Додик: ММФ је зло које нас је заробило!

Ових дана свједоци смо како власти Републике Српске упорно инсистирају на повећању акција и безусловном испуњавању свих осталих услова ММФ-а како би се одобрио нови кредит.

Република Српска 04.10.2017 | 11:33 Додик је најгласнији у захтјеву да се испуне захтјеви ММФ-а јер му хитно треба новац да закрпи бројне буџетске рупе и предуприједи социјалне немире, а министар финансија Тегелтија је поносан на чињеницу да га је ММФ похвалио и потврдио његове ставове о дефициту буџета.

Прије само двије године Додик је имао потпуно другачије мишљење о ММФ-у, и тврдио да ММФ не помаже Републику Српску и њен развој већ је потпуно заробио финансијски систем у БиХ.

„Ми смо потписали писмо намјере и договорили станд бy аранжман са ММФ-ом, али је он блокиран јер неки кантон није испунио неке обавезе. ММФ и странци су власници свих економских реформи, они су нас условљавали и наметали погрешан модел приватизације који се показао потпуно неуспјешним.

Наша зависност од ММФ-а, који они покушавају изградити, урушава читав наш систем. Либерализација је концепт који је онеспособио какву-такву привреду у БиХ да буде конкурентна.

Наравно да су они овдје са отвореним питањима континуирано правили потпуну зависност финансијског система од дјелимичних интервенција ММФ-а, као што је то било 2008. када су потпуно заробили финансијски систем у БиХ.

То говори о томе да на часне намјере ММФ-а не можемо рачунати што се тиче оне њихове представе „ево ми желимо да помогне“. Ђавола желе да помогну“ изјавио је љутито Додик бројним новинарским екипама 15.5.2015. године.

Штс се то догодило у главама наших вођа па су промијенили мишљење о ММФ-у и његовој неолибералној догми?

Додик је и даље свјестан да је повећање намета и акција сиромашним грађанима погубно, али је због огромне рупе у буџету промијенио плочу и ставове, па сада оптужује опозицију у Републици Српској да је одговорна што у Парламенту БиХ нису повећане акцизе и није настављен аранжман са ММФ-ом.

Додику је кредит хитно потребан, и не мари пуно за последице, иако је свјестан да је слушање диктата ММФ-а потпуно уништило домаћу привреду, и да је наметнути неолиберални и неоколонијални концепт погубан.

Повећање пореза и акциза додатно би оптеретило ионако слабу привреду, смањило привредну активност и извоз, па је и лаицима јасно да никако не треба прихватити уцјене које долазе од ММФ-а и заступника интереса страних банака у БиХ, који нас уцјењују и обмањују причама о пола милијарде марака сложених на неком столу које тобоже само чекају да их уземо и инвестирамо.

Улогу ММФ-а замијенио је Вучић који је поново сламка спаса Додику у критичној ситуацији. Годину дана након што је Влада Србије преко Поштанске штедионице Србије прошле године купила 60 милиона марака вриједне обвезнице Републике Српске (по братској камати од 5%), јуче је Комерцијална банка Србије дала нових 50 милиона марака кредита Влади Републике Српске уз 3,8% камате.

Комерцијална банка је у већинском власништву државе Србије, и јасно је да је и овај аранжман договорен на неком од састанака „на врху“ између Вучића и Додика. Поред кредита узетих у Србији, Влада Српске се за 9 мјесеци код домаћих банака задужила емисијом скупих обвезница и трезорских записа за додатних 327 милиона марака.

Умјесто 150 милиона, колико је планирано да Република Српска добије од ММФ-а ове године да није прекинут аранжман, Србија је Влади Српске уплатила 110 милиона у последњих годину дана, тако да су јауци и крокодилске сузе челника Српске због изостанка транше ММФ-а неосновани.

Шупље буре никако се не може напунити ма колико у њега сипали, па тако ни депозити свих швајцарских банака не би били довољни да се одржи ликвидност и стабилност буџета Републике Српске, јер је немогуће најести све гладне хијене које се у чопорима окупљају, комадају буџет, сва наша јавна предузећа и установе.

Кредити ММФ-а и домаћих банака неће ријешити проблем, већ само одложити финансијски слом, који је неминован уколико се не предузму радикалне мјере санације и накарадни Додиков систем промијени из коријена.

небојсавукановиц.инфо