Прича: У Мадриду се догађају неРЕАЛне ствари...!

Човек који је дошао у европски фудбал у децембру 2011. и заувек га променио наставиће да ради ствари због којих, осим у црвено-белом делу шпанске престонице, и даље није довољно поштован.

Фудбал 07.09.2017 | 00:00 "Тренер Атлетико Мадрида Дијего Симеоне потписао је данас нови уговор са тим клубом, до 30. јуна 2020. године", гласи вест која је у уторак стигла из Мадрида.

ОК.

Корисна информација за свакога ко воли фудбал, Ла Лигу, Атлетико…

Међутим, има ли ту још нечега? Наравно да има, само је потребно удаљити се и раширити кадар на године које су прошле, на "Висенте Калдерону" и оне које долазе, на модерном "Естадио Метрополитано" здању на којем би "Чоло" требало да ради најмање наредне три сезоне.

На месту на ком се од 2000. до 2002. године играла Сегунда, а клуб под вођством хапшеног Хесуса Хила био на рубу банкрота, Симеоне је без икаквог искуства у вођењу тимова ван родне Аргентине успео за "патрљак" сезоне 2011/12 да уради довољно да навијачи буду поносни и срећни.

Испоставиће се већ следеће сезоне - прве коју је започео као тренер - да је оно право тек долазило…

У тренутку када је други пут продужио уговор са клубом за који је у два наврата током играчке каријере забележио 173 наступа, Симеоне је већ био творац најуспешније серије резултата црвено-белих од почетка 70-их година прошлог века.

У пет пуних сезона, "атлети" су освојили Лигу Европе, Примеру, Куп краља, шпански и УЕФА Суперкуп и два пута играли финале Лиге шампиона након што је "другом" мадридском клубу то успело само једном од оснивања 1903. године.

До доласка Зинедина Зидана на клупу Реала, Симеоне је има позитван скор са овим клубом, али он сада износи 8-6-10. Када буде пронашао кључ за игру Барселоне, са којом има скор 2-7-12, лакше ће се вратити и у борбу за титулу.

Под Симеонеовим вођством, Атлетико никада није завршио испод трећег места на табели, шпански фудбал добио је константног такмаца Реалу и Барселони, успостављен је систем вредности у којем доминирају оданост, пожртвованост, спартански приступ и тренинзима и утакмицама, уживање у одрицању, несебичност и заједништво који је довео до тога да црвено-бели постану клуб који нико не жели да види с друге стране терена и с којим су у претходних шест година успевали да се изборе само поменути Реал и Барселона.

Заправо, једини клуб од ког је Симеоне икада испао из Лиге шампиона био је – Реал!

Говоримо о четири узастопна наступа у најјачем европском клупском такмичењу која су завршена поразом у финалу, четвртфиналу, финалу и полуфиналу само и искључиво у мечевима са моћнијим и једнако добро организованим градским ривалом са краљевским круном.

Е, сад…

Ако бисмо "Чола" посматрали само као темпераментног тренера, који урла, скаче и "ложи" публику да још јаче притиска госте на "Калдерону", лако бисмо запоставили његове успехе на тржишту играча, који су једнако импресивни као и на спортском терену.

Атлетико је све ове успехе, а нисмо набројали све, остварио купујући далеко јефтиније и приступачније играче у поређењу са онима које су у Симеонеово време куповали Реал, Барселона, Пари Сен Жермен, Манчестер сити, Манчестер јунајтед, Челси, Бајерн Минхен, Арсенал, па и Јувентус…

Далеко од тога да су ти играчи долазили за "џабе" међу црвено-беле, али Симеонеова служба скаута морала је да се бави фудбалерима који нису били највеће звезде светског фудбала и који, успут, нису били на мети богатијих од Атлетика, па је тако до данас овај тренер потписао 50 фудбалера од којих је најскупљи био Џексон Мартинез (40 милиона евра).

Просечно, "Чоло" је појачања плаћао невероватних 7,8 милиона евра и за период од 2011. до данас остварио клубу профит од 36 милиона евра на трансакцијама у којима је по правилу губио највеће звезде, а доводио играче за које пре тога нисмо могли да кажемо да су ведете, "вундеркиндови", скупе звезде са трофејном каријером иза себе…

Чак је пристајао и на то да посрнуле звезде, попут Фернанда Тореса, прими назад и посвети им се како би им опоравио каријеру. Слично би могло да се догоди и у јануару, када је Атлетику истекну ФИФА санкције због кршења трансфер правила, што је овог лета спречило Дијега Кошту да се врати тамо где је стекао име и репутацију.

(у раду са Симеонеом, наравно)

Да бисмо јасније довели у везу спортске и пословне успехе, навешћемо само неке од играча којих је "Чоло" на незаборавном путу морао да се одрекне - Дијего Кошта, Радамел Фалкао, Арда Туран, Давид Де Хеа, Раул Хименез, Марио Манџукић, Фелипе Луис (на сезону), Оливер Торес, Борха Бастон, Тоби Алдервирелд, Марио Суарез, Пици, Едуардо Салвио, Адријан Лопез, итд.

Ништа мање позната имена нису играла за клуб у сезони 1999/00, када је Клаудио Ранијери дао отказ у марту и буквално побегао са брода који је тонуо на Сегунди и који у финишу сезоне (март-мај) наш Радомир Антић није успео да уведе у мирну руку.

Тренер који је црвено-белима подарио "дуплу круну" у сезони 1995/96 преузео је у зони испадања састав у којем су играли Молина, Ајала, Бејбл, Капдевила, Гамара, Гаспар, Густаво, Муњоз, Агилера, Бараха, Гарсија, Уго Леал, Луке, Оскар Мена, Роберто, Солари, Валерон, Кореа, Хаселбајнк, Кико, Пауновић, Маркез, Лардин, Доминго и Његуш и није успео да их подигне, ни морално, ни физички.

Фудбалском алхемијом, Симеоне успева да губећи највеће звезде из лета у лето остане у врху шпанског и европског фудбала понекад иритирајући навијаче и симпатизере ривалских клубова својим герилским стилом, који је попут инфузије убризгао играчима у крвоток, а они потом постали прави зависници од таквог приступа послу.

Најбољи стрелац Атлетико Мадрида у последње три сезоне, Антоан Гризман (25, 32, 26 голова), тако је овог лета одбио готово уговорен трансфер у Манчестер јунајтед јер, пазите ово, "није желео да окрене леђа клубу у тешкој ситуацији када Атлетико не може да региструје нове играче због ФИФА казне".

Гризман, који би свакако постао један од најбоље плаћених фудбалера света на "Олд Трафорду", донео је одлуку која не само да се коси, већ и прикоси ужасним трендовима у европском фудбалу у којем је, сада, сасвим прихватљиво да играч сам себе откупи новцем сумњивог порекла и једноставно оде у други клуб.

Или, примера ради, да шампион једне земље позајми најбољег играча вицешампиону помажући му тако да заобиђе УЕФА финансијски фер-плеј и оформи мега тим који ће се вероватно прошетати до титуле.

Исти Гризман, када је скоро 600 милиона евра вредна репрезентација Француске добила батине од полу-аматера из Луксембурга и остала задржана на 0:0, одбио је и да помисли да оптужи ривале за грубу игру подсећајући да тако игра и његов Атлетико и да је, заправо, уживао рвајући се са срчаним, скромним и поштеним супарницима.

Без намере да глорификујемо Симеонеа, не можемо да се отмемо утиску да му на неки начин успевају ствари које су незамисливе у другим клубовима, градовима, лигама...

Аргентинац је возио клуб кроз невреме звано забрана трансфера и селидба на 240 милиона евра скуп стадион тако да је Атлетико стигао на циљ неогребан и спреман да у сарадњи са заувек захвалним навијачима креира неосвојиву тврђаву и на новој адреси, на којој ће привилегију да гледа најопаснију герилу европског фудбала имати 68.000 срећника.

Човек који обожава да носи црно доживео је само 22 пораза у првенству у претходне четири сезоне, што је просек од 5,5 пораза по сезони, док се порази у Лиги шампиона могу набројати на прсте две руке и углавном су везани за успон градског ривала чији први тим повремено кошта и четири пута више од Атлетиковог.

Међутим, Симеонеове вредности не исказују се најсрећније кроз валуту - више кроз стаж, континуитет, број победа и пораза…

Овај срчани 47-годишњак родом из града који дише фудбал, Буенос Ајреса, за сада је 321 пут седео (добро, није баш седео) на клупи Атлетика, остварио је 201 победу, 65 ремија и 55 пораза уз гол разлику 542:249 и просек од 2,08 освојених бодова по утакмици што је статистика каквом не би могли да се похвале ни Луис Арагонес, ни Еленио Ерера, ни Рикардо Замора, ни остали фудбалски мудраци који су проповедали писане и неписане законе игре у црвено-белом крају Мадрида.

Симеоне је већ један од тројице тренера са најдужим стажом у "лигама петице", иза легендарног Арсена Венгера који је у Арсенал дошао 1996. године и Стефана Мулана из француског Анжеа који је такође почео да ради 2011, али на лето, неколико месеци пре него што је Грегорио Манцано добио отказ на "Калдерону" са скором 13-5-10 од јула до децембра те године.

Знате ли колико су ти исти "атлети" пораза доживели до краја сезоне са Симеонеом? Два.

Добро, и освојили су Лигу Европе одмах…

Атлетико је познат као клуб који је и у добрим и у лошим сезонама имао фантастичне нападаче, а под "Чоловим" вођством голгетери су били посебно импресивни - Фалкао 36, па 34 гола, Кошта 36, Гризман 25, 32 и 26 голова...

Атлетико је у 321 утакмици са Симеонеом на клупи сачувао мрежу 166 пута, што је 51,7 одсто мечева.

Извор: мондо.рс