Примједбе на рад парламента РС

Народна скупштина Републике Српске (НСРС) је у првој половини ове године забиљежила најнижи степен продуктивности у актуелном мандату - подаци су Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ).

Република Српска 07.09.2017 | 15:12 Свега 79 размотрених мјера је упола мање од резултата из друге половине 2015. године.

У ЦЦИ-у сматрају да посебно забрињава ниска реализација када су у питању закони.

-С 19 усвојених закона Скупштина је остварила један од најлошијих резултата у посљедњих седам година. То је двоструко лошије од резултата у другој половини 2015., а троструко од броја усвојених закона у другој половини 2011., када су за шест мјесеци усвојена чак 62 закона - рекао је консултант ЦЦИ-а Жељко Нинковић представљајући мониторинг рада парламента и Владе за првих шест мјесеци ове године.

Осим 19 усвојених, још 11 закона је прихваћено у нацрту и послато у процедуру. Сумирано, у прве двије и по године актуелног мандата усвојено је чак 42 закона мање него у прве двије и по године претходног мандата.

Из ЦЦИ-а су упозорили да је финално реализовано свега 19 посто од планиране 171 мјере и само 16 посто од 97 планираних закона.

Није усвојен ниједан од 53 нова закона у Програму рада за 2017. годину, а од 19 стратегија прихваћене су свега три, а још четири су прихваћене у нацрту и упућене у процедуру.

У ЦЦИ-у критикују то што у НСРС није било посебне, тематске сједнице посвећене изузетно тешком стању у здравству.

-Нема посебних сједница о стању у привреди, о заштити домаће производње, о стању у реалном сектору, о корупцији, о урушавању банкарског система у РС-у, о образовању, природном прираштају и одласку младих... Успоредбе ради, у Представничком дому Парламента ФБиХ, у првој половини 2017. одржане су чак четири тематске сједнице - о загађености ваздуха, о исељавању становништва, о стању и перспективи дрвно-прерађивачке индустрије и о стању у пољопривреди у ФБиХ - навео је Нинковић.

 Из ЦЦИ-а упозоравају и да је налаз Главне службе за ревизију јавног сектора у РС-у показао значајну финансијску недисциплину, која је у коначници довела до оставки, али не одговорних за детектоване пропусте.

-Од 16 министарстава Владе РС-а, тек три су радила у складу с финансијским правилима, Влада РС-а није објективно приказала стање дефицита, а када је главни ревизор указао на ову аномалију, услиједио је снажан политички притисак који је у коначници довео до његове оставке, о којој ће се расправљати у НСРС-у. Дакле, умјесто одговорности министара и Владе, и њихових оставки – што је уобичајена пракса у развијеним демократијама, у оваквим ситуацијама – ми имамо на дјелу непримјерен, забрињавајући и неприхватљив политички притисак на институцију за чији је рад независност од политичких утицаја кључна. Оптужени за несавјестан рад и кршења прописа не могу се бранити оптужбама против ревизора, и његовом тобожњом изманипулисаношћу од опозиције, него евентуално допуштањем независне иностране ревизије, која неће бити под било чијим утицајем - сматрају у ЦЦИ-у.

(Фена)