Хрвати очајни: Можда нема спаса

Оснивање државне канцеларије за рибарство у Хрватској је захтев, јер је стање у Јадрану катастрофално, поручили су са завршеног Сусрета рибара у Рапцу.

Регион 08.10.2017 | 14:33 Међу закључцима скупа нашао се и онај у којем траже смањење ПДВ-а на рибу и друге морске организме те да се рибарима, који су носитељи рибарског обрта, омогући право на бенефицирани радни стаж.

Ове су се године професионалци окомили на спортске риболовце и рекреативце, па тако захтевају појачани надзор непривредног риболова, пише Глас Истре.

Занимљиво је била расправа која је претходила читању закључака. Игор Краљ, рибар из Башке Воде, сматра да је обални појас највеће мрестилиште и да би њега требало посебно заштити, а не само причати о Јабучкој котлини.

"Неће се заштитом околине обновити неке друге врсте, попут шкрпине, фратра (бараја). Знате ли уопште о којем подручју причам? Говорим о миљама обале, где 50 одсто рибари на црно, а остатак њих лови легалним алатима на илегалан начин. Станишта су комплетно уништена, море нам је пуно мрежа, врша, не постоји пунтал или вала без њих. У некој акцији су се повадила из мора илегална корпоморта. Ако њих можете вадити, онда можете и мреже које су стално у мору."

Помоћник министра пољопривреде Анте Мишура одговорио је да се настоји заштити и приобални и обални појас, али је упозорио и да увек неко од рибара тражи изузећа за поједине алате. Што се тиче рекреативаца, рекао је да ће они морати посебно да означавају уловљену рибу (да не би могли да је продају), у случају да то не учине, строго ће их се кажњавати. Обећао је и више контрола на мору као и пуно јачи надзор рекреативаца и спортских риболоваца.

Сања Матић Скоко с Института за океанографију и рибарство рекла је да су сви свесни катастрофалне ситуације. Сматра да се једино пооштравањем мера може нешто постићи.

"Можемо ми све допустити, али онда не знам шта ћете ловити."

Мате Оберан, председник хрватског Цеха рибара, истакао је да у сваком случају треба смањити риболов у обалном појасу, закључивши: "Али не знам може ли се уопште више ишта спасити".

(Б92)