Пут до Русије: Маестро Тадић дириговао "оркестром"!
Фудбалери Србије вратили су се после осам година на главну сцену, а на том путу су остварили шест победа уз три ремија и један пораз.
Фудбал 13.10.2017 | 23:00
На руку му је ишао жреб и релативно лака група, јер иако су Велс и Ирска били добри на ЕУРО 2016, на папиру је било јасно да је далеко најталентованији тим у групи Србија, те одличан распоред.
И коло:
Србија – Ирска 2:2
Костић 62, Тадић 69 – Хендрик 3, Марфи 81
Први меч је најавио нову фрустрацију за навијаче, реми код куће са директним конкурентом у борби за врх табеле, који је произашао после игре пуне осцилација. Тек око 10.000 људи се нашло на трибинама "Рајка Митића", што је био јасан знак да навијачи немају много вере у "Орлове".
Без обзира на поменуте осцилације, овај сусрет је показао да Муслин има момке на које може да се поузда у тешким тренуцима. Србија је успела да преокрене рано вођство Ираца, али је савршен старт спречио Марфи девет минута пре краја.
Муслинова формација 3-4-2-1 показала је да ће "Орлови" коначно бити занимљиви у нападу, али да ће за разлику од претходних година одбрана бити слаба тачка.
Што се тиче појединаца, Костић и Тадић су се одмах истакли као носиоци игре, што су "оверили" погоцима.
ИИ коло:
Молдавија – Србија 0:3
Костић 19, Ивановић 37, Тадић 60
Месец дана касније уследило је савршено гостовање, код аутсајдера групе. "Орлови" су максимално искористили прилику да опуштеном игром и убедљивом победом изграде самопоуздање. Изузетно растрчани Муслинови изабраници су то управо и у чинили, те рутинским тријумфом кренули у напад на Русију.
Опет је блистао тандем Тадић-Костић, погодио је и капитен Ивановић, а осим тога наш тим је створио још неколико добрих шанси после одличних комбинација показаврши да ће форма да расте како буду дуже играли заједно.
ИИИ коло:
Србија – Аустрија 3:2
Митровић 6, 23, Тадић 74 – Сабицер 16, Јанко 62
Без обзира на неке касније врло битне победе, овај меч би могао да се окарактерише као прекретница у овим квалификацијама. "Орлови" нису блистали, много су грешили у одбрани, али су коначно били тим који не пада после кикса и може да победи упрскос свим манама.
На овој утакмици смо добили и истинског вођу селекције – Душана Тадића. Везиста Саутемптона је одиграо можда и меч каријере јер је био заслужан за сва три гола. Прво је наместио два Александру Митровићу, а онда сам ставио тачку доневши победу "Орловима" после агоније након изједначења гостију пола сата пре краја.
Ова утакмица је подигла самопоуздање екипи на максимум, а уједно је пробудила и навијаче (15.000 на овом сусрету, на следећем 46.000) чија је подршка такође утицала на селекцију.
ИВ коло:
Велс – Србија 1:1
Бејл 30 – Митровић 86
Уследило је битно и изузетно тешко гостовање у Кардифу у којем су "Орлови" освојили велики бод. Груба и на моменте веома прљава игра домаћина спречила је наш тим да наметне свој ритам, због чега су Мусливнови изабраници често били у подређеном положају.
Мучили су се да организују конкретан напад, а да мука буде још већа својом грешком су омогућили Велшанима да поведу у 30. минуту преко Гарета Бејла.
Међутим, велики труд који су уложили награђен је важним голом Александра Митровића.
В коло:
Грузија – Србија 1:3
Качарава 6 – Тадић 45п, Митровић 64, Гаћиновић 86
Годинама уназад Србија је квалификације губила у "малим" утакмицама, дуелима са слабијим ривалима, пре свега селекцијама са простора бившег Совјетског Савеза. Због тога је гостовање у Тбилисију у марту ове године било од изузетне важности.
Међутим, почетак меча донео нам је "дежа ви" из сусрета са Азербејџаном, Казахстаном и Естонијом из блиске прошлости. Домаћин је повео преко Качараве, после новог кикса наше одбране, тачније Коларова.
Али, "Орлови" су се опет издигли из проблема и поново показали да раскидају све везе са прошлошћу, да представљају нови талас српског фудбала.
Опет под режијом Тадића који је још једном био стрелац и двоструки асистент, преокренули су у Грузији и трасирали пут ка Мундијалу. Осим Тадића, у Тбилисију се истакао и Митровић, не само због новог поготка, већ изузетног доприноса тимској игри.
ВИ коло:
Србија – Велс 1:1
Митровић 74 – Рамзи 35п
Меч који је можда могао да умногоме олакша Србији финиш квалификација, али "Орлови" нису били на очекиваном нивоу пред 45.000 навијача. Опет су дозвилили ривалу да први поведе, опет својом кривицом, овај пут због лоших реакција Стојковића и Миливојевића.
Међутим, и у овом мечу су успели да се врате из понора, што у ранијим годинама то скоро никад није био случај.
Офанзивном игром су контролисали ритам меча и 15 минута пре краја су "Орлови" опет награђени, а поново је спасилац против Велса био Митровић.
ВИИ коло:
Србија – Молдавија 3:0
Гаћиновић 20, Коларов 30, Митровић 81
Очекивана победа извојевана без проблема уз лепу представу пред полупразном Хумском. "Орлови" су показали зрелост не дозволивши да се понови историја и потцени отписан ривал.
Упркос лошем времену због јаке кише Муслинов тим је показао класу у односу на противника и наставио да корача ка Русији.
Српски тим је до тријумфа дошао без муке, сачувавши снагу за оно што је предстојило. Био је то савршен увод у кључни меч квалификација.
ВИИИ коло:
Ирска – Србија 0:1
Коларов 55
У утакмици каква се и очекивала – тешка, напета, досадна, па и ружна, "Орлови" су имали довољно знања, стрпљења и среће да освоје Даблин.
У директном обрачуну у борби за прво место Србија је потпуно неутралисала домаћина и урадила оно што је ретко чинила у ранијим квалификацијама, искористила једну од ретких шанси и освојила три бода тамо где би и један био огроман.
Александар Коларов је фантастичним голом на асистенцију Костића одушевио навијаче и искупио се за све своје и киксеве саиграча из одбране у минулим мечевима.
"Орлови" су у Даблину отворили врата Мундијала, испред себе су имали две "меч" лопте.
ИX коло:
Аустрија – Србија 3:2
Бургшталер 25, Арнаутовић 76, Шауб 89 – Миливојевић 11, Матић 83
Не бисмо били оно што јесмо да бар једном не кажемо "хоп" пре него што скочимо. Не би то био српски фудбал да бар једном унапред не упишемо победу данима пре меча.
То се догодило пред гостовање у Бечу, против ривала који није имао ништа да изгуби, а поседује квалитет. Нажалост, није помогла ни домаћинска атмосфера.
Наравно, нико не може замерити играчима што је на њих утицао притисак, ипак, никад се нису нашли у сличној ситуацији, а око њих су сви причали о томе где ће и како ће прославити пласман на Мундијал, у ком делу Беча, да ли ћемо победити 3:0 или 5:1.
То се обило о главу на терену, а иако је Србија повела на "Ернст Хапелу", све време је било јасно да то није онај тим који предводи групу, да то није игра достојна Мундијала.
Одбрана, која је све време квалификација била најслабија тачка и која је била кључ овог меча, потпуно се распала.
X коло:
Србија – Грузија 1:0
Пријовић 74
Беч није могао бити тако лако заборављен, а ситуација у којој кикс може да сруши све оно што је грађено годину дана наравно да је опет "везала" ноге српским фудбалерима.
Последњи меч квалификација, меч генерације како су га неки најавили, показао је да упркос свим победама и головима, пред Муслином је велики посао до почетка Светског првенства.
Да ли је формација са тројицом дефанзиваца право решење, ко је идеалан партнер Матићу у средини, коме би требало доделили улогу креативца иза шпица?
Минимална победа голом Александра Пријовића не нуди одговор на ова питања која траже решење у наредних пола године.
У ових десет мечева искристалисала се кичма тима у формацији 3-4-2-1, а чине је голман Стојковић, штопер Ивановић, бочни играчи Коларов и Рукавина, везисти Матић, Костић и Тадић, те нападач Митровић.
До СП ће Муслин тражити праву комбинацију одбрамбене тројке, месту у тиму са Ивановићем је тренутно најближи Настасић, а конкуришу још Максимовић, Тошић, Митровић.
У средини терена Матићу ће друштво правити вероватно Миливојевић, уз подршку Гудеља, а јавност се нада позиву за Сергеја Милинковић-Савића. На боковима су тренутно недодирљиви Коларов и Рукавина, а може значајно да помогне Обрадовић.
Поред Тадића и Костића, који је пропустио финиш квалификација због повреде, трио иза центарфора би могао да заокружи Љајић.
Први избор у нападу ће скоро извесно бити најбољи стрелац наше групе Митровић, али радује гол Пријовића против Грузије јер ће селектору свакако бити много лакше кад зна да на располагању има неколико играча који могу да реше меч.
Међутим, до Мундијала има још доста, неким играчима ће у међувремену пасти форма, другима расти, можда се пробије неко ново име, у младој репрезентацији има довољно кандидата за то (Грујић, Живковић, Пантић, Радоњић), битно је само да не буде беспотребних сукоба, свађа и препуцавања ко би требало или не би да буде део тима.
Владимир Стојковић – без обзира што има изузетно талентовану конкуренцију, опет је показао да је без премца на голу Србије. Ветеран између статива је уносио сигурност у одбрану када је она била најкритичнија, било је ту неких киксева, али је скинуо много више “зицера“ чиме је омогућавао својим саиграчима да донесу победе. Колико је био импресиван довољно говоди чињеница да је у јединој утакмици у којој је Србија примила три гола (Аустрија 3:2), био најбољи појединац тима.
Предраг Рајковић – шансу је добио само два пута, на премијери против Ирске у Београду, те против Молдавије, где је заменио повређеног Стојковића. Његово време тек долази, Србија не мора наредних година да брине о чувару мреже.
Матија Настасић – момак који ће уз Ивановића бити главна узданица у одбрани у Русији, а после Мундијала вероватно и кључни играч дефанзивног блока. Током целих квалификација је био један од стубова одбране, ван тима је био само због суспензије. Бедем у дефанзиви, важан фактор код прекида у нападу.
Јагош Вуковић – играч у кога Муслин има велико поверење, често је био стартер, углавном је оправдавао указану шансу, а посебно му сме заборавити с колико пожртвованости се бори за Србију. То је доказао посебно у Даблину где је обављао своје обавезе и док је храмљао. Због повреде га није било у Бечу и против Грузије.
Стефан Митровић – са Вуковићем се константно борио за треће место у стартној постави, имао је на неким сусретима проблема са бржим нападачима противника, често је испадао у Бечу, али играч који може да донесе стабилност у задњој линији.
Никола Максимовић – тек гради своје место у селекцији, како скупља минута и искуство у Наполију, тако добија све већи простор код Муслина. Жртвовао се у Даблину и фаулом за црвени спречио гол и вероватан гол ривала, због чега није играо у Бечу, да би против Грузије показао да ће бити главни кандидат за стартну поставу у Русији уз Ивановића и Настасића.
Бранислав Ивановић – капитен и стуб одбране, једини чије место у последњој линији није упитно. Без обзира с ким је чинио штоперску тројку, Ивановић је био најпоузданији играч испред нашег гола. Године су учиниле своје, није више хитар и употребљив у нападу као пре, али и даље зна да повуче и допринесе и са друге стране терена. Био је и стрелац, у Молдавији.
Душко Тошић – након премијере са Ирском се није наиграо, али се професионално чекао и дочекао своју шансу у финишу квалификација. Против Грузије вратио самопоуздање последњој линији уздрманој грешкама у Бечу. Његово искуство је битан фактор у селекцији, у репрезентацији је више од десет година.
Антонио Рукавина – један од најстандарднијих у Муслиновом тиму и један од кључних у његовој формацији 3-4-2-1 на десном боку. Једнако битан у одбрани као и у нападу, неуморно је покривао десну страну терена, борио се за сваку лопту, истовремену представљајући претњу центаршутецима ка нападачима. Асистирао је Митровићу за важан бод у Кардифу.
Александар Коларов – било је неких киксеве, али је Коларов ипак био један од најзаслужнијих за пласман у Русију. Оно што је Рукавина на десној, то је бек Роме на левој страни терена, уз још већу допринос у нападу него његов колега. Сјајни продори и фантастична убацивања у казнени простор су битан фактор у игри „Орлова“. Стрелац два гола, од којих нам је други отворио врата СП.
Иван Обрадовић – повреда га је спречила да се избори за већу минутажу у селекцији, неизоставна алтернатива за Коларова на левој страни. Мало репрезентација може да се похвали са тако квалитетном резервом.
Филип Младеновић – стартер на премијери, после је изгубио место у екипи. Статус у клубу ће утицати на његов пут у Русију.
Немања Радоја – повреде су га спречиле да се боље наметне селектору, који га је често звао у тим. Могао би бити будућност селекције, неизвесно је да ли ће бити то Русија.
Немања Гудељ – још један одлични задњи везни због кога ће Муслин имати главобољу на СП. Одласком у Кину није изгубио на нивоу своје игре, поуздан у средини терена оправдао је сваки пут поверење које му је указао селектор. Без обзира да ли је био стартер или резервиста, његово присуство на терену се умногоме осећало.
Лука Миливојевић – усталио се у Муслинов тим, сјајно сарађивао са Матићем на позицији задњег везног, кварио игру противника, те био изузетно користан у нападу. Иако је био стрелац у Бечу, то му је био један од слабијих дана, па је завршио на клупи против Грузије, али нема сумње да ће бити у ужој конкуренцији за стартних 11 у Русији.
Љубомир Фејса – момак чију су целу каријеру обележиле повреде је из истог разлога био у другом плану и у овом циклусу. Када је био на терену, радио је свој посао без грешке. Ако буде максимално спреман на лето, Миливојевић неће тако лако бити у првој постави.
Немања Матић – кичма тима, играч од кога све креће у екипи и чије су игре осликавале и резултате репрезентације. Када игра Матић, игра и Србија. Њега прате сви саиграчи, шта он уради зависи шта ће и они. С друге стране, на њега су фокусирани и противници. Фудбалера на којем ће се базирати игра у Русији. Једини суперстар међу“Орловима“.
Душан Тадић – ако је Матић „мотор“, онда је Тадић „мозак“ овог тима. МВП квалификација са четири гола и седам асистенција. Буквално је сам срушио Аустријанце у Београду у првом мечу, потом заблистао и у преокрету у Грузији. „Вукао“ екипу када јој није ишло, доминирао тереном, вођа навале, човек којем је цео стадион скандирао. Ако се за неког може рећи да смо због њега у Русији, то је Тадић.
Филип Костић – сјајан у тандему са Тадићем у првом делу квалификација, момак који ће у Русији бити један од „икс-фактора“ у нападу. Са два гола умногоме допринео у освајању бодова. Муслин има огромно поверење у њега, само да га заобиђу повреде због које је пропустио финиш квалификација, и нећемо морати да размишљамо да ли ћемо имати решење испред гола ривала.
Зоран Тошић – једна од кључних резервиста, играч који увек даје максимум за рептезентацију. Углавном је мењао Костића, претходних месеци остао без минутаже због ретких натупа у клубу, али повратком у Партизан нема сумње да ће вратити форму која га може одвести у Русију. Момак који је увек уз национални тим, иако је поређен, био је уз саиграче и у Бечу.
Мијат Гаћиновић – Два пута стрелац, погодио је одмах на дебију против Грузије. До Светског првенства ће стећи доста искуства у Бундеслиги, један од играча који представљају будућност овог тима. Међутим, велики допринос се очекује већ у Русији, показао је да може доста да допринесе у ротацији наших крилних играча.
Александар Катаи – имао је доста простора у првом делу квалификације, неколико пута био и битан фактор на терену, али мања минутажа у клубу га је коштала и веће улоге у репрезентацији. Играч који може бити важан шраф у мечевима у којима је контрола лопте од пресудне важности и који једним потезом може да преломи меч.
Адем Љајић – тек у завршници квалификација му је селектор указао поверење, углавном је био резерва, али је током 60 минута против Грузије показао да би у Русији могао да буде један од носилаца игре. Сјајни плејмејкер, плесао је по терену, сјајно сарађивао са саиграчима, подизао навијаче. Потребни су му минути са Тадићем и Костићем како би извукао максимум из себе. Тип играча каквог одавно чекамо да „понесе“ селекцију у нападу.
Александар Митровић – коначно се распуцао и са шест голова био први стрелац наше групе. Осим бројних погодака, од којих су два против Велса доносила бодове, био је изузетно користан у тимској игри наше селекције, често проигравао саиграче у завршници напада. Тако је и асистирао за гол који нас је лансирао у Русију. Надамо се да ће током сезоне коначно добити више простора и у клубу, са доста минута у ногама могао би да буде једно од откровења Мундијала.
Андрија Павловић – Није успео да искористи шансу као стартер на почетку квалификација, головима за клуб је показао да може на њега да се рачуна. Недостаје му искуство великих мечева и јаких дуела. Има доста простора за напредак.
Александар Пријовић – џокер. У фебруару постао репрезентативац, у октобру одвео Србију на СП. Сјајни центарфор ће бити битан шраф у Муслиновом саставу за Русију. Тип играча који разбија противничке бункере, могао би доста да допрнесе у мечевима у којима ће дубинске лопте бити од пресудног значаја. Осим што сјајно игра главом, има и фантастичну технику, тако да лако може бити „доубле троубле“ за противничке дефанзивце.
Србија у квалификацијама:
10 утакмица, 6 победа, 3 ремија, 1 пораз
Датих голова 20, примљених 10
Најбољи стрелац – Александар Митровић 6
Најбољи асистент – Душан Тадић 7
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар