Нереална цијена узетог земљишта

За изградњу Дринског насипа, дужине 34 километра, који се финансира из кредита Свјетске банке од 13,8 милиона долара, биће одузет дио земље мјештана Јање, Којчиновца, Амајлија, Попова и Међаша.

Република Српска 04.10.2017 | 12:08 На првој јавној расправи, која је одржана у градској управи Бијељина, власници овог земљишта исказали су незадовољство јер сматрају да неће бити адекватно обештећени за одузету земљу.

Кажу да парцеле планиране за експропријацију спадају у најплодније земљиште у Семберији, са којег два пута годишње убиру приносе.

Изградња новог насипа требало би да почне следеће године. Траса на којој ће се радити није спорна, међутим, упитна је накнада за земљиште, за чију је експропријацију надлежан град Бијељина.

За изградњу једне од етапа Дринског насипа у Јањи и Којчиновцу, у дужини од 2.800 метара биће одузето око 134 хектара најплодније семберске оранице.

На том потезу је више од стотину власника земље, који ће се тешко одрећи ораница, иако се ради о пројекту од општег интереса.

Сеад Шерифовић из Јање за земљу која ће му бити одузета тражи правичну надокнаду.

"Треба да ми одузму на једној парцели два дунума и пресјеће ми ту парцелу, а оставити око 300 квадрата земље. Шта ћу са тим парчетом? Земља је плодна и живим од пољопривреде.

Насип се прави да се брани Бијељина, а не води се рачуна о интересу власника земље. Понудили су нам цијену од двије марке по метру квадратном, на шта нећу пристати", каже овај Јањарац.

Стевану Стјепановићу из Којчиновца овим пројектом требало би да буде одузето 1.700 квадрата земље.

"Моја породица се бави пољопривредом и живи од те земље. Немамо други извор прихода. Та земља ми је дедовина. Не прихватам образложење “мора се”. Ово је за мене пљачка, а не општи интерес", каже Стјепановић.

Против изградње насипа нису ни мјештани Амајлија и Попова, али јесу против тога да се ради на њиховој земљи.

Обрадиве земље на продају у Амајлијама нема. Закуп дунума земље плаћа се и по 150 марака.

"Ради се од Јање до Међаша, све гдје је најбоља земља. Нама је данас криза за храну, многи овде имају по двије-три њиве које улазе у насип. Од чега ће они да живе кад продају ту земљу", пита пољопривредник из Амајлија Милорад Јевтић.

Свјетска банка, која кредитира изградњу Дринског насипа, дала је сагласност на план пресељења, након чега се иде на правичну накнаду власницима земљишта и стварају услови за добијање грађевинске дозволе за извођење радова, појаснио је консултант на овом пројекту Михајло Стевановић.

"Пројектну документацију израдио је Завод за водопривреду, а пројекте су прихватили град Бијељина, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ЈУ “Воде Српске”. Након завршетка експроприционог елабората, Влада РС доноси Одлуку о утврђивању општег интереса.

Овај процес се води код изградње било којег инфраструктурног пројекта. Грађани ће имати прилику да примједбе изнесу на јавним расправама које ће бити одржане, али се рјешење мора пронаћи. Траса насипа се се не може мијењати.

Овај пројекат усаглашен је са сусједном Србијом и не утиче само на нас, него и узводно и низводно, на ниво Саве, Дунава, тако да је ово врло комплексно питање", објашњава Стевановић.

За земљиште које се изузима, а гдје површина парцела не прелази 1.000 метара квадратних, нудиће се новчана накнада, а за веће површине-замјенско земљиште или новчана накнада у зависности од заинтересованости власника.

Из Министарства пољопровреде, водопривреде и шумарства РС кажу да обавезу да уради експропријацију има локална заједица која би требало да обезбједи новац. Додају да су упркос томе, за експропријацију на подручју Града Бијељина издвојили око 2 милиона марака.

За плаћање замљишта на коме ће бити дрински насип обезбиједили су око 500.000 марака из Фонда солидарности, милион марака обезбјеђено је за експропријацију уз ријеку Јању и око 200.000 марака уз ријеку Саву.

Извор: ЕуроБлиц