Анализа: Партизан - прелазни рок...

Пример правог пословања и зарада 13. 300. 000 евра из сопствених ресурса! И скоцкан тим од кога се с правом очекује да игра запажену улогу у Лиги Европе!

Фудбал 03.09.2017 | 23:15 Један тим освојио дуплу круну, други прошао квалификације, а потпуно трећи напада Европу.

Мењао је Партизан овог лета и струку и играче, изнуђено и плански, али је општи утисак да је на концу прелазног рока, бар по именима - а многи су спремни руку у ватру да ставе и квалитативно - јачи него пре само три месеца, кад је навијачима подарио пехар шампиона државе и Купа Србије.

Кадровске промене почеле су од клупе. Опијени слављем после преузимања примата Црвеној звезди, у Хумској 1 били су остали затечени одласком једног од архитеката успеха, Марка Николића у мађарски Видеотон и први велики посао завршен у прелазном року тицао се проналаска његове замене. Иако су многи видели Илију Столицу у улози шефа стручног штаба, чак је са стратегом Вождовца постигнут усмени договор, „операција Барселона“ и дводневни боравак Партизанових челника у Шпанији, где је кључну улогу одиграо генерални директор Милош Вазура, завршена је повратком Мирослава Ђукића у српски фудбал.

Био је то знак да је Парни ваљак направио искорак, јер је некадашњи знаменити штопер годинама одбијао чак и да прича, камоли да ради у Суперлиги.

Ђукићев потпис наговестио је да црно-бели желе да направе „нешто велико“ и мада су баш због трнеровог отвореног стила испали од Олимпијакоса (уз неспоран квалитет грчког првака), његова појава и изборен пласман у Лигу Европе представљали су позивницу да се у завршници летње пијаце лакше од очекиваног изборе доласци појачања од којих су бар два, за овдашње услове, спектакуларна.

Реч је, наравно, о Владимиру Стојковићу и Зорану Бамбију Тошићу, који ће бити међу плаћенијим играчима у тиму, међутим, како први гарантује одбране и преноси стабилност на остатак екипе, а други је доведен у напону снаге, да разиграва, асистира и постиже голове, велики број Гробара управо у тандему репрезентативаца види залог за учешће у групној фази Лиге Европе.

Стојковић и Тошић су стигли као слободни, међутим, Паритзан се овог лета и те како испрсио кад је реч о нову уложеном у реконструкцију тима. За 1.650.000 евра из Слована је доведен Сејдуба Сума као најскупље плаћен играч у историји црно-белих, мало пре гвинејског офанзивца стигао је и Немања Р. Милетић из Вестерлоа (обештећење 350.000 евра) и то је, уз долазак Огњена Ожеговића, збирно улагање од 2.300.000 евра највеће је у последњих шест лета. Још од времена кад је Младен Крстајић био спортски директор и у нападу на Лигу шампиона 2011. потрошио безмало 3.300.000 евра (од којих већину на бразилски тандем Едуардо-Маркеш) црно-бели нису били овако издашни.

Гаранција за успех нема, посебно ако се зна да се баш те 2011. пројекат „европског Парног ваљка“ скршио пре краја августа, али ово што се сад дешава свакако похвалније од прелазних рокова у којима је председник Драган Ђурић знао да ослаби тим продајама најбољих играча, а да притом не доводи ни бројчане, а камоли квалитативне замене. Због његовим изума - на пример - десило се да тим Вука Рашовића јесен 2013. практично игра без шпица.

Сад је ситуација за црно-беле куд и камо повољнија, јер су „покривени“ на свим позицијама. Имају 30 играча под уговором (зато су, између осталог доведени Митровић, Антонов, док позајмица Соломона представља залог за будућност, ако се нигеријац покаже) и то би требало да буде таман за такмичења на три фронта, односно још 22 утакмице колико их чека до зимске паузе.

На Ђукићу и његовим сарадницима је да "пронађу" голове које су из минуле сезоне гарантовали Ђурђевић и Леонардо, а ту се доста очекује од последње аквизиције, Огњена Ожеговића, плаћеног Чукаричком 300.000 евра, уз обавезних 25 процената од наредне продаје. Плус, од Суме и Тошића, од којих се с правом очекује да "хране" доскорашњег младог репрезентативца.

Ваља подсетити да је управа Партизана водила рачуна и да са појединцима обнови уговоре (Вулићевић, Остојић, Кљајић, раније и Саша Илић), да сачува макар само за квалификације ударне песнице из шампионске сезоне (Леонардо за половину, Ђурђевић до краја) и да заради. Што је у условима какви владају у овдашњем спорту, поготово фудбалу, похвално.

Клуб из Хумске 1 обезбедио је приход од 13.300.000 евра! А тако нешто није било баш од горепоменутог лета 2013, кад су продати играчи у вредности од 23.000.000 евра.

Неће сам новац одмах да се слије у касу (као што неће ни црно-бели одмах да исплате трансфер Суме, на пример), међутим, с обзиром да је истовремено обезбеђена мирна финансијска година, а притом спортски резултат није трпео, потези повучени нарочито током августа, за који у Хумској 1 кажу да су директна заслуга првог оперативца клуба, Милоша Вазуре, могу се сматрати погоцима.

Добра основа за јесен у Лиги Европе и за безбрижну фискалну годину у којој је управа Партизана показала да спортски сектор може да финансира сам себе. Без помоћи са стране...

ДОШЛИ

Владимир Стојковић (Нотингем Форест) -
Немања Р. Милетић (Вестерло) - 350.000 евра
Милан Митровић (Мерсин) -
Немања Антонов (Грасхоперс) - позајмица
Зоран Тошић (слободан играч) -
Сејдуба Сума (Слован) - 1.650.000 евра
Данило Пантић (Челси) - позајмица
Огњен Ожеговић (Чукарички) - 300.000 евра
Теофилус Соломон (Ријека) - позајмица

ОТИШЛИ

Никола Миленковић (Фјорентина) - 5.100.000 евра
Леонардо да Силва Соза (Ал Ахли, Џеда) - 4.000.000 евра
Немања Михајловић (Херенвен) - 1.700.000 евра
Урош Ђурђевић (Олимпијакос) - 2.500.000 евра
Душан Влаховић (Фјорентина) - 1.500.000 (одлази у јануару)
Ален Стевановић (Левски, Софија) - слободан играч
Немања Главчић (Спартак Ждрепчева крв) - слободан играч
Сава Петров (Спартак Ждрепчева крв) - слободан играч
Марко Голубовић (Раднички, Ниш) - слободан играч
Александар Субић (Раднички, Ниш) - позајмица

Извор: моззартспорт