Шћепановић: Не иде ми у главу да неко одбије своју земљу!

Богдан ће обележити ЕП - Шпанци нису фаворити, а Србија може до медаље! "Некада је била част играти за репрезентацију, све друго се остављало по страни".

Кошарка 30.08.2017 | 22:45 "Владо Шћепановић на линији слободних бацања - срце јуначко! Шеснаест његових поена. Златна му је рука! Златна!!!" Овим речима је 2001. године култни коментатор РТС-а Слободан Шаренац прокоментарисао завршницу финала првенства Европе у којем је Југославија у Истанбулу преко Турске дошла до титуле.  Испоставиће се, то је било последње европско злато репрезентације са овдашњих просторима, а то је вероватно мало ко могао да претпостави. А та златна рука Шћепановића спаковала је 19 поена Турцима и ставила на "мјут" 12.000 грла у легендарној хали Абди Ипекчи.

Сада, 16 година касније, чека нас нови шампионат Старог континента и завршница опет у Истанбулу, а главни јунак ове приче, Владо Шћепановић евоцирао је успомене из те септембарске ноћи на Босфору када се Европа поклонила последњој шампионској генерацији. Последњој, засад.

"Финале је била моја партија каријере у репрезентацији. На тој позицији смо годинама заиста имали боље играче од мене, на пример Даниловића и Стојаковића, који су направили веће каријере, али смо и сви ми остали поседовали одређени квалитет. А ја волим да играм велике утакмице, тако је било и у Истанбулу. Та атмосфера у финалу нас је мотивисала. Врхунски спортисти воле кад су сви против њих у великим мечевима. Још је прорадио и наш балкански инат", рекао је Шћепановић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

На том шампионату Југославију је са клупе предводио Светислав Пешић, а плави су добили свих шест мечева на турниру - три у групној фази и три у нокаут.  

"Од првог до последњег дана смо били права екипа. Имали играче са фантастичним индивидуалним квалитетима и то је све било врхунски сложено. Били смо толико доминантни на том ЕП. Доказ је и финале са Турцима - иако су имали домаћи терен, да смо играли још три дана не би нас добили. Дуго неко није тако доминантно освојио титулу првака Европе."

Предстојећи шампионат, иако није деловало да ће бити тако, обележиће велики број отказа играча - што због повреда, што због неких других разлога. Шћепановић подсећа да су такве ствари некада, малтене, биле незамисливе.

"Некада је била част играти за репрезентацију, све друго се остављало по страни. Не желим никога да осуђујем, неко има, а неко нема разлоге за одустајање, али не иде ми у главу да било ко може да одбије своју земљу. Данас изгледа постоје други приоритети, а ми смо другачије васпитавани. Многе ствари скрећу пажњу."С

Један од најбољих црногорских кошаркаша свих времена сматра да у овом тренутку не постоји главни фаворит за злато на ЕП.

"Србија упркос свему има екипу за медаљу, Француска је озбиљан фаворит. Ту су и Словенија, Хрватска и Црна Гора која са свима може равноправно да се носи. Питање сада колика екипа има искуства. Такође, не мислим да су Шпанци први фаворити, јер у овом тренутку такав не постоји. Наравно, увек су ту присутни и Литванци. Турцима домаћи терен много значи, али сада немају и квалитет у тиму."

Он сматра да би на предстојећем шампионату могао да заблиста Богдан Богдановић. 

"Много волим Богдана, он би могао да обележи ово ЕП, поготово кад нема Теодосића. Сада већ има доста искуства на великим такмичењима. Ту су још играчи попут Де Колоа, Вучевића, па и Дончића који је баш млад али игра на врхунском нивоу."

Иначе, Шћепановић ће од ове сезоне бити помоћник Андреи Тринкијерију у редовима немачког шампиона Бамберга за који тврди да је, барем по организацији и структури, један од најбољих у Европи.

"Немачка лига је сваке године све јача и јача, поред Бамберга, ту су Алба, Бајерн, Улм, а сваке године искочи још по неки тим. Дворане су дупке пуне на свакој утакмици, људи су заволели кошарку, а раније није било баш тако. Много ми значи то што радим са Тринкијеријем, допада ми се његова кошаркашка филозофија. Ту сам се пронашао и потписао уговор на две сезоне. Тринкијери је сјајан тип, без сујете, воли да пита, да сарађује."

Он је прошле сезоне после само неколико месеци напустио место првог тренера Будућности, али сматра да није направио грешку.

"Била ми је велика част да тренирам Будућност, ту сам одрастао, направио име, али сплет околности довео је до мог одласка. Међутим, нисам се покајао због те одлуке, направио сам прави потез. Наравно, и даље волим Будућност. Многи су сматрали да је место помоћника у Бамбергу корак назад, али као играч сам радио све како би ишао напред, а тако морам и као тренер."

Помињала се у јуну чак и могућност да на клупи Партизана дође после Александра Џикића. Ипак, Шћепановић тврди да нема истине у тој причи.

"Партизан много волим, жао ми је због ситуације у којој се налазе. Надам се да ће се то поправити. Памтићу дочек у Хали спортова који су ми приредили Гробари прошле сезоне кад сам водио Будућност. То је потврда да сам радио праве ствари и да навијачи Партизана поштују праве вредности."

А да ли би у будућности могао да се врати у клуб из Хумске?

"Била би ми велика част, то је био и остао велики клуб", закључио је Шћепановић.

Извор: моззартспорт