Ново повлачење граница у Европи?

Чинило се да се на Западу ништа не може промијенити након распада бивше СФРЈ и Совјетског Савеза, али је то био само привид јер у многим националним државама какве постоје већ деценијама или чак вијековима, постоје и подручја која траже потпуну независност, пише Дојче веле поводом референдума о независности одржаног у недјељу у Каталонији.

Свијет 02.10.2017 | 11:45 Према писању ДW, можда нигдје друго на западу Европе није изгледало тако вјероватно да ће морати да се штампају нове географске карте као у случају Шкотске. Начин како је Краљевство Шкотске доспјело под енглеску круну прије око 300 година нипошто не спада у славнија поглавља прошлости тог острва, али на референдуму 2014. на који је пристао и Лондон, многи који су одавно тежили независности Шкотске, ипак, су доживјели тијесан пораз.

Брегзит је поново подстакао то питање када је предсједница шкотске владе, Никола Стругеон најавила да би у јесен 2018. опет могао бити одржан референдум јер је већина Шкота гласала за останак у Европској унији. На посљедњим парламентарним изборима у Белгији 2014. је Нови фламански савез под Бартом Де Вевером постао је најснажнији политички савез у Фландрији.

Он је увјерен да ће држава Белгија ионако „испарити", а да би Фландријцима било боље без Валонаца.

У сваком случају, независност желе да постигну преговорима, иако је, како се наводи, заиста тешко рећи, шта би након тога остало од тог европског краљевства.

Белгија је ионако сачињена само од три регије: Фландрије у којој се углавном говори холандски, франкофонске Валоније која обухваћа и мали дио Белгије гдје се говори њемачки и подручја Брисела гдје су оба језика службена. По Уставу, све три регије се морају сложити да Белгија потпише неки међународни споразум.

У случају распада ове краљевине, проблем би био шта би било са Бриселом и читавим низом Европских институција, а тамо је и сједиште НАТО-а. У тој земљи се свако мало могу чути расправе о будућности те земље и евентуалном прикључењу Валоније Француској или савезу са Луксембургом.

Тежња италијанске регије Паданија за независношћу има историјску или барем културну подлогу, док тежња за независношћу сјевера Италије никад није постојала у том облику и прије свега јој је разлог економија.

Покрајине Ломбардија, Аоста, Пијемонт, Лигурија, Венето и Емилиа-Ромагна са својом бројном индустријом и банкама су заслужне за највећи дио привреде цијеле Итаије.

Јужни Тирол, подручје јужно од Алпа гдје се донедавно углавном говорио њемачки, дуго је била једна од „најврелијих" граница Европе.

Некадашње подручје Аустро-Угарске је „пријатељским" договором диктатора Хитлера и Мушолинија ипак припало Италији, али и тамо многи нису били задовољни што су постали Италијани.

Након Другог свјетског рата је тој регији ипак додијељена велика политичка и језичка аутономија, а и велик дио прихода који остварује ова иначе имућна покрајина, смије и да задржи. Али, најновија дужничка криза опет је и тамо распламсала расправу о отцјепљењу од остатка презадужене Италије и зато поручују „Даље од Рима".

Корзика је дефинитивно самосвојна и културна и језичка заједница, указује ДW и одаје да Париз не жели ни да чује о некаквој аутономији. Није спорно да ово острво има сасвим посебну кутлуру и језик, макар их је француска држава дуго покушавала потпуно истерати из тамошњих школа и друштва. И Корзика је имала своје екстремистичке покрете, прије свега ФЛНЦ која је спроводила нападе на представнике и симболе француске државе на том острву.

Године 2014. је и ФЛНЦ објавио да обуставља борбу, али сукоби тиме нису престали, а ни духови се нису смирили - на обје стране. Замисао о независности у Баварској је чешће виц него озбиљни политички програм, пише ДW.

Коначно, Баварској је, како се наводи, и као свим другим федералним јединицама у Њемачкој зајамчен велик степен независности (унутрашња политика, школство, култура...) па се тако то односи и за Слободну Државу Баварску (Фреистаат Баyерн) како је и званични назив ове покрајине.

Али, додаје се, Баварска је заиста увијек била „нешто друго": ова велика покрајина са готово 13 милиона становника би имала више становника него једна Шведска, а сада је и једна од привредно најснажнијих у Њемачкој.

Извор: Тањуг