ДW: Непостојеће право сепаратизма

Каталонска регионална влада ускоро планира да прогласи независност. При том, међутим, неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право. Исто као што ни Косово није постало независно правно, већ политички.

Свијет 05.10.2017 | 11:16
ДW: Непостојеће право сепаратизма
Право народа на самоопредјељење је важан принцип међународног права, али је то такође и заштита територијалног интегритета једне земље. На први принцип позива се каталонски покрет за независност, на други шпанска влада.

Међутим, међународним правом није предвиђено право на сецесију, осим ако су у томе сложне обје стране, што у Каталонији очигледно није случај.

Стварање нове државе није увијек проблем. Када су се Чеси и Словаци раздвојили 1992. године, то је обављено уз обострану сагласност. Када су педесетих и шездесетих година народи Африке прогласили независност, колонијалне силе су дјелимично пружале отпор, али право народа на самоопредјељење је у Уједињеним нацијама био водећи принцип.

Штефан Талмон, професор међународног права из Бона, сматра да Каталонци не могу на то да се позову:

„Право народа на самоопредељење претпоставља да постоји један народ који на то право може да се позове. Дио народа у оквиру националне државе, чак и да има одређени идентитет, у међународноправном смислу није народ који може да се позове на право на самоопредељење“, објашњава Талмон у разговору за ДW.

То не би могли ни Баварци, уколико би једног дана одлучили да се одвоје од СР Њемачке. Једнако као и косовски Албанци, они не важе за народ у међународноправном смислу. Косово је независност од Србије прогласило 2008. године, али међународноправни статус још увијек није разјашњен. Србија на Косово и даље гледа као на дио своје државне територије.

Међународни суд правде 2010. године је додуше дошао до закључка да проглашење независности Косова није кршење међународног права. Суд међутим није дефинисао статусно питање и потврдио је Резолуцију 1244 која гарантује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, чији је правни насљедник Србија.

У случају Косова су, међутим, ствари довођене пред свршен чин – у међувремену више од половине од скоро 200 земаља чланица Уједињених нација признало је Косово као независну државу. Шпанија то до данас није учинила јер управо влада у Мадриду страхује да би се на примјер најновије балканске сецесије могле позвати Каталонија или неке друге области које теже независности.

Нема правних услова

Другачији случај је Шкотска. Британска влада под премијером Дејвидом Камероном правно није била приморана да одобри референдум о шкотској независности. Ипак, одобрила га ја 2014. године како би се питање политички разјаснило. Резултат: 55 одсто грађана гласало је за останак у Уједињеном Краљевству.

Према анкетама, и након одлуке о Брегзиту – чему се већина Шкота противила – то мишљење се није значајно промијенило. Питање независности Шкотске чини се да је за сада закључено. А Каталонија? О томе да су Каталонци и њихова култура данас изложени притиску – за разлику од времена генерала Франка – не може бити говора.

Каталонија има велику аутономију. Штефан Талмон не види правни основ за каталонски покрет за независност:

„Ни у шпанском, ни у међународном праву нема правног основа за независност Каталоније.“

Сабине Ридел из берлинске Фондације за науку и политику за агенцију дпа каже: „Каталонски сепаратисти желе свој регион да прогласе независним. Уставно-правно то не могу да учине, то је противно међународном праву, с обзиром да имају аутономију.“

Уколико би сепаратисти успјели да се отцијепе, посљедице би биле несагледиве:

„Уколико уговоре које су склопиле државе доведемо у питање, онда имамо нове сукобе, а можда и поново рат у Европи.“

Постојеће државе не желе промјене

Не само међународно већ и европско право штити статус кво. У члану 4. уговора о Европској унији стоји да државе воде рачуна „о свом националном идентитету који је изражен у основним политичким и уставним структурама, укључујући регионалну и локалну самоуправу“, као и о „територијалном интегритету“.

То значи да је отцјепљење непожељно.

Када је ријеч о међународном праву, Штефан Талмон додаје:

„За међународно право су задужене постојеће државе. Зато је оно у области државног интегритета веома отпорно на промјене. Нико не сијече грану на којој сједи.“

Уколико би државе дозволиле отцјепљења „због субјективних осјећаја идентитета“ појединих група народа или области, за кратко вријеме, увјерен је Талмон, у свијету више не би било око 200, већ 300 или 400 држава.

Каталонски министар спољних послова Раул Ромева међутим вјерује да ЕУ може „даље да се развија“, те да је она „прагматичан и динамичан пројекат који се прилагођава реалности.“

Али тако у овом тренутку није.

Предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер већ је упозорио:

„Дан након отцјепљења Каталонија не би могла да буде чланица Европске уније.“

Дакле, морала би поново да се кандидује за чланство, како би опет стекла право на евро и приступ европском тржишту. А у случају нове каталонске кандидатуре довољно би било да се једна од земаља чланица успротиви и да приступ ЕУ буде спријечен.

То би у сваком случају учинила шпанска централна влада, а вјероватно и друге земље чланице које страхују од сепаатизма.

Дакле, сепаратисти ни правно, ни политички немају добре карте у рукама.

Извор: ДW

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

Мектиц

05.10.2017 09:28

Знаци да Додикова прица о референдуму не знаци ниста јер се са овом другом страном сукобио толико да они никада неце дати пристанак за самосталност РС-а.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

05.10.2017 10:33

Ма РС иде под стечај . Каква независност и оцјепљење. Имали су своју владу и финанције у рукама и нису знали ни умјели. Знаци да је РС као творевина пропала. Било ко да додје на власт неце моци ниста на боље да уцини осим само да констатира да је јад и чемер јос гори него се смије признат. Судбина РС је у рукама ММФ и кредитора а не у рукама било којег политицара или народа у РС. Статус РС це доци прије или касније у дискусију. Следеце године долазе наплате у висини од милијарду марака које РС не мозе вратити.Сваки мјесец се задужују 50 милона да би само попунили рупе у буџету ! А о улагању у привреду нико и не размисља јер једноставно привреде и нема. Гаси свјетло и затвори све институције у РС.Друге нема.

Name

ре

05.10.2017 13:55

Пропали пројекат злоцинца алије је на самом поцетку прогласеним као пропао.нема накарадне беиха.стиме је прица о некој назови државом заувјек заврсена прица.зеленим је само остало кмецање.

Name

ЗОЗОН

05.10.2017 11:09

Пропали преварант и лазов "прецједник" додик је одустао од референдума јер се пласи да неце бити смијењен и то би му био крај.Зна се гдје у затвору!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ЗОЗОН

05.10.2017 11:10

Пропали преварант и лазов "прецједник" додик је одустао од референдума јер се пласи да неце бити смијењен и то би му био крај.Зна се гдје у затвору!!! За овог олоса од цовјека црна америцка листа је омца око врата!!!

ОДГОВОРИТЕ