектара земљишта, али се убрзо прочуло за њену благотворност.

Људи који су пили воду из брочанског луга осјетили су да имају лакшу пробаву и да утиче на лијечење стомачних болести, па су је почели носити и мјештани сусједних села.

Временом се утврдило да ова вода помаже зацјељење озљеда на тијелу пољопривредника, да уклања лишајеве и друга гљивична обољења са тијела.

За благотворност воде брочанског лука прочуло се диљем Семберије, па је свакодневно точе Семберци, али долазе и Сремци преко Саве.

Претпостављам да се дневно однесе близу хиљаду литара воде у канистерима, боцама и другом посуђу. Носе је чак и становници Бијељине која је удаљена више од двадесет километара.

Овај бунар удаљен је од села Бродац шест километара, од Остојићева око пет и права је штета што се до њих не изгради водовод, јер су ова села позната као жаришта опаке болести бубрега ендемске нефропатије.

Вода из брочанског луга непрестано тече са дубине од око 300 метара, а зими се не мрзне. За разлику од геотермалних вода ова у брочанском лугу има сталну температуру слично оној из градског водовода.

БН/Тихомир Несторовић