ЕП: Вријеме је за наплату дуга!
Србија од 20 часова игра против Турске трећу утакмицу Еуробаскета. Најтежи испит! Победа над Турском, посебно у паклу Улкер Арене, могла би да донесе толико тражену дозу самопоуздања и свежине, потребне за наставак групне фазе, али посебно нокаут фазу, где неће бити простора за превелике ротације и грешке.
Кошарка 04.09.2017 | 18:45
Та "рана" и даље није у потпуности залечена, а велики мелем могла би да буде вечерашња победа "орлова", који се од 20 часова у Фенербахче арени опет састају са Турском, овај пут домаћином Еуробаскета.
И једни и другу тренутно имају по победу и пораз. Изгубили су од Русије, а Турци су савладали Велику Британију, док су наши кошаркаши били успешнији од Летонаца.
Сигурно је да наелектрисана атмосфера на трибинама неће ићи у прилог српском тиму, отежавајућа околност могло би да буде и суђење које је у претходним мечевима ишло на руку домаћину, о повредама осакаћеном тиму више и не вреди говорити, али верујемо да Александар Ђорђевић упркос свим тим проблемима има рецепт да мотивише своје изабранике и поведе их до победе.
Дан предаха, дужи сан, слободно преподне и један лакши тренинг били су довољни за кошаркаше Србије како би напунили батерије после велике енергетске потрошње против Летоније и Русије и вратили осмехе на лице. Није било лако, понајвише због снажне, физичке кошарке на обе стране, али сада више нема времена за гледање у прошлост. Фокус је на ономе што долази, а то је најтежи тест - Турска (РТС, 20.00).
Орлови су се након пораза од Русије носили оним што је Богдан Богдановић изговорио у микс зони - загрејали су столице, прегледали снимак утакмице и настојали су на томе да извуку све поуке. У нади да ће им искуство из меча против Баћушки помоћи да што боље припреме меч против старог познаника и дужника.
Из табора оба састава пронела се готово идентична порука - ово је најважнији меч у групној фази. Пре свега зато што ће победник остати у трци за прво место, које доноси нешто мирнији сан у наставку Евробаскета. Ту је и озбиљно дуга историја окршаја две селекције управо на Босфору и емоција коју буди сам помен дуела Србије и Турске. Дешавања из полуфинала Мундобаскета 2010. године, оно гажење аут линије Керема Тунџерија и одузимање толико заслуженог финала за Орлове Дуде Ивковића никада неће бити заборављена. Има и Турска рану из прошлости, али далеке - оно чувено финале Евробаскета 2001. године, фантастичну партију Влада Шћепоновића, али и тандемаБодирога - Стојаковић, када је тадашња Југославија била на врхунцу моћи.
Сада су дошла нека друга времена. Србија је на Евробаскет стигла као репрезентација највише разбијена повредама и изостанцима кључних играча, па је најчешћа констатација да је Александар Ђорђевић довео потпуно нови тим у Истанбул, у поређењу са оним што је имао на располагању претходних година. Турска је извршила смену генерација, али и стручног штаба. Уфук Сариџа је преузео диригентску палицу од Ергина Атамана и баш као његов колега Ђорђевић био суочен са отказима искусних асова попут Омера Ашика, Ерсана Иљасове, али и Бобија Диксона, кога повреде нису заобишле ни овог пута.
И управо је Сариџа морао највише да поради на попуњавању рупе настале Диксоновимодсуством. А то је јако тешко извести, јер правог, природног играча за тако нешто сада нема. То је, донекле, успео да изведе комбинацијом свих карактеристика и врлина којим располажу младе снаге – Џеди Осман, Фуркан Коркмаз и Кенан Сипахи. Њихова енергија је постала непресушни извор турског састава и то се видело у прве две утакмице. Мада је стари лисац Синан Гулер ту да помогне својим искуством и добром одбраном, док је задатак Семиха Ердена првенствено да што више избаци из ритма противничке центре,Коркмаз, Сипахи, а посебно Осман, показали су се као играчи довољно одважни да преузму велику одговорност на себе.
У мечу оваквог значаја, где ће публика сигурно очекивати нову победу, предати кључ екипе у руке тројици момака без превише репрезентативног искуства је коцка. Али то је игру у коју Сариџа мора да уђе. Иако млади и жељни доказивања, Осман, Сипахи и Коркмаззнају да уђу у проблем и да током одређеног периода изостане њихов офанзивни учинак.
"Очекујем између 10.000 и 11.000 навијача против Србије. Они могу да нам направе одређени притисак, очекују много од нас и није лако носити се с таквим очекивањима. Али ми ћемо ићи на победу", поручио је Уфук Сариџа на вечерњем тренингу у недељу.
Због тога ће Сариџа вероватно покушати да ископира рецепт успеха од Русије, тачније да његови ученици покушају да претрче српске играче и уведу меч у прави, кошаркашки физички обрачун. И тако натерају Александра Ђорђевића да изврши велики број ротација, баш као и у претходна два кола.
"Неће бити лака утакмица, али у доброј смо форми. Играли смо добро против Велике Британије. Србија има јако добар тима, недостаје им неколико добрих играча, али и ми смо у истом недостатку. Желимо да победимо и верујемо да можемо".
У изостанку праве спојнице између спољашње и унутрашње линије, Турска се суочава са још једним великим недостатком. Мада су Владимир Лучић и Милан Мачван тек спорадично искакали као решења у нападу, управо ту лежи одређена предност Србије. Мачван као атипична четворка, са подједнако добром игром у рекету и споља, те Лучић кога би екипа требало више да форсира, у случају да Богдановић и Марјановић не буду у добрим позицијама за реализацију. Некадашњи капитен Партизана је током припрема показао нападачки квалитет, али је заједно са Драганом Милосављевићем више био задужен за одрађивање послова у одбрани. Сада би то могло да се промени.
Утакмице против Летоније и Русије разоткриле су одређене недостатке српског тима.Богдан Богдановић је потврдио да је тренутно једини прави стрелац, Бобан Марјановић је искочио против Русије, али је селектор Ђорђевић имао одређених замерки на његов учинак у одбрани, као и на оно што Огњен Кузмић уради у нападу. То је вага где ће Ђорђевићпоново морати да тражи одређени баланс. Марјановић би могао потпуно да разбије турски рекет, баш као што је то учинио и Русији, а како Турска практично има једино Семиха Ерденакао центра довољно способног да се упусти у борбу с горостасом од 222 центиметра, у рекету би могао да дува ветар. А Србија би требало то да искористи.
Уз можда веће форсирање пик'н'рол игре, где се Стефан Јовић и трилинг Марјановић - Кузмић - Штимац већ одлично познају, али и форсирање лопте у дубину, Орлови ће имати шансу да Турску уведу у фрку са фауловима и онда лакше „отворе“ противника. Док Марјановић буде обављао већином офанзивне задатке, Кузмић ће пробати да поправи утисак из меча са Русијом, остане на добром дефанзивном нивоу и уради нешто више у нападу, док ћеШтимац, зависно од простора који добије, покушати да уради оно што најбоље зна - покупи доста лопти у скоку и поентира из другог плана. Такође, потребни су и препознатљиви продори Стефана Јовића, односно његов већи офанзивни учинак. Односно, да поред разигравања саиграча буде више опасан по кош.
Србија ће и овог пута морати велику пажњу да обрати на одбрану шута са дистанце, што је Русија знала да казни, али и да покаже већу сигурност при извођењу слободних бацања. Ако утакмица буде бар једним делом подсетила на меч са Русима, онда очекујте велики број пенала за Орлове. Зато је, сигурно, добар део јучерашњег тренинга био посвећен управо овом проблему.
Победа над Турском, посебно у паклу Улкер Арене, могла би да донесе толико тражену дозу самопоуздања и свежине, потребне за наставак групне фазе, али посебно нокаут фазу, где неће бити простора за превелике ротације и грешке.
Зато ово и јесте најтежи испит за Србију.
"Орлови", храбро и нека вас срећа прати!
ГРУПА Д, 3. коло:
Летонија - Велика Британија 13.15
Белгија - Русија 16.00
Србија - Турска 20.00
ТАБЕЛА: Русија 2-0, Летонија 1-1, Турска 1-1, Србија 1-1, Белгија 1-1, Велика Британија 0-2.
Извор: мондо.рс/моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар