Шта крију необјављена писма руске царске породице?

Сто година после руске револуције, колекција необјављених докумената царске породице Романов у којој има писама, фотографија и цртежа, вратила су се у Русију.

Занимљивости 20.09.2017 | 15:07 Ту архиву су у Европу однели чланови царске породице који су бежали од немира и прогона током Револуције 1917. а касније су била у приватној колекцији у Лондону.

Документе је купила за више од 70.000 евра руска државна банка Сбербанк у јулу, и сада су се нашли у својој земљи порекла и изложени су у музеју у Царском селу, бившој летњој резиденцији царева, на периферији Санкт Петербурга.

"Та писма и телеграми откривају нам свакодневни живот царске породице чији чланови су се много волели", рекла је за Франс прес Ирина Распопова, кустос у музеју. Она је рекал да су ти документи од великог интересовања за истражитеље и да је срећа да су пронадјени.

Међу око 200 докумената налази се кореспонденција између последњег руског цара Николаја Другог и његове супруге Алксандре Фјодоровне, његовог оца Александра Трећег и неколико других чланова породице Романов у периоду од 1860. до 1928.

"Није много добро. Али сам уловио и убио осам фазана", написао је цар Александар Трећи у писму ћерки Ксенији, нађеном у коверти на коме је назначено "Телеграм од папе. 1894", што је година смрти цара.

Документа су написана на руском, француском и енглеском, на папиру пожутелом с временом на коме се налазе монограми породице Романов или имена хотела у којима су боравили током путовања.

Поред размењених писама такође је ту и цртеж дворца који је нацртало дете царице Марије Фјодоровне, супруге Александра Трећег, или карта за православни Ускрс коју је нацртала супруга Николаја Другог и послала својој заови.

Колекција писама и телеграма показује у којој мери је живот Романових био уздрман догађајима 1917. који су завршили доласком бољшевика на власт и убиством цара Николаја Другог и његове породице.

"Настављамо да клизимо низ један нагиб и није тешко замислити шта нас чека", написао је књаз Николај Михајлович 1918, неколико месеци пре његовог погубљења по наредјењу нових бољшевичких власти. Ујак Никојала Другог пише у својим писмима о револуционарној атмосфери која је тада владала у Санкт Петербург, који је остао главни град бољшевичке Русије до 1924. Он помиње Лењина и Троцког и рације спроводјене у његовој палати.

"Све везе су прекинуте између револуционара... Не чују се више топови али је то неизбежно. Вероватно ће бољшевици победити", написао је он 25. октобра 1917. (7. новембар по садашњем календару), на дан напада на Зимски дворац и бољшевичко преузимање власти од привремене владе.

"Сада се сви наши пријатељи спремају да стигну тамо где нема више ни радости ни туге", пише књаз Николај у свом последњем писму од фебруара 1918.

Б 92
фото:интернет