Чекаше Срби осам година - и дочекаше!
Успела је! Фудбалска репрезентација Србије играће велико такмичање први пут после осам дугих година и три квалификациона циклуса. Они су нас одвели на Мундијал: Муслинових 40, а места у Русији има само за 23. . . Ова статистика говори да је селектор од првог до последњег меча знао шта жели и да није одустајао од зацртаног пута. . .
Фудбал 09.10.2017 | 23:30
Од нашег последњег пласмана на неко велико такмичење прошло је осам година и три квалификациона циклуса – два за Европско првенство (2012,2016) и једно за Мундија (2014).
Изабраници Радомира Антића су 2009. године успели да заврши први у групи (бод испред Француза) и да тако обезбеде директну карту за Јужну Африку, а сада поново као први идемо у Русију. У одлучујућем мечу "Орлови" су савладали Грузију.
Између тога било је доста неуспеха у квалификацијама, као на пример за Европско првенство 2012. године када је наша репрезентација завршила на тек трећем месту, иза Естоније и Италије.
Две године касније нисмо успели да одемо на Мундијал, када нам је група била доста јака пошто су се у њој налазили Белгија, Хрватска, Шкотска и Велс. У таквом распореду снага успели смо да завршимо трећи, са три бода мање од Хрватске.
Квалификације за Еуро 2016. године биле су попут оних из 2012., а ево после низа неуспеха погледало нас је сунце и успели смо да одемо на Светско првенство!
Вероватно још нисмо свесни успеха ових момака, али све ће доћи на своје до 1. децембра ове године када се буду извлачиле групе Мундијал.
Још једном – браво момци, браво Србијо, главни део посла је урађен, а на највећем спортском догађају на свету покажите зашто сте међу 32 најбоље селекције на свету.
Ето, дочекасмо и то - гледаћемо Србију на Мндијалу у Русији! По други пут од осамостаљења и по први пут на великом такмичењу после пуних осам година. За анализе свега урађеног у овим квалификацијама, вагање, шта је могло, а шта морало боље, као и остале "техникалије" које су уобичајене у оваквим ситуацијама, биће времена у наредним данима. За сада ћемо само констатовати ко нас је то одвео на 12. Светско првенство - рачунајући све државе до 1930.
Детаљним увидом у статистику дошли смо до занимљивог податка. Наиме, Славољуб Муслинспада у селекторе који су користили најмање играча на путу до Русије. На ових десет утакмица у оквиру групе Д искусни стручњак у игру је уводио свега 26 фудбалера, а позивао још 14 њих који нису одиграли ни минут. То је укупно 40 момака у које је имао поверење...
Једини који је одиграо сваки минут јесте капитен Бранислав Ивановић - десет утакмица по 90 минута. По том параметру нико му није ни близу. Од дефанзиваца међу најстандардније спадају још Рукавина, Настасић и Коларов. Сви опстали углавном су се ротирали.
И код везиста доминирају четворица. Без премца је Душан Тадић (865), а следе Миливојевић,Костић и Матић. Последња двојица мало су заостала што због повреда што због суспензија...
И напослетку сам шпиц напада где је Муслин и најмање ротирао. Александар Митровић 713 минута на десет мечева и далеко иза још само Андрија Павловић и Александар Пријовић, с тим што је учинак нападача ПАОК-а заиста немерљив. Његов гол вечерас и она асистенција за Митра у Кардифу - када смо извукли нерешно - директно су нам донели четири бода и директан пласман на Мундијал.
ГОЛМАНИ (2): Владимир Стојковић (720), Предраг Рајковић (180).
ДЕФАНЗИВЦИ (10): Бранислав Ивановић (900), Антонио Рукавина (789), Александар Коларов (720), Матија Настасић (630), Јагош Вуковић (386), Никола Максимовић (338), Стефан Митровић (216), Иван Обрадовић (135), Душко Тошић (103), Филип Младеновић (77).
СРЕДИНА ТЕРЕНА И ОФАНЗИВНИ ВЕЗИСТИ (11): Душан Тадић (865), Лука Миливојевић (707), Немања Матић (617), Филип Костић (600), Немања Гудељ (429), Мијат Гаћиновић (186), Адем Љајић (105), Александар Катаи (96), Љубомир Фејса (90), Зоран Тошић (20), Немања Радоја (13).
НАПАДАЧИ (3): Александар Митровић (713), Андрија Павловић (76), Александар Пријовић (75).
Позивани су још били (али нису добили шансу да заиграју): Марко Дмитровић, Александар Јовановић, Немања Милуновић, Милош Вељковић, Немања Максимовић, Слободан Рајковић, Немања Пејчиновић, Милош Косановић, Александар Игњовски, Никола Стојиљковић, Лазар Марковић, Урош Спајић, Урош Ђурђевић, Саша Лукић.
Поредећи овај циклус квалификација са претходна два долазимо до закључка да је Муслин био најконкретнији и да је знао шта хоће. Од почетка је форсирао исту формацију јер је проценио да за тако нешто имамо адекватне фудбалере. Испоставило се - био је у праву.
Рецимо, код Синише Михајловића у квалификацијама за Бразил 2014. шансу су добила 32 играча, а код Ћурчића и Адвоката, док смо јурили ЕП у Француској, само један мање. Када су у питању сви који су позивани у та два циклуса (и они који нису заиграли) такође их је више него код Муслина.
Сада иду оне слатке муке за свих оних "10.000.000 селектора". Јер као по обичају сви Срби знају боље од онога ко се пита.
Кога повести у Русију?
Само једно је сигурно - Славољуб Муслин је заслужио да му верујемо...
Извор: моззартспорт/Б92
фото: МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар