Ко су рекордери у неплаћању казни

Због неплаћања казни за разне саобраћајне прекршаје возачи у Босни и Херцеговини дугују држави 148. 435. 648 марака!

Република Српска 24.09.2017 | 14:03 Према подацима Агенције за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ (ИДДЕЕА) дуг возача у Републици Српској износи 40.119.494 КМ, а у Федерацији БиХ и Брчко дистрикту чак 108.316.154 КМ.

"На листи дужника налази се 206.758 грађана", каже за “Новости” стручни сарадник у ИДДЕЕА Бранимир Гојковић.

Вјерује се да је сам дуг, као и број дужника далеко већи, јер се евиденција води тек од 1. јануара 2007. године. По свему судећи ни највећи дио постојећег дуга никада неће бити наплаћен, јер су грађани годинама обилато искоришћавали рупе у закону и спорост администрације.

Опште је познато да регистрација возила или продужење возачке дозволе није могуће док се не плати казна, због чега су многи преписивали возила на друга лица. Возачке дозволе нису ни продужавали, не марећи за казне, јер је принудна наплата коју МУП просљеђује Пореској управи, немогућа уколико грађани не посједују имовину или редовна примања, док казне након пет година застарјевају.

Појединци су на тај начин набрали на стотине прекршајних налога. У ИДДЕЕА наводе да је апсолутни рекордер по износу неплаћених казни у БиХ возач из сарајевске општине Центар, који држави дугује невјероватних 43.072 марке. У Српској се издвајају три дужника.

Први је настањен у општини Хан Пијесак и за саобраћајне прекршаје дугује 28.975 КМ, а слиједе га возачи из Модриче и Новог Града који нису платили казне у износу од 26.508, односно 26.100 КМ.

Непостојање ефикасног механизма наплате казни натјерало је посланике у РС да изгласају нови Закон о прекршајима, којим је предвиђено да се неплаћене казне могу замијенити за казну затвора до 90 дана и то по принципу, 100 КМ за дан затвора. Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја РС, каже да је то био корак напред, али сматра да то неће ријешити проблем наплате казни.

"Закон се не може примјенити ретроактивно и нико због тога још није отишао у затвор. Треба да протекне три године да би се спровео поступак принудне наплате и тек кад то не успије, онда се новчана казна мијења за затвор", рекао је Радовић.

Он каже да је најбоље рјешење да се возачу на лицу мјеста одузме возило.

"Такве мјере се користе у западним земљама и појединим кантонима у ФБиХ, али не и у РС. Судови потом доносе рјешења да се та возила продају или униште, без обзира на то да ли је то возило власништво онога који је починио прекршај, или је власник неко други. То постаје ризик власника, који штету онда може да потражује од возача", истиче Радовић, додајући да сам износ неплаћених прекрашаја довољно говори о саобраћајној култури у БиХ.

ПРЕКОРАЧЕЊЕ БРЗИНЕ

"Највише новца дугује се за прекршаје: прекорачење брзине, невезивање појаса, вожња нерегистрованог возила, вожња без упаљених кратких свјетала, непрописно паркирање и вожња без важеће возачке дозволе", каже Гојковић.

ПОЛА КАЗНИ БЕЗ НАПЛАТЕ

Према подацима ИДДЕЕА, у 2017. години до 13. септембра за почињене саобраћајне прекршаје у БиХ наплаћено је 13.589.922 КМ.

"Наплативост је 37,83 одсто од укупног броја изречених казни. У 2016. години наплаћено је 28.162.588 КМ, а наплативост је износила 48,71 одсто", рекао је Бранимир Гојковић.

(Новости)