Посљедице НАТО бомбардовања

Десетине стручњака из области медицине и хемије, те представници неколико институција Републике Српске припремају иницијативу за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања Српске у септембру 1995. године, која ће ускоро бити прослијеђена предсједнику Милораду Додику, пише "Глас Српске".

Република Српска 22.09.2017 | 11:14 Лист наводи да би посљедице загађења осиромашеним уранијумом у Републици Српској, али и у Србији могле бити испитиване у националној лабораторији у тој земљи, чије је оснивање у току, уз сагласност предсједника Србије Александра Вучића.

И у Републици Српској, ће по узору на Србију, бити иницирано формирање независног координационог тијела које би руководило овим процесом.

Лист пише да су у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ потврдили да иза иницијативе за истраживање посљедица НАТО бомбардовања стоји десетине стручњака различитих профила - љекара, биолога, хемичара, радиолога и представници институција који су послије бомбардовања прикупљали материјал и чистили терен од бомби и осиромашеног уранијума.

У АНУРС-у истичу да ће бити испитана загађеност воде, земље и ваздуха усљед бомбардовања и посљедице тог загађења по здравље становника.

У Институту за јавно здравство Републике Српске кажу да свака доза зрачења, па и минимална, има канцероген, цитотоксичан и генотоксичан утицај на здравље људи и животиња, додајући да је и чињеница да је италијанска Влада финансирала истраживање стручњака УН за заштиту животне околине била знак да постоје мотиви за сумњу у зрачење у БиХ.

Једна једина честица осиромашеног уранијума у лимфним чворовима може да разори цијели имунолошки систем.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација у септембру 1995. године бацила је 1.026 бомби, од чега 708 вођених. Укупна тежина баченог експлозива је око 10.000 тона.

Извор: СРНА