Пријовић: Ту сам кад је вруће!
Четири месеца после дебија, Србин из Швајцарске помогао је да се целој репрезентацији оствари сан.
Фудбал 11.10.2017 | 20:00
Момцима које красе квалитет и професионализам, док у срцу чувају матицу и своје корене.
На Мундијалу у Француској 1998, Србин из Франкфурта Слободан Комљеновић је са позиције десног бека постигао два гола. Касније су за репрезентацију играли "Аустралијанац" Иван Ергић, "Швајцарац" Здравко Кузмановић, да не помињемо колико је гастарбајтерске деце прошло кроз млађе селекције (актуелни штопер Вердера Милош Вељковић је вероватно најуспешнији међу њима, са европском У-19 и светском У-20 титулом)...
Један од таквих играча је и Александар Пријовић (27), чија је путања до гола одлуке у мечу против Грузије била прилично кривудава. Играо је за Србију до У-19 узраста, па онда за У-20 и У-21 репрезентацију Швајцарске.
Како је пре око годину дана рекао за "Спортски журнал", била је то услуга председнику Сиона, коме је значило да се "чује" како његов клуб има репрезентативца, али који је Александру нагласио да га то неће спречити да у будућности конкурише за дрес "орлова".
Након што је годинама тресао мреже у осредњим европским лигама, коначно га се сетио Славољуб Муслин.
Пријовић је са Легијом био првак Пољске, а када се наметнуо головима у Лиги шампиона, није више било никакве дилеме. Само је требало да се обострана жеља "овери" кроз прибављање потребних папира у ФИФА.
Тај процес завршен је 20. марта, Пријовић је први пут позван за јунски меч квалификација против Велса и остало је - историја. На пет утакмица је пет пута ушао са клупе, да би му се у понедељак коначно посрећило да постигне први погодак...
Тако нешто је и најавио, када је прошле недеље дошао на окупљање у Старој Пазови.
"Ту сам кад је вруће, кад све гори. Пресрећан сам због екипе и због победе, небитно је ко је дао гол. Побеђујемо као екипа и као нација. У овим квалификацијама сам се прикључио на пола пута и драго ми је што сам могао да помогнем екипи у остварењу сна", рекао је новинарима после утакмице на стадиону "Рајко Митић".
Момак кога пореде са Златаном Ибрахимовићем открио је да је на полувремену, након слабе игре и 0:0, било буре у свлачионици "орлова".
"Нисмо играли на највишем нивоу, било је и притиска, јер је остало 45 минута да се заврши оно што се радило годину и по дана. Неки играчи су одреаговали енергично, разбудили екипу и мислим да смо у другом делу максимално нападали. Било је доста шанси и пре него што сам ја ушао, било је само питање времена када ће пасти гол".
Пријовић је зналачки завршио контру, коју је незаборавним трком започео Бранислав Ивановић, а наставио први центарфор националног тима Александар Митровић.
Шта је у тим тренуцима пролазило кроз главу? Ништа, каже Пријовић.
"Пред голом је најбоље не размишљати превише, јер се онда деси нешто што не треба. Само уради инстинктивно. На срећу, ушла је...".
Уследило је велико славље на терену, затим у свлачионици, а током ноћи и у заједничком проводу, наравно уз "народњаке" и неизбежну презимењакињу.
"Увек сам спреман - и за игру и за славље", насмејао се Александар Пријовић.
СРБИН 100 ОДСТО
Нападач солунског Паока, у коме је прошлог месеца решио два меча грчког првенства, рекао је да му много значи пласман на Мундијал, али да не треба придавати посебан значај његовом патриотизму, само зато што је из стране земље дошао да игра за Србију.
"Нисам могао да бирам где ћу да се родим, али сам Србин 100 одсто. Борим се за свој народ и за мене је ово велики дан. Много људи ми је писало, звало ме, кажу да су се молили за мене. Ето, молитве су се испуниле".
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар