Власти се хвале, а народ гладује

Прича о економском напретку коју домаћи политичари све чешће потежу, само је долевање уља на ватру грађанима који никад нису горе живели.

Република Српска 03.09.2017 | 12:27 Док многе незапослене и пензионере у животу одржава бесплатан оброк из јавне кухиње или кора хлеба из неког контејнера, властодршци се, наиме, на сва уста хвалишу о расту индустријске производње, извоза или БДП.
 
Тако је, поред чињенице да је више од половине грађана дубоко загазило у сиромаштво, пре неколико дана у први план избила вест да је у БиХ - додуше у износу од пар процената - настављен тренд раста индустријске производње.

У хвалисању ништа мање грлати нису ни политичари из Српске, који се прсе да је индустријска производња за шест месеци ове године већа за 4,1 одсто него у истом периоду 2016. Поред тога, како је недавно изјавио министар индустрије Петар Ђокић, већ смо остварили раст БДП од 2,2 одсто.

"Ако овај тренд буде настављен до краја године, процењујемо да ће раст бити већи од три одсто", самоуверено је поручио Ђокић.

Велико ништа

Економисти, међутим, објашњавају да је све испод десет одсто економског раста – једно велико ништа!

Економиста Зоран Павловић каже да се политичари труде да причама о привредном напретку нашминкају реални живот, поготово што они сами њиме нису оптерећени.

"Из својих луксузних аута не виде како људи заиста живе. Једноставно желе да пажњу скрену са сиромаштва у којем тавори велики број људи, уливајући им лажну наду да ће бити боље. Тако купују социјални мир, јер су свесни да је народ огорчен. С друге стране, економски напредак од три одсто није ништа. Такође, анализе међународних институција показују да смо из године у годину у погледу економског развоја и стандарда грађана међу најгорима", истиче Павловић.

Не треба много мудрости или анализирања па да се види да многи људи у РС једва могу да се прехране. С једне стране је армија од скоро 125.000 незапослених, са више него слабом шансом за скоро запослење. С друге стране, запослени у чак осам делатности не могу да зараде ни за трошак за храну из синдикалне потрошачке корпе, који износи 690 КМ.

Храна постала луксуз

Испод ове цифре, наиме, зарађује скоро 95.000 радника у РС, што значи да више од трећине укупне радне снаге мора да се одриче намирница које се у цивилизованим друштвима не сматрају луксузом.

О стандарду пензионера сувишно је и говорити, с обзиром на чињеницу да њихов просек пензија износи 340 КМ, чиме могу да се снабдеју лековима, плате режије и купе довољно брашна и макарона.

Зато не чуди што посебно пензионерима уши боде прича о економском напретку.

"Још ће испасти да тако убрзано напредујемо, да ћемо ускоро моћи да се хранимо у ресторанима, а не у јавним кухињама или на контејнерима. Боље би им било да ћуте, него што се хвале наводним економским напретком, од којега обични народ није видео ни мрвице добра. Незадовољство пензионера је достигло тачку усијања, тако да су за нас бајке о такозваној економској ренесанси само долевање уља на ватру", каже члан бањалучког Удружења пензионера Ненад Ратковић.

Стандард радника пада

Синдикалци такође истичу да раст економских показатеља ништа не значи за радничку класу.

"Побољшање економских параметара условило је само пораст најниже зараде, док износ просечне плате стагнира. С друге стране, просечна плата је 2010. покривала 48, а сада 44 одсто потрошачке корпе, што је показатељ да животни стандард радника пада. Када би плате порасле била би већа куповна моћ, а порасла би и индустријска производња и БДП", истичу у Савезу синдиката Републике Српске.

(ЕуроБлиц)