"Покретни жбун" - чувар здравља

Покретни жбун, Дрво које хода, Златиборац Боривоје Шишовић, жива легенда ове опјеване планине, сишао је са својих висова и долином ријеке Црни Рзав стигао у Вардиште да успут убере што више љековитог биља.

Република Српска 07.09.2017 | 12:25 Замолисмо га за разговор, а он издеклемова десетерац из народне пјесме „Биље бере по Мирочу вила, биље бере често се одзива“ и одазва се одмах да говори о мајци природи и лијечењу њеним даровима који расту на златиборским ливадама.

„Биље у вријеме кад му је вријеме берем ја Покретни жбун, моја жена Жбуница и дјеца Жбунићи“, поче на необичан начин наш разговор.

Исприча да су најљековитије траве из „црног камена“, којим је прекривен и Златибор и дио вишеградског краја, да у њему има доста минерала које биљке троше да би правиле етерична уља.

„Царица биља, најцјењенија међу горштацима је травка која од мртва прави жива и кад у овим крајевима чељаде оболи од било које болести дају му чај од – иве“ , објашњава Шишовић показујући стручак ове биљке у његовом шеширу који је „ливада која хода“.

За златиборски чубар каже да је научно доказано да је један од најкориснијих антисептика.

„А мајчина душица је принцеза миомириса чији се чај, уз додатак меда, пије у току цијеле године и то по једна шоља на дан“, прецизира Покретни жбун.

Врсни познавалац трава има спремљене рецепте и кесице са око педесетак биљака и чајева које нуди гостима Златибора, који веле да нису ни били на овој планини ако њега нису срели.

У Вардиште, на већ чувену плажу Чаролију Шишовић је свом пријатељу Чеди Јовичићу, заљубљенику у вардиштанске зоре и вечерња медитирања на обали Црног Рзава, донио боцу водњике.

„Водњика је старински напитак, Пелагић је о њему хвалоспјеве имао, је комбинација изворске воде и шумског воћа. У воду се ставља смрекова боба, дивљи шипурак, трњина, дивља крушка, плод дријењка па и глога и све то преври на темпаратури вишој од 15 степени“, показује Покретни жбун.

Кад воће преври ициједи се сок и употребљава у зимским мјесецима у борби против грознице, грипозних стања, прехладе и дијареје.

„Он је чудо за „мокру браћу“. Кад дође коса до камена, кад хоћеш Богу душу а он је неће, кад нема вајде избијати клин клином водњика заслађена медом производи муњевити растанак са – мамурлуком“, рецитује Шишовић.

Осим својих чајевима са комбинацијом више трава Покретни жбун препоручује у зимским мјесецима да се сваки дан пије чај од шипурка, за који каже, да има на десетине пута више витамина Ц него лимун.

„Новија наука тврди да је најздравије пити воду гдје си рођен, користити чајеве од биљака из свог завичаја и конзумирати храну из свог краја. То је један од услова да човјек буде дуговјечан“, мудрује Шишовић.

Покретни жбун и Чедо Чаролија су омкрили на обали мирне ријеке. Умјесто чајева из великих чаша „ђуровача“ пили су вардишку препеченицу и мезетили рибу кркушу упецану у Рзаву. То је за оно да је здраво све из родног краја.

(БН телевизија/Р.Т.)