Гдје су завршиле милијарде марака?

По основу акциза на нафту и кроз регистрације возила у БиХ током протеклих десет година прикупљено је, према незваничним процјенама, близу пет милијарди марака и сасвим је сигурно да овај новац који је намијењен за изградњу и одржавање путева и аутопутева није потрошен намјенски.

Република Српска 21.09.2017 | 07:37 Од тог новца, према изјавама стручњака, БиХ је без иједне марке кредита могла изградити више од 500 километара аутопута.

Званични подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ говоре да је по основу акциза за путеве и аутопутеве од 2010. године до августа ове године прикупљено више од 3,2 милијарде КМ и ако се томе дода и новац који је прикупљен приликом регистрације возила, дође се до цифре од близу пет милијарди КМ.

Бивши директори предузећа која се баве одржавањем и изградњом путева и аутопутева, као и економски аналитичари тврде да је сигурно да се тај новац троши ненамјенски те да кроз буџет углавном оде на јавну потрошњу, плате и финансирање других буџетских расхода.

"Када сам дошао у тадашњу Дирекцију за цесте, из буџета смо добијали по основу прикупљених намјенских средстава за путарине око 40 милиона КМ, а по том основу се прикупљало више од сто милиона КМ годишње. Тада сам био политички утицајнији и успио сам да добијем оно што ми сљедује. У четири године мог мандата у Дирекцију се слијевало између 105 и 115 милиона КМ", рекао је Немања Васић, бивши директор Дирекције за цесте, а сада потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.

Каже да се тај намјенски прикупљен новац сада злоупотребљава, те да се користи за друге намјене, а не за изградњу путева и аутопутева.

Иначе, БиХ има најмање километара аутопутева у региону, свега око 200, рачунајући и аутопут Бањалука - Добој, који још није завршен, а оно што је најгоре, сваки метар, и поред милијарди КМ прикупљених по основу путарина, изграђен је кредитним средствима.

Србија има око 800, а Хрватска више од 1.300 километара и БиХ је једина земља у Европи која је у 21. вијек ушла без иједног километра аутопута.

Енсад Карић, бивши директор ЈП "Аутоцеста ФБиХ", каже да је новац који им је дозначаван од путарина, док је он био на челу предузећа, намјенски трошен, али да не може говорити да ли је предузеће добијало све што му сљедује с обзиром на новац који се прикупи по том основу.

Ово предузеће, према извјештају који је недавно доставило Министарству транспорта и комуникација БиХ, од јануара 2011. године до краја маја ове године потрошило је свега око 400 милиона КМ прикупљених по основу прихода од акциза и путарина.

"Сигурно је да толики новац није потрошен намјенски, јер да је тако, а узимајући колико у нормалним земљама кошта километар аутопута, у БиХ би до сада само од тог новца требало да буде више од 600 километара, и то без иједне марке кредита за то. Овако тај новац је отишао на плате и јавну потрошњу", рекао је Зоран Павловић, економски аналитичар.

Због овога, односно ненамјенског трошења новца, у парламенту БиХ формирана је и истражна комисија.

Међутим, како кажу стручњаци, домет те комисије биће само да утврди оно што сви знамо, а то је да новац није потрошен намјенски и на томе ће се све завршити. Упркос ненамјенском утрошку средстава, дио власти у БиХ покушава да измијени Закон о акцизама и за још 0,15 фенинга по литру повећа акцизу на нафту.

Образложење за тај потез покушавају оправдати причом да се убрза изградња аутопутева и путева у БиХ.

Извор: Независне новине