Анализа: Јесу ли Срби научили лекцију?!

Естонија, Казахстан, Азербејџан! Србија је на добром путу да други пут као самостална земља под тим именом оде на Мундијал. Пропустили смо 'свети грал' у Бразилу, близу смо одласка у Русију, а дотле радимо оно што нас је до сада коштало више пласмана на велика такмичења.

Фудбал 05.09.2017 | 18:15
Анализа: Јесу ли Срби научили лекцију?!
Србија 2017. године можда поименце није јака као она селекција Југославије која је терорисала Мађарску у баражу квалификација за Светско првенство 1998. године а после Мундијала у Француској играла нерешено са Бразилом 1:1.

Југославија је тада завршила у квалификацијама иза Шпаније. На Светски куп у Француској се после 12:1 са Мађарском у две утакмице потајно ишло са великим апетитима и тимом који су чинили Стојковић, Југовић, Мијатовић, Савићевић, Михајловић и други мајстори 'заната'.

То време данас делује давно заборављено јер су победе против слабијих репрезентација војеване много више рутински него што је то случај од почетка овог века до сада. Од Еура 2000. Југославија, Србија и Црна Гора и на крају Србија немају ниједно учешће на Европским првенствима, а прескочили смо и Мундијале у Јапану и Јужној Кореји 2002. и Бразилу 2014. године.

Од тог Еура 2000. десили су се разни Азербејџани, Естоније, Казахстани, Јерменије, Финске... Да су пласмани на велика такмичења зависили од утакмица против Немаца, Француза, Италијана, Португалаца, Шпанаца па да се и каже "Ок, јачи су, имају и много више пара и много јаче лиге", али су неретко порази од слабијих селекција били кобни по нашу.

Сада смо близу пласмана на Светско првенство на радост свих у фудбалској Србији, а Молдавија није била један од оних аутсајдера који то против нас нису били. Две рутинске победе над њима по 3:0.

Друга у Београду посебно задовољава јер је Србија показала мотивисану, агресивну и добру игру до самог краја. Упркос вођству од 3:0, јурили су српски играчи и четврти гол до последњег звиждука. Против Молдавије је деловало као да смо коначно научили лекцију.

Јесмо ли заиста и шта је све било потребно да би се то десило?

Србија данас заузима 42. место на ранг листи ФИФА. Непосредно пре него што је прошлог маја селекцију преузео Славољуб Муслин Србија је била 55. на ранг листи; пре две године, још горе, 66. место.

Репрезентација се једно време налазила у друштву Зеленортских Острва, сада делимо позицију са Румунима, а иза нас су Јапан, Аустралија и Данска, испред Парагвај, Чешка и Нигерија.

После 1998. године, чувене "Мијатове пречке" и несрећног гола Едгара Давидса, национални тим није отишао даље од групе Светских првенстава. Слободан Сантрач је тада отишао са места селектора, а кормило је после краће епизоде Милана Живадиновића преузео Вујадин Бошков.

Бошков је водио репрезентацију до елиминационе фазе ЕП 2000. у којој се као и две године раније испречила Холандија. Када су сви очекивали освету за Мундијал у Француској десио се хет трик Патрика Клајверта, а Ивица Краљ је укупно шест пута вадио лопту из мреже, Југославија је демолирана на терену и деморалисана у народу.

Следиле су квалификације за Светско у Јапану и Јужној Кореји 2002. године на које Југославија није отишла јер је завришила трећа у квалификационој групи са Русијом, Швајцарском, Словенијом, Фарским Острвима и Луксембургом.

Русија са 23 и Словенија са 20 бодова су завршили испред Југославије, а реми са Словенијом 1:1 и гол Заховића у надокнади времена су означили крај за Југославију у тим квалификацијама. Победа и гарантован бараж, домаћи терен, терет фаворита и борбени Словенци су зауставили Југу.

Још пре 15 година је почела да се све чешће понавља она "Данас сви играју фудбал и нема слабих екипа". Када је на Светском првенству у Јапану и Јужној Кореји Сенегал савладао Француску са 1:0 сви су у неверици климали главом.

Изненађења је било и пре тога. Сетите се голчине Сандеја Олисеха и немоћи Зубизарете са Мундијала у Француској када је Нигерија победила са 3:2 фаворизовану Шпанију. Али када изненађења почну да се понављају онда постају правило.

То је почело да се после 2000. дешава нашој селекцији. Уследиле су квалификације за Европско првенство у Португалу 2004. године и... Азербејџан и Финска. У групи са Италијом све су очи биле упрте у мечеве са "Азурима" са којима је Србија и Црна Гора ремизирала у оба меча по 1:1.

Азербејџан се ту 'ушуњао' на мала врата и прво реми 2:2, а онда за четири дана два шока, 7. јуна 2003. године пораз од Финске 3:0 и 11. јуна један који је још теже пао, од Азербејџана 2:1.

Две мање убојите селекције опет су дошле главе Југославији заустављеној у квалификацијама. Првенство је освојио аутсајдер, Грчка. Лош фудбал, али титула је титула.

Очекивања су још једном доживела плиму пред Светски куп 2006. године у Немачкој када је тим Илије Петковића који се кладионичарски могао назвати тимом "од нула до два гола" пласирао на првенство без пораза и са само једним примљеним голом у квалификацијама (16:1).

Фаворит групе је била Шпанија, али је Србија и Црна Гора играла против Шпанаца макар до ремија, а против свих осталих на победу и рецепт је био успешан. Све до групне фазе такмичења и утакмица са Холандијом, Аргентином и Обалом Слоноваче екипа је играла искусно.

Са тог првенства додуше јесте посебно болан пораз од 'Гаучоса' из Гелзенкирхена на који нема потребе превише подсећати.

Ипак, мора се признати, национални тим је радио оно што је било потребно у квалификацијама да би готово рутински завршио испред Шпаније која се саплела против Босне и Литваније и због три ремија завршила у баражу.

Аустрија и Швајцарска географски од Србије нису далеко. Пре десет година, 2007. године нису се чиниле тако далеким ни када је реч о Европском првенству у две земље. Хавијер Клементе на месту селектора, десет бодова из три четири меча на почетку квалификација за Еуро 2008. укључујући и Азербејџан изгледали су као да смо научили своју лекцију.

И онда опет пораз од мање селекције 24. марта 2007. године. Казахстан у Алматију. Они који до тада нису били чули за Каирата Аширберкова, Мурата Сујумагамбетова и Нурбола Жумаскалијева, тада су дефинитивно постали свесни постојања тројице играча.

Управо су Аширберков и Жумаскалијев давали голове за 2:0 против Србије, а Жигић је нешто мање од пола сата пред крај меча само успео да ублажи пораз на 2:1. Србија је још једном завршила на трећем месту иза Пољске и Португала.

Овакви резултати су утолико теже пали јер је Србија и Црна Гора у годинама пре тога имала добре резултате млађих селекција, финалисте против Италије из 2004. и баш те 2007. године ново финале против Холандије. Два сребра, али солидан залог за будућност и гаранција да и у сениорској конкуренцији долазе бољи резултати.

Нови препород су биле квалификације за Светски куп 2010. године када је Србија играла вероватно најлепши фудбал у последњих двадесетак година и екипа коју је предводио "Мистер" Радомир Антић.

Красић, Јовановић, Станковић, Коларов, Видић, Ивановић, Кузмановић, Пантелић, Жигић и Милијаш су играли за екипу која је играла леп фудбал, брзо по боковима и пред којом су у квалификацијама падале Аустрија, Румунија, Фарска Острва и Литванија.

Пораз од Француза и реми са њима касније није био резултатски битан јер је Србија рапсодијом против Румуније на "Маракани" од 5:0 у великом стилу чекирала карте за Јужну Африку.

После Румуније јесте дошао пораз од Литваније 2:1, али овога пута није био важан јер се знало да Французи иду у бараж. Пораз од аутсајдера да, али је резултат био ту па онда нико за њега није марио.

Србија се чак и против Француза држала добро док у другом полувремену није остала без енергије а Анри и Анелка обезбедили Француској три бода у Сен Денију. Против осталих: Аустрије, Румуније, Фарских Острва и Литваније увек је мирисало на гол.

Врхунац те екипе је била победа над Немачком на Мундијалу од 1:0, када се Лане Јовановић добро снашао у шеснаестерцу Немаца и донео Србији највећу победу од осамостаљења. Да ли због "српског ината" или нечег другог, тек утакмице против Гане и Аустралије су донеле неку другу причу а Србија је стала у групи, са три бода против Немачке.

Већ наредни квалификациони циклус донео је ново отрежњење. Естонију. Ни победе над Фарским Острвима нису оно што су некад биле, говорило се у шали после 3:0 на почетку квалификација за Еуро 2012 у Пољској и Украјини.

Да се ретко учи на туђим грешкама Србија је показала када је Зењов шокирао Италијане водећим голом за Естонију. Бонући и Касано су до краја преокренули на 2:1, а у Србији је свима било криво што Естонци нису откинули "Азурима" макар бод.

Осмог октобра 2010. године нама су откинули сва три победивши очајну Србију са 3:1 и то после преокрета. Уследила је свима позната Ђенова и службених 3:0 за Италију, реми са Естонијом и као шлаг на торти – пораз од Словеније 1:0 и српско "довиђења" још једном великом такмичењу.

О овим свежијим такмичењима у походу на Бразил се поред Белгије и Хрватске није могло. И Македоније.

После уводних ремија са Шкотима, очекивао се напет меч, а десило се торпедовање Велшана са 6:1. Након те утакмице је деловало као да је Србија готово сигуран путник у Бразил све док Белгија у Београду са 3:0 није показала ко је где, а Македонија касније то потврдила са 1:0.

На Европско првенство у Француској прошле године нисмо отишли после, многи ће рећи, срамне одлуке да се након провокације Албанаца у Београду са дроном и заставом "велике Албаније" у Лозани одузму три бода и да Албанија добије службено 3:0. Србија је тада отишла у 'минус', а касније победа против Албаније у гостима није била никаква утеха јер су Данци, Албанци и Португалци завршили испред Србије.

На страну чувена шампионска титула Данске из 1992. године, реално гледано, данас је једино Португал звучно име у тој групи.

Србија 2017. године има 15 бодова три меча пре краја квалификација за Мундијал у Русији. Прва је у групи и у суботу је остварила рутинску победу против Молдавије и предстоје Ирска, Аустрија и Грузија. Три утакмице смо далеко од Мундијала, можда и мање ако успемо до три бода против Ирске.

У фудбалу је правило да се велика такмичења освајају победама над великим екипама, али се до великих такмичења најчешће долази победама над оним малим. Србија се до сада спотицала више пута баш против тих малих екипа и крајње је време је да се то исправи.

Можда се неком и не допада начин игре или решења која форсира селектор Србије Славољуб Муслин, али је вечито питање да ли је битније "умирање у лепоти фудбала" или резултат.

Док пристиже генерација Новозеланђана од које се још много шта очекује, Муслин за сада успешно води А селекцију до Мундијала у Русији, а да ли смо заиста научили нешто из вишегодишњих грешака, 'Орлови' ће имати шансе да покажу вечерас против Ирске, 6. октобра против Аустрије и нарочито 9. октобра када их чека још један аутсајдер – Грузија.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар