Нереална цијена узетог земљишта

За изградњу Дринског насипа, дужине 34 километра, који се финансира из кредита Свјетске банке од 13,8 милиона долара, биће одузет дио земље мјештана Јање, Којчиновца, Амајлија, Попова и Међаша.

Република Српска 04.10.2017 | 12:08
Нереална цијена узетог земљишта
На првој јавној расправи, која је одржана у градској управи Бијељина, власници овог земљишта исказали су незадовољство јер сматрају да неће бити адекватно обештећени за одузету земљу.

Кажу да парцеле планиране за експропријацију спадају у најплодније земљиште у Семберији, са којег два пута годишње убиру приносе.

Изградња новог насипа требало би да почне следеће године. Траса на којој ће се радити није спорна, међутим, упитна је накнада за земљиште, за чију је експропријацију надлежан град Бијељина.

За изградњу једне од етапа Дринског насипа у Јањи и Којчиновцу, у дужини од 2.800 метара биће одузето око 134 хектара најплодније семберске оранице.

На том потезу је више од стотину власника земље, који ће се тешко одрећи ораница, иако се ради о пројекту од општег интереса.

Сеад Шерифовић из Јање за земљу која ће му бити одузета тражи правичну надокнаду.

"Треба да ми одузму на једној парцели два дунума и пресјеће ми ту парцелу, а оставити око 300 квадрата земље. Шта ћу са тим парчетом? Земља је плодна и живим од пољопривреде.

Насип се прави да се брани Бијељина, а не води се рачуна о интересу власника земље. Понудили су нам цијену од двије марке по метру квадратном, на шта нећу пристати", каже овај Јањарац.

Стевану Стјепановићу из Којчиновца овим пројектом требало би да буде одузето 1.700 квадрата земље.

"Моја породица се бави пољопривредом и живи од те земље. Немамо други извор прихода. Та земља ми је дедовина. Не прихватам образложење “мора се”. Ово је за мене пљачка, а не општи интерес", каже Стјепановић.

Против изградње насипа нису ни мјештани Амајлија и Попова, али јесу против тога да се ради на њиховој земљи.

Обрадиве земље на продају у Амајлијама нема. Закуп дунума земље плаћа се и по 150 марака.

"Ради се од Јање до Међаша, све гдје је најбоља земља. Нама је данас криза за храну, многи овде имају по двије-три њиве које улазе у насип. Од чега ће они да живе кад продају ту земљу", пита пољопривредник из Амајлија Милорад Јевтић.

Свјетска банка, која кредитира изградњу Дринског насипа, дала је сагласност на план пресељења, након чега се иде на правичну накнаду власницима земљишта и стварају услови за добијање грађевинске дозволе за извођење радова, појаснио је консултант на овом пројекту Михајло Стевановић.

"Пројектну документацију израдио је Завод за водопривреду, а пројекте су прихватили град Бијељина, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ЈУ “Воде Српске”. Након завршетка експроприционог елабората, Влада РС доноси Одлуку о утврђивању општег интереса.

Овај процес се води код изградње било којег инфраструктурног пројекта. Грађани ће имати прилику да примједбе изнесу на јавним расправама које ће бити одржане, али се рјешење мора пронаћи. Траса насипа се се не може мијењати.

Овај пројекат усаглашен је са сусједном Србијом и не утиче само на нас, него и узводно и низводно, на ниво Саве, Дунава, тако да је ово врло комплексно питање", објашњава Стевановић.

За земљиште које се изузима, а гдје површина парцела не прелази 1.000 метара квадратних, нудиће се новчана накнада, а за веће површине-замјенско земљиште или новчана накнада у зависности од заинтересованости власника.

Из Министарства пољопровреде, водопривреде и шумарства РС кажу да обавезу да уради експропријацију има локална заједица која би требало да обезбједи новац. Додају да су упркос томе, за експропријацију на подручју Града Бијељина издвојили око 2 милиона марака.

За плаћање замљишта на коме ће бити дрински насип обезбиједили су око 500.000 марака из Фонда солидарности, милион марака обезбјеђено је за експропријацију уз ријеку Јању и око 200.000 марака уз ријеку Саву.

Извор: ЕуроБлиц

Коментари / 10

Оставите коментар
Name

Реално

04.10.2017 12:13

Ма ко их шиша, мсм владу и општину, не дајте земљиште за те паре, или нек плате по реалној цијени или нема насипа. Кад су се сви "намирили" кроз тај насип могу и пољопривредници бар да наплате земљиште по реалној вриједности. Кад је у питању општи интерес да видим и једног политичара или привредника који је поклонио нешто своје за општи интерес. П.С. И ја сам био поплављен 2010. и 2014. године али подржавам пољопривреднике по овом питању, тад смо изгубили много а ништа нам није надокнађено, односно добили смо 5.000 км ваучер (уцјена гдје да се утроши) без обзира на вриједност штете коју смо имали и нешто ситно за штету у пољпривреди, типа 5% од вриједности штете са кашњењем од годину дана, док су многи имали штету 5.001 км и добили ваучер од 5.000 км, а да не пишем о којекаквим донацијама са стране које су ти исти добили, јер су, елем, социјални случајеви... Онај ко је највише имао, мсм на сељаке људе, пољопривреднике, највише је и изгубио, и опет сад губе...

ОДГОВОРИТЕ
Name

АР

04.10.2017 13:09

Ту јању смо ми током рата изселили И населили насе српско становниство Али кад смо видјели да треба радити да би све зивјело онда смо све напустили Тек кад су се вратили људи којима И припада та земља поново Је мало боље И људи некако састављају крај са крајем Сад опет одузимање И то не Јања само него И друга села И плод на земљиста около А све да би заститили бијељину какав заједницки интерс

Name

МИЦО

04.10.2017 13:01

ПА НЕК ИХ ОНДА ДРИНА ПЛАВИ !

ОДГОВОРИТЕ
Name

Јоле

04.10.2017 13:24

Питајте колико је плацано у Брцком за обилазницу.У Брцком је то просло врло коректно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Реалније

04.10.2017 15:02

Ма шта хоће ови сељаци проклети,у сви тим селима земља се продаје од 1200 до 2000 по дулуму и има је на продају колико хоћеш.Хоће да искористе несрећу поплава да умјесто дулума купе 10 ,да је моја земља ја би је дао без накнаде само да не плави више.Трава изградити насип око града,а ови што не дају оставити да плаве,биће им плоднија земља

ОДГОВОРИТЕ
Name

Реално

04.10.2017 15:27

Иди рођаче и купи земљу у подручју куда пролази насип за те паре...

Name

@кркан

04.10.2017 15:06

Кад су тразили Кредит од13.8 милиона долара,цијена за земљиста је укалкулирана 13 долара по метру квадратном,а власницима земље сад нуде 2 КМ.Гдје це разлика заврсит то нецемо сазнати.

ОДГОВОРИТЕ
Name

бск

04.10.2017 22:19

Све сама лаз 150 марака Аренда циста лаз 2000 марака дулум и то им мало исто лаз дА КУПИС ЗЕМЉУ ПРВА КЛАСА ОД1000 до 2000 км и то да не страхујес од поплаве у обарској батковицу црњелову дворовима поповима уопсте сва села Семберије.

ОДГОВОРИТЕ
Name

сесy

18.02.2019 18:06

ономад,кад су потапали земљу у Растосници за језеро термо ел Угљевик,плацено или боље реци, отимано.

ОДГОВОРИТЕ
Name

марија

03.03.2020 20:49

Људима треба платити постено њихову земљу, али ста је то код нас постено? Ниста назалост, зивимо у таквом расулу , бозе драги има ли те?

ОДГОВОРИТЕ