И Сале је заплакао...!
"250 корака" - филм о мајсторима! Премијера документарца о чувеном "Бормију 1987" и успеху тадашњих јуниора Југославије пробудио јаке емоције и код публике и код актера. Ђорђевић: Ово су сузе поноса!
Кошарка 25.09.2017 | 21:15
Да су 1987. два пута победили репрезентацију САД, да су натерали Американце да озбиљније схвате европску кошарку, да су прошли голготу Светислава Пешића у Пироту и на Игману... Да су постали велики играчи, са великим каријерама и да су те 1987. били шампиони света.
Ипак, филм "250 степеника", аутора Владимира Пајића, открио је овог понедељка у Југословенском драмском позоришту толико детаља ове приче и толико слојева успона тих момака на врх да је дирнуо и саме шампионе.
На пример, Сашу Ђорђевића, који је након премијере изашао на сцену и заплакао.
"Ова мелодраматична комедија може само са сузама да се заврши. И то уз сузе радоснице, сузе поноса што сам тренирао уз ове људе, као и уз људе који су били тада са нама у стручном штабу. Ово су сузе поноса на најискреније пријатељство са овим момцима. У последње време само говорим реч 'поносан', али само она може да изрази шта осећам", емотивно је признао "Сале Национале", пред салом која је увелико стајала и аплаузом поздравила ауторе филма - оне који су трофеј освојили и писали историју, као и оне који су је дирљивим и емотивним филмом и представили.
Чланови те, златне јуниорске репрезентације СФР Југославије, из првог реда погледали су документарац који открива причу о крају трогодишњег циклуса те селекције (1985-1987), крунисаног на северу Италије, успоном на светски врх. Као на врх Игмана, преко веома важних 250 степеница из наслова филма.
Селектор Светислав Пешић, играчи Саша Ђорђевић, Дино Рађа, Владе Дивац, Небојша Илић, Самир Авдић, Мирослв Копривица, Теоман Алибеговић, Лука Павићевић... Вратили су се 30 година уназад и пред камерама продукције "ПГМнетwорк" испричали причу која тера гледаоце на гласан осмех, али и на сузе.
Како су Кукоч и Рађа проживели путовање возом до Пирота у сточном вагону, зашто су Дивац и Рађа стављали стрипове у прслуке уместо тегова, како се Неша Илић у парку повредио уочи завршнице Светског првенства, како су момци проводили време на Старој планини уз неколико видео касета...
Дино Рађа је у свом стилу говорио на крају премијере.
"Код нас у Далмацији се каже да су емоције зајебана ствар", насмејао је Сплићанин све у позоришту.
"У филму сте све видели и чули, а не знате да је од свих тих касета са НБА утакмицама у Пироту ипак најизлизанија била она са играним филмом, пореклом из Шведске", насмејао је све.
"Велика је част знати се са овим момцима. Од њих сам научио много, од Пешића сам научио много и неке људе овде нисам видео 30 година. Стварно ми је огромно задовољство што сам овде. Цело вече ћемо седети. Глупани смо што се пре нисмо нашли", рекао је Рађа.
Светислав Пешић, селектор те репрезенације који својом причом и води гледаоца кроз филм на најважнијим локацијама, направио је са ауторима плакете и признања свим играчима и члановима стручног штаба. Током снимања филма слао им је и трофеје, за које је нагласио да нису реплике.
"Из Пирота сам и знате да ми сви оданде волимо поклоне, али да нагласим да ово нису копије, већ су ово оригинали, јер су то најоригиналнији играчи које сам тренирао", рекао је популарни "Кари".
Док је позивао сараднике и бивше играче на сцену, Пешић је поздрављао сваког појединачно, па је тако Неши Илићу рекао "да ли да ти честитам филм или унапређење у Звезди", Мирославу Пецарском је нагласио: "да покажеш твом малом код куће", а за Дина Рађу је рекао: "Видите га како изгледа. Само он би од њих могао да игра и данас - и то озбиљну кошарку".
Самир Авдић изашао је на бину међу последњима и добио посебан поздрав публике коју је дирнуо својом поруком на крају филма, на поменутим степеницама чији је успон симболично представљао и успон ове генерације - екипе која на огромну штету није заиграла против Дрим тима 1992. у Барселони, у "вероватно највећој кошаркашкој утакмици у историји", како се може чути у филму.
"Ми смо били мајстори... А, ово су посебне емоције", процедио је Авдић, један од 12 шампиона. Филм "250 степеника" говори о њиховој борби, успеху и пријатељству ширем од кошарке. И заиста га вреди погледати.
Чланови репрезентације у Бормију били су: Зоран Калпић, Лука Павићевић, Небојша Илић, Тони Кукоч, Мирослав Пецарски, Теоман Алибеговић, Александар Ђорђевић, Самир Авдић, Владе Дивац, Раденко Добраш, Дино Рађа и Славиша Копривица.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар