Неодржив систем: Посао за подобне

Власти у БиХ још увијек се нису упустиле у реформу јавне управе, као ни у процесе приватизације предузећа у већинском државном власништву. Гломазни државни сектор и јавна предузећа још увијек важе за најпожељније послодавце у БиХ, гдје су радна мјеста углавном резервисана за чланове породица бх. политичара или оне који су политички подобни.

Босна и Херцеговина 10.10.2017 | 10:01
Неодржив систем: Посао за подобне
Искуство протеклих деценија показало је сва ограничења и немогућност организације рационалне привреде на темељу државног власништва и бирократског планирања. Упркос томе, удио администрације и јавних предузећа у домаћем бруто производу (ГДП) у БиХ и даље износи невјероватних 45 посто.

Уважено је мишљење како јавна предузећа и државне институције служе као субјекти за запошљавање кадра политичких странака, због чега власти већ годинама избјегавају резати грану на којој сједе, односно започети реформу јавне управе и приватизацију државних предузећа.

Јавна потрошња у БиХ је давно измакла контроли, а економисти већ дужи низ година упозоравају како додатно повећање броја запослених у државним субјектима (на свим новима власти) представља озбиљну пријетњу од настанка макроекономских поремећаја.

Држава порезима, доприносима, накнадама и сличним врстама прихода често не прикупи довољно средстава да би подмирила све потребе јавне потрошње. Мањак средстава и бујање јавне потрошње доводе до прекомјерног задуживања, успоравања развоја и сметњи у функционисању економског поретка. Домаће власти то претјерано не брине јер су свјесне чињенице како је запошљавање у јавном сектору и јавним предузећима гарант социјалног мира.

Друго "легло изборне базе" политичких странака у БиХ дефинитивно јесу бројна државна предузећа која служе за запошљавање послушног страначког кадра и чланова породица домаћих политичара.

Углавном је ријеч о предузећима с прекомјерним бројем запослених особа чије плате не кореспондирају с платама запослених у реалном сектору. Остаје упитно колика би била плата просјечног запосленика у БиХ уколико би се из обрачуна избациле плате исплаћене у државним институцијама и јавним предузећима.

Маса запослених бирача један је од кључних разлога због којих власти одбијају да се упусте у процесе приватизације јавних предузећа у већинском државном власништву правдајући то неоснованим наводима о економским поремећајима који би настали продајом државног удјела. На другој страни, чињенице показују да се садашњи систем управљања дефинитивно очитовао у ниској ефикасности, технолошком заостајању и немогућности рационалне алокације производних ресурса.

Подсјећамо, огроман бирократски апарат у БиХ носи епитет најгломазнијег у Европи, а извјесно је да из године у годину не долази до смањења броја запослених у државним институцијама.

Резидентни представник Међународног монетарног фонда у БиХ Францисцо Пароди изјавио је 2016. године, након постизања договора о кредиту с нашом земљом, како је проблем у БиХ то што су трошкови за плате и јавна потрошња превелики.

"У БиХ јавна потрошња износи приближно 45 посто бруто друштвеног производа. Само за трошкове плате издваја се 12 посто економије, што је највише у регији. То је потребно смањити. Власти су се обавезале смањити величину владе и број упослених у јавном сектору у средњем року", истакао је Пароди.

Извор: БН/Клиx

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Подршка

10.10.2017 14:10

Само напријед, до ливаде!

ОДГОВОРИТЕ