На корак од опсадног стања

Североисточни шпански аутономни регион прети да ће прогласити једнострану независност, након спорног референдума. Шпанија, која је референдум прогласила илегалним и неважећим, каже да ће урадити све да одржи јединство земље и задржи Каталонију са њених 7,5 милиона становника, концентрисаних око Барселоне. Ево шта би се могло следеће догодити, пише “Вашингтон пост”.

Свијет 03.10.2017 | 22:42 Каталонски председник Карлес Пуџдемон рекао је да ће одржати своје обећање да прогласи једнострану независност, након проглашене победе на спорном референдуму. Пуџдемон каже да према каталонском закону победа са више од 50 одсто гласова “за” има као следећи корак доношење декларације о независности у року од 48 сати од гласања (дакле још 24 сата након гласања у недељу), без обзира на чињеницу што је гласање одржано у екстремно несигурним околностима. Шпански Уставни суд је суспендовао овај закон, али Пуџдемон и његова влада ово игноришу, наводи “Вашингтон пост”.

Декларација о независности могла би се донети већ у среду или четвртак, на седници каталонског парламента.

ДА ЛИ БИ КАТАЛОНИЈА БИЛА ПРИЗНАТА КАО НЕЗАВИСНА ДРЖАВА?

За сада ниједна држава нити међународно тело није изразило било какву подршку каталонској независности, па је вероватно да би декларација била одбијена, бар на почетку. Европска унија чврсто стоји иза шпанског премијера Маријана Рахоја, претећи Каталонији да ће бити избачена из блока и финансијске уније.

Економски је немогуће предвидети да ли би регион могао то преживети. Каталонија има годишњи БДП од око 215 милијарди евра, највећи од свих шпанских региона а већи од Грчког, али многа њихова добра обезбеђује држава Шпанија.

КОЈЕ ПРОМЕНЕ СЕ МОГУ ОДМАХ ОЧЕКИВАТИ?

Осим уклањања шпанске заставе са званичних зграда, тешко је рећи шта би каталонске власти могле још да ураде. Сматра се да би доношење декларације о независности било симболично. Каталонија нема снаге безбедности довољне да успостави границе, а кључна подручја попут пореза, спољних послова, одбране, луке, аеродроми и железница су у рукама шпанске владе у Мадриду. Такође, Шпанија је недавно преузела буквално пуну контролу над трошковима Каталоније.

КОЈЕ СУ ОПЦИЈЕ ШПАНИЈЕ?

Шпанија има две главне опције, а обе су болне, указује “Вашингтон пост”. Члан 155 Устава омогућава влади да суспендује, у потпуности или делимично, владу било ког региона уколико ова одбије да извршава своје уставне обавезе или нападне генералне интересе Шпаније. Каталонија би прво била упозорена, а уколико се не повинује, одлучило би се о даљим мерама, које би биле прослеђене шпанском Сенату на одобравање, што је једноставни корак за Рахоја чија партија има већину.

Шпанија би такође могла да успостави контролу над полицијом региона. У случају потребе, шпанска полиција би могла наметнути ове мере.

Друге, екстремније алтернативе биле би проглашење опсадног стања, ако се сматра да је шпански суверенитет под нападом, до чега би могло довести доношење декларације о независности. То би могло омогућити суспензију цивилних права и наметање војне управе. То би био предмет дебате и захтевало би одобрење доње куће парламента, што је за Рахоја тежи случај јер ту има мањину.

Ниједна опција неће се догодити преко ноћи, истиче “Вашингтон пост”.

Обе стране тврде да су отворене за дијалог, али обе истичу услове који су неприхватљиви за оног другог. Рахој је инсистирао да се промени устав како би дискутовали о референдуму, док је Каталонија рекла да се пре разговора мора поштовати њено право на самоопредељење. Каталонија сада тражи од ЕУ да се умеша, што је мало вероватно, и позива на међународно посредовање, са чим се Шпанија вероватно неће сложити, наводи “Вашингтон пост”.

(Блиц)