Обрадовић: Нека Атина 1998. буде модел размишљања!

Подсећамо, тадашња Југославија из различитих разлога није могла да рачуна на Дивца, Даниловића, Савића, Гуровића, Тарлаћа, Стојаковића… И узела је светско злато!

Кошарка 30.08.2017 | 22:20 Европско првенство је пред вратима, 31. август је све ближи, узбуђење је све веће. Питање које се надвија над целом причом је - који је домет овакве окрњене репрезентације Србије? Одговор смо потражили код човека који је са нашом репрезентацијом током играчке каријере освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Атланти, светско злато 1998. у Грчкој и три златне и једну бронзану медаљу на Европским првенствима. Код СашеОбрадовића.

Наравно, у првом плану су откази и повреде, али Обрадовић ставља акценат на ове момке који ће истрчати у Истанбулу у дресом са грбом Србије и каже да квалитет не треба доводити у питање.  Па и да ово није први пут да се догађају бројне повреде и откази, али о томе нешто касније.

"Озбиљан је хендикеп неиграње креатора игре репрезентације. Сигурно да је то умањило шансу за медаљу. Ми имамо квалитет и то може да гарантује добар резултат. Постоји нада да можемо да нападнемо медаљу", рекао је Саша Обрадовић за МОЗЗАРТ Спорт.

Тренер Локомотиве из Кубања верује да у нашем тиму и да и сада има момака који могу да понесу терет.

"Имамо квалитет, имамо Недовића, Јовића, Мачвана, Кузмића... То су момци који сада морају да преузму одговорност. Да покажу шта могу и да се ови изостанци не осете превише. Верујем у Салета и стручни штаб. Показао је да у тешким моментима зна да мотивише екипу", каже Обрадовић.

Један од највећих удараца биће изостанак Милоша Теодосића.

"Све време сам причао - само Тео да игра. Он је годинама веома битан фактор, на великим утакмицама. Али мораће да дође и до смене генерација, не мислим конкретно на Теа сада, али... Сва велика имена су морала да оду. Сале, Даниловић... Нису једини , оставили су велики траг, поносни смо на оно што су урадили. Али до смене увек мора да дође. Оптимиста сам када је будућност у питању, погледајте само успех Владе Јовановића са јуниорима. Морамо да стварамо играче".

Вратимо се Евробаскету. Један од противника у групи биће Русија, земља у којојОбрадовић ради као тренер Локомотиве из Кубања и који јако добро познаје кошаркашка дешавања у тој земљи.

"Русија не може да се похвали да је супер расположена пред овај шампионат. Има квалитет, али је хендикеп неиграње Карашева. Они имају играче попут Шведа, Курбанова, Воронцевича... Врло такмичарску екипу. Ипак, мислим да је Србија боља и да ће победити у том мечу".

Можда и највећи противник Србије биће Турска, која је и домаћин групне фазе и завршнице турнира.

"Турској је домаћа лига донела квалитет и кроз њу развитак играча. Биће то најтежи протвник Србије, имаће велику подршку".

Вратиће тај дуел сећања на 2001. годину и Европско првенство управо у Турској где се наша селекција, у којој је био и наш саговорник Обрадовић, дочепала злата баш победом над Турцима у финалу.

"Наша екипа је била доминатна. Био је то мало другачији систем, али и права наша доминација. Не сећам се да ли је иједна утакмица била на један посед. Можда и најдоминантније наше такмичење. Тешко да ће се нешто тако поновити. Сада нисмо комплетни, али појединачни квалитет није предмет приче".

Каква је била атмосфера у финалу?

"Ништа не чујеш, стварно је било гласно. Али то је била финална утакмица. Мада је и сада интересовање тамо велико. Ово сада ће бити судар у групној фази, тако да неће болети ни ако се изгуби", констатује Обрадовић.

Изнео је Обрадовић занимљиву тезу и упоредио ову ситуацију са ситуацијом пред Светско првенство 1998. у Атини где је и сам учествовао и освојио златну медаљу. Први тренер селекције тадашње Југославије Жељко Обрадовић имао је уочи 13. Светског првенства великих проблема са саставом тима. Није могао да рачуна на чланове стартне петорке из Атланте - Зорана Савића, Влада Дивца и Предрага Даниловића.

Административне препреке спречиле су југословенске играче са грчким држављанством,Стојаковића, Тарлаћа и Гуровића да коначно заиграју за Југославију, а капитен репрезентације Александар Ђорђевић стигао је на припреме недовољно спреман због операције повређене ноге.

"Тада су играчи који су остали показали да могу да изнесу такмичење. То може да буде модел размишљања овим момцима данас који су у репрезентацији - кога нема без њега се може и мора! Не треба им само правити додатни притисак. Медаља би била више него добар резултат", закључио је Обрадовић.

Па нека се у Турској понови та Атина 1998. Или можда баш Истанбул 2001. Не бисмо имали ништа против.

Извор: моззартспорт