Под минама шума од 800 милиона КМ

Шумско богатство у власништву Републике Српске у вриједности од више од 800 милиона КМ заробљено је минама и не може се експлоатисати зато што се налази на минираном подручју. Према званичним подацима „Шума Српске“, око 56. 419 хектара земљишта којим газдује ово јавно предузеће, од чега је око 28. 290 хектара под високим шумама са природном обновом, загађено је минама због чега је онемогућена експлоатација шумског богатства са тог подручја.

Босна и Херцеговина 07.10.2017 | 08:04
Под минама шума од 800 милиона КМ
Шумарски стручњаци објашњавају да се на једном хектару високе шуме са природном обновом просјечно налази око 350 кубних метара дрвних сортимената, а просјечна цијена једног „кубика на пању“ је 80 марака. Проста рачуница каже да је под минама и то само на подручју високих шума на површини од поменутих 28.290 хекатара заробљено шумско богатство у вриједности од скоро 800 милиона марака или прецизније 792.120.000 КМ.

Према цијенама по којима се у посљедње двије деценије изводи деминирање у БиХ, за послове техничког извиђања и деминирања цјелокупне површине од 56.419 хектара потребно је издвојити око 120 милиона КМ.

Међутим, портал ЦАПИТАЛ сазнаје да постоји варијанте по којој „Шуме Српске“ или Влада РС не би морале унапријед обезбиједити новац за деминирање.

„Постоје организације и фирме за деминирање које су спремне да посао наплате компензацијом, односно да деминирање наплате дрвним-шумским сортиментима у вриједности изведених радова. То практично значи да није потребно никакво додатно улагање од стране „Шума Српске“ или Владе РС, већ само добра воља да се прионе на посао и усвоје неопходни акти.

Дакле, деминерска фирма би за свој посао добила шумских-дрвних сортимената у вриједности од око 120 милиона марака, док би послије обављеног посла „Шумама Српске“ за експлоатацију постало доступно шумско богатство у вриједности од око 680 милиона КМ“, објашњава наш саговорник одлично упућен у послове деминирања, истичући да су у „Шумама Српске“ упознати са тим да су поједине деминерске фирме спремне на овакав аранжман.

„Укупно у 19 шумских газдинстава евидентирана су минирана подручја, од којих је највише у ШГ „Зеленгора“ Калиновик око 8.555 хектара, затим у ШГ „Вучевица“ Чајниче са око 8.045 хектара, ШГ „Сјемећ“ Рогатица око 7.137 хектара, ШГ „Височник“ Хан Пијесак око 5.271 хектара и ШГ „Трескавица“ Трново око 4.171 хектара“, наводи се у одговорима из „Шума Српске“.

Из овог јавног предузећа наводе и да је са Републичком управом цивилне заштите потписан Меморандум о сарадњи у фебруару 2015. године, након чега је одржан низ састанака са представницима шумских газдинстава, представницима локалних и Републичке управе цивилне заштите и Центра за деминирање БиХ (БХМАЦ).

„На неким подручјима проведен је процес реизвиђања због застарјелости, непрецизности и непоузданости података.

Постоје дефинисана подручја у шумским газдинствима која су релативно мала по површини, а чијим деминирањем би се отворило далеко веће подручје за експолатацију.

Тако би деминирањем шумских одјела Сјенокос-Стругови-Кичин у ШГ „Зеленгора“ био омогућен приступ дрвној маси у количини од 30.000 метара кубних. Слична ситуација је и у ШГ „Трескавица“ гдје би деминирањем одјела 102, 125 и 126 био омогућен приступ дрвној маси у количини од 10.000 метара кубних“, наводи се у одговорима.

У „Шумама Српске“ сматрају да се активности на рјешавању овог проблема морају наставити, те да је потребно поново дефинисати минирана подручја у шумском газдинствима, те израдом пројеката кандидовати подручја за деминирање.

Званични подаци БХМАЦ-а говоре да тренутна величина сумњиве опасне површине на мине у Републици Српској износи 242 км2, од чега се на шуме односи 162 км2 или 162.000 хектара.

„Детаљним информацијама о контаминираној површини којом газдују “Шуме Српске” не располажемо. Предлажемо да контактирате наведену институцију у вези додатних информација. Чланом 18. Закона о деминирању у БиХ дефинисано је да се средства за провођење Плана деминирања осигуравају из донаторских средстава, буџета институција БиХ и буџета ентитета, као и из других извора.

Јавно предузеће “Шуме Српске” до сада није учествовало у финансирању програма деминирања. Стратегијом противминског дјеловања БиХ 2009-2019. године планирано је ослобађање цјелокупне сумњиве опасне површине у БиХ, па тако и контаминиране површине којом газдује ЈП “Шуме Српске”. Листе приоритетних задатака за деминирање за сваку календарску годину усвајају владе ентитета прије почетка главне деминерске сезоне“, наводи се у одговорима БХМАЦ-а на наша питања.

Извор: Цапитал.ба

Коментари / 13

Оставите коментар
Name

Сумар

07.10.2017 06:20

Тако це једино остати шума застицена да се не покраде и исјеце....

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ксл

07.10.2017 06:35

Знате гдје сте постављали па вадите.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

07.10.2017 13:07

Цекамо тебе да надјес.

Name

Зоза

07.10.2017 06:46

Ђесе налазе те мене у шумарству Калиновик нека неко објасни.

ОДГОВОРИТЕ
Name

вук

07.10.2017 07:29

Мине це спасити суму

ОДГОВОРИТЕ
Name

АР

07.10.2017 07:29

Стета сто немогу да се докопају И тога мало сто Је остало Ето дали су нам идеју како да их зауставимо да краду и богате се лопови Треба јос поставити мина

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зоза

07.10.2017 09:09

Ђесе налазе те мене у шумарству Калиновик примају без конкурса само СНСД кадар. Шумарство покрадоше локални челници са стрико ратним профиитерм.Катастрофа.

Name

Чоја

07.10.2017 09:12

Постављајте директоре ко у Чајничу и покрадите.

Name

Давид

07.10.2017 08:20

Дрво расте 100 година а багра гледа само колико ће посјећи и сатријети дрвних "сортимената" па им је мало ово што сатиру него би и у минска поља да исијеку,искрче униште сатру . Само дај "сортимената' багри

ОДГОВОРИТЕ
Name

Радашин

07.10.2017 09:26

Требало је минирати сву шуму тако бих је заштитили од додикове секте мало им је државни шума па су да геодетским управама кренули у отимачину приватни

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тоооооо

07.10.2017 11:08

То је нама наса борба дала...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Среца

07.10.2017 12:58

То је спасило öд СДС профитера

ОДГОВОРИТЕ
Name

са

07.10.2017 14:00

99 посто мина поставила је ВРС,и ста је сад птоблем.

ОДГОВОРИТЕ