Чамац у огледалу ријеке

Зеленоока љепотица Дрина или Зеленика - како су је некада звали - вјечита је инспирација сликара. Рибар на Дрини, код Ћуприје у Вишеграду, исти је онај са слика недавно преминулог сликара Здравка Мандића, чија се умјетничка душа заувијек смирила на обалама неке вјечне ријеке – „гдје нема плача и уздисаја“.

Република Српска 14.09.2017 | 22:42 Замишљени Мандић често је у Вишеграду сједио на обали умирене љепотице и сликао, у огледалу ријеке, рибаре на чамцима, онако погурене, леђима окренуте умјетнику.

Мандићеви рибари, њихови чамци и пси на чамцима, губили су се на његовим сликама често у сивилу живота - док су их са литица кањона, леђима окренутим сликару, гледали монаси манастира добрунског, или било ког другог, „који су мантијама шпартали земљу као облаке“, како написа пјесник.

Ослонила се Дрина куковима на обале, раширила руке у рукавце, у њедра сунце примила, а тополама и јасикама огледало душе понудила.

У смирај љетног дана глатка површина лијепи се за ваздух у зјеницама, а онда кровотоком струји тијелом, опијајући га блаженством и осјећајем бескрајне среће.



„Равно му све до мора“, каже народна изрека, а гледајући „умртвљену“ воду некад горопадне ријеке, у човјеку лебди титрај пуноће, мирноће и снаге тренутка, осјећај уласка кроз врата сна у предвечерје тешког и напорног дана.

На површини воде зраци сунца праве хармонику од валова, оних скоро непримјетних али ипак видљивих, као кад преко мирног лица прелети сјенка сјећања на немирне тренутке.

Бљесак милиона лампица, на узбурканој мирноћи воде, ствара осјећај да унутрашња енергија ријеке показује знаке бурног живота испод ње - у коме пати, тугује и радује се на хиљаде малих живих бића.

А рибар који смирено, скоро побожно, убада дрвено весло у око Дрине, као да бојажљиво испитује њен пулс, плашећи се да не наруши љепоту у којој се нашао.

И тишина над ријеком, и у његовој души, и у оку онога ко гледа призор - дио је свемирске тишине и Божије блажености коју мајка природа само може дати.

Дрином ће још дуго пливити сањари са прастарим дрвеним чамцима и веслима наквашеним водом, побожно ће њима сјећи мирно огледало ријеке, а са видика обала ће их гледати и за вјечност остављати неки нови сликари Мандићи, фотографи и пјесници - који све то виде, осјете и на платно и папир пренесу.

БН телевизија/Р.Т.