Г.О.А.Т - нова формула, Енглези и Новак на врху!
Невероватан повратак Роџера Федерера и Рафаела Надала у 2017. години у којој су освојили по два Гренд слема, актуелизовао је чувену дебату о томе ко је највећи тенисер свих времена. Чувена Г. О. А. Т титула предмет је расправе од настанка "златне ере" и, како се сада чини, сва тројица кандидата имају право да кажу да су је баш они заслужили.
Тенис 27.09.2017 | 22:45
Делимичну потврду добио сам од добрих људи са портала "ултиматетеннисстатистицс.цом" који су својевремено формирали ГОАТ листу – сама се ажурира и "мери" ко је у датом тренутку најбољи. На тој листи Лејвер је тек на 12. позицији, а интересантно је да од првих 25, само су тројица и даље активна.
Та тројица су Новак Ђоковић, Роџер Федерер и Рафаел Надал који заузимају прва три места. Тренутно је у предности Швајцарац са 844 бода, мало више од 150 више од другопласираног Ђоковића, па је прво потребно да видимо на основу чега је постигнуто овакво стање.
ГОАТ листу чини 12 различитих параметара – турнирски ГОАТ бодови, ГОАТ бодови које доноси пласман на АТП листи, ГОАТ бодови зарађени на основу достигнућа, партија и статистике, број Гренд слем титула, број титула на Завршним Мастерсима, број титула на Мастерс турнирима, број олимпијских злата у синглу, укупни број великих титула (Гренд слемови, Мастерси, Завршни Мастерси и олимпијски турнири), број недеља на броју 1 АТП листе, укупни проценат победа, као и "Ело рејтинг".
Ако ме питате, најбољег одређујете сами, наравно, ако имате ваљане аргументе, после којих следе преференције, омиљене епохе, стилови и лични афинитети. Ипак, за оног "тхе греатест" мора да постоји и мало бројчане основе.
Не потпуно, јер бисмо у супротном сви перципирали Кристијана Роналда као највећег фудбалера који је Земљом ходао, што знамо да није ни близу истине – још један доказ да је изузетно тешко и незахвално поредити различите епохе.
Тако, у прилог Федереру иде број Гренд слем трофеја и титула уопште, број недеља проведених на челу АТП листе, бројни оборени рекорди, као и свеукупни утисак који оставља. Где год да се појави привлачи највише пажње и, шта год вам други причали, неприкосновени је фаворит и играча и навијача. Често сам спомињао да је Валентино Роси једини човек који је можда већи од самог спорта којим се бави – Федерер није далеко од тога у спорту који је много популарнији, доступнији, другачији и распрострањенији од мотоциклизма. За многе не баш битан, али верујте, изузетно снажан аргумент у Швајцарчеву корист.
Међутим, велику мрљу у каријери представљају му оптужбе да је, до доласка највећих ривала, каријеру изградио на "слабој конкуренцији", као и ужасан међусобни скор са Надалом. Против играча са којим је одиграо највише мечева (37) и који као да је пројектован да га константно побеђује, има 14 победа и чак 23 пораза. Шпанац, уз чињеницу да је другу двојицу највише добијао у великим финалима, као и на њиховим омиљеним подлогама и турнирима, једини може да се похвали олимпијским златом у синглу, али су и његови недостаци значајни.
Никада за скоро 17 година каријере није освојио Завршни Мастерс на којем учествује осам најбољих тенисера у сезони, а сви знамо да је због честих повреда био приморан да, у више наврата, паузира по неколико месеци. Иако се више пута враћао, то му је утицало на континуитет на врхунском нивоу који представља можда и најважнију категорију приликом одређивана највећег у историји. Такође, најчешће је од осталих трпео неочекиване поразе од расположених аутсајдера, због чега сви знају да од 2012. на Вимблдону није прошао даље од четвртог кола.
За разлику од Ђоковића који, ако се изузме почетак каријере, никада толико слабо није наступао на неким турнирима, али јесте изгубио чак девет Гренд слем финала – једно мање од Роџера, али неке од њих је морао да добије. Он ипак може да каже да је једини у Опен ери, у истом тренутку, држао сва четири пехара са највећих турнира у свом власништву, да на оволиком узорку има позитиван однос победа и пораза против Федерера и Надала, да је имао најбољу сезону коју је 'бели спорт' видео, да је сакупио највећи број АТП бодова икад забележен и да је, до ове сезоне, освојио највише Мастерс титула.
Нимало лак избор ни када некога волите, а камоли ако морате да уважите достигнућа оних који вам баш и нису омиљени.
То свакако не спречава медије широм света да се баве овом темом, посебно британске, који су у више наврата успевали да угурају свог Ендија Марија у 'велику четворку'. Тако је, на пример, "Метро" направио посебан начин за одређивање значаја различитих статистичких података и њиховом месту "ГОАТ координантном систему".
Биггест Гранд Слам Индеx
Инспирисан речима Тонија Надала, Рафиног стрица и тренера, да тријумф Шпанца на УС опену "није ништа посебно" због слабијих противника ('Бик са Маљорке' дошао до трофеја, а да није савладао никог из првих 20 на АТП листи), новинар "Метроа" Џорџ Белшоформирао је занимљиву формулу која се поприлично разликује од наведене ГОАТ листе.
Тони је сликовито истакао да су "слабије рангирани играчи и они који не припадају 'великој четворци' ублажили сјај победничком пехару", додавши да би најбоља Гренд слем победа требало да буде она најтежа.
Водећи се тиме, Белшо је направио образац у којем је акценат бачен и човека са супротне стране мреже, дајући овој формули назив "Биггест Гранд Слам Индеx" (БГСИ).
Како функционише БГСИ?
Сваки Гренд слем који су освојили Ђоковић, Федерер и Надал оцењен је на основу четири фактора – сваки од њих доноси одређене бодове који у коначном збиру дају такозвану "најбољу Гренд слем победу".
1. Просечан ренкинг играча са којима су се састајали
Пет поена добија свако за меч са играчем у топ 20, четири за меч са играчем у најбољих 40, три за меч са играчем који се налази међу 60 на свету, два за меч са играчем који је у 80 и један бод за оне који су између 81. и 100. места на АТП листи. За противнике који су ван топ 100 не добијају се бодови.
2. Број побеђених противника из ‘велике четворке’
Ђоковић, Федерер, Надал и Мари су најбољи тенисери данашњице и заслужују највећи број бодова за међусобне победе. За сваки тријумф над неким од највећих ривала, играчи добијају по два бода.
3. Број побеђених топ 10 играча
Тенисери који су међу најбољих 10 су генерално у доброј форм и могу да намуче момке који су у трци за титулу ГОАТ. Ипак, победе фаворите се и у овим случајевима очекују, па се за сваки тријумф над топ10 противницима на неком од Гренд слемова, добија по пола бода.
4. Број побеђених Гренд слем шампиона
Формула не би била фер према Роџеру Федереру, који је значајно старији од Ђоковића и Надала, уколико не би укључивала тријумфе над играчима који су освајали неки од четири највећа турнира. За сваки тријумф над таквим противником добија се по један поен.
БГСИ формула – како рачунамо ко је ГОАТ
Рачуница је једноставна – сваки просечни индекс сабран заједно подељен је са бројем освојених Гренд слемова.
1. Ђоковић
9 + 11,5 + 6,5 + 10 + 10 + 9.5 + 8,5 + 9 + 8,5 + 9 + 10,5 +7 / 12 = 9,08
2. Надал
7,5 + 11 + 12 + 10 + 10 + 8 + 1,5 + 6 + 8 + 9,5 + 7 + 7 + 9,5 + 9,5 + 6 + 3 /16 = 7,84
3. Федерер
4,5 + 6 + 5 + 7,5 + 8 + 8 + 3,5 + 6 + 5,5 + 9,5 + 11 + 6,5 + 9 + 5,5 + 5,5 + 9,5 + 11 + 7 + 6 / 19 = 7,08
Укупни просек: 125,5 + 109 + 134,5 (368,5) / 47 = 7,84
Шта потврђују ови подаци?
Помало правдајући се да је чисто из забаве почео да се на своју руку бави поделом ГОАТ титуле, образложио је систем – вреднује се свака Гренд слем победа у односу на њену тежину, чиме се креира просечан учинак сваког од тенисера.
Он је посебно примењен на Ђоковића, Федерера и Надала, трио који је сакупио 47 највећих пехара и до краја каријера ће сигурно пребацити бројку од 50, како би се одредило ко је прескочио тежу препреку. Највећи индекс од 12 бодова има тријумф ‘Бика са Маљорке’ на Ролан Гаросу 2007, а исти играч заслужан је и за најлакше освајање турнира, било је то 2010. на истом месту – индекс је износио само 1,5.
Није ни чудо јер су му противници били Ђани Мина, Орасио Себаљос, Лејтон Хјуит, Томаж Белучи, Николас Алмагро, Јирген Мелцер и Робин Содерлинг.
Код овог необичног и не баш једноставног рачуњана коефицијената које је измислио "Метро", просечна тежина пута до Гренд слем трофеја износи 7,84 бодова. Уједначеност показује и податак да је пет турнира оцењено скором мањим од 5 и исто толико оних већих од 11.
Свака од обрађених победа на турнирима рангирана је у четири категорије – рутинска, просечна, добра и одлична.
И, ко је на крају ГОАТ?
Иако су многи помислили другачије, према формули коју је осмислио Белшо, Ђоковић је тај који у овом тренутку има предност у односу на другу двојицу, док је Федерер најслабиији када је ово рангирање у питању.
Србин ниједном није рутински освојио Гренд слем, има само две "просечне" титуле, девет "добрих" и једну "одличну". Његов просек је 9,08 индексних поена, што је знатно више од већ наведеног просека.
Федерер и Надал су остварили више "одличних" тријумфа на турнирима, али је у много већем броју случајева њихов пут до завршнице био много једноставнији.
Док је Рафин просек тачно 7,84 бодова колико представља и укупни, Роџеров је поприлично мањи – 7,08.
Необично, али постоји избор у којем предност има најбољи српски тенисер, али посетиоци портала "Метро" ипак не деле такво мишљење. У анкети на дну текста предност су, после седам дана гласања, дали другој двојици.
Очекивано је Федерер први са 47% гласова, Надал је на другој позицији са 38, док је за Новака гласало тек 15 процената учесника анкете.
Да ли је ово коначан пласман?
"Па, не потпуно", почео је Белшо завршни део текста и навео да се подаци константно мењају да би, с обзиром на то да је испред Ђоковића, Федерера и Надала још неколико година врхунског тениса, за то време резултати могли да "дивљају".
Такође, Ђоковић би могао да усамљен игра неколико сезона, када противници буду отишли у пензију, и дода неколико трофеја из категорије "рутинских" или "просечних". Јасно је да би, у том случају, његов импресиван индекс поприлично опао.
Навијачи момка из Базела ће и даље упирати прстом само у број Гренд слемова јер их има више од осталих, али у овако деликатним изборима, мора се узети у обзир и квалитет, не само квантитен пехара.
Оно што иде у прилог Нолету јесте што му ништа "није дато", већ је за сваки морао добро да се помучи и на прсте једне руке могу да се изброје они турнири на којима није имао трилере у четири или пет сетова. Сетимо се само оних драматичних тренутака против Стана Вавринке у Аустралији, Кевина Андерсона на Вимблдону, Андреаса Сепија и Жо-Вилфрида Цонге у Паризу…
Зато бисмо, можда, његових 12 могли да посматрамо као вредније од Роџерових 19, јер је 'Федекс' до неких од њих долази без превише напора.
Белшо је истакао, а ја ћу се усагласити са њим, да је сам зенит те "златне ере" мушког тениса био од краја 2010. до почетка 2013. године, када су чланови 'велике четворке' одиграли 10 узастопних финала Слемова. У том периоду Ђоковић је освојио пет комада, два више од Надала, док су Мари и Федерер славили само по једном.
Од тих пет победа, само једна није оцењена већом индексном оценом од 9,5 – у ствари, он је само једном погорио Гренд слем, а да се у финалу није састао са неким из 'велике четворке'. Био је то његов први значајан успех – 2008. у Мелбурну, када је противник био Цонга.
Нема сумње да ће се расправа о најбољем свих времена наставити у недоглед, све док се момци о којима свакодневно причамо не "окаче рекет о клин". Тада ће нас као боомеранг "пући" чињеница да више нећемо моћи да уживамо у њиховим чаролијама и онда ће сваки вид упоређивања изгубити смисао.
А до тада ће, упркос свим опструкцијама, Новак Ђоковић легитимно конкурисати да га једном назову "греатест оф алл тиме" – то је ваљда свима јасно.
10 узастопних финала 'велике четворке':
2010. УС опен – Надал победио Ђоковића
2011. Аустралијан опен – Ђоковић победио Марија
2011. Ролан Гарос – Надал победио Федерера
2011. Вимблдон – Ђоковић победио Надала
2011. УС опен – Ђоковић победио Надала
2012. Аустралијан опен – Ђоковић победио Надала
2012. Ролан Гарос – Надал победио Ђоковића
2012. Вимблдон – Федерер победио Марија
2012. УС опен – Мари победио Ђоковића
2013. Аустралијан опен – Ђоковић победио Марија
Највише Гренд слем титула:
19 – Роџер Федерер
16 – Рафаел Надал
14 – Пит Сампрас
12 – Новак Ђоковић
12 – Рој Емерсон
Рангирање освојених Гренд слемова:
Рутински: Федерер 3, Надал 2, Ђоковић 0
Просечно: Федерер 9, Надал 5, Ђоковић 2
Добро: Ђоковић 9, Надал 7, Федерер 5
Одлично: Федерер 2, Надал 2, Ђоковић 1
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар