Анализа: Историја Еуробаскета - 82 године, 40 турнира...

У четвртак у Хелсинкију и Тел Авиву почиње јубиларни 40. шампионат "старог континента". Прича је почела 1935. године у Женеви. . .

Кошарка 28.08.2017 | 23:45 Међународна кошаркашка аматерска федерација (ФИБА) основана је 1932. године у Женеви, где је три године касније одржано и прво Европско првенство, уз учешће 10 земаља.

То такмичење послужило је као увертира за први олимпијски кошаркашки турнир, у Берлину 1936, а освојила га је Летонија, победивши у финалу Шпанију резултатом 24:18.

Еуробаскетом у Женеви почео је низ континенталних шампионата на сваке две године, од чега се одступило само за време Другог светског рата и у годинама по његовом окончању, када је ЕП играно 1946, па 1947. Том правилу долази крај управо сада, јер ће у складу са новим глобалним календаром ФИБА циклус бити продужен на четири године.

Дакле, идући шампионат Европе гледаћемо тек 2021, а исто важи и за остале континенте.

Као и 2015, када је то урађено први пут, групна фаза ће се играти у четири земље (Финска - Хелсинки, Израел - Тел Авив, Румунија - Клуж и Турска - Истанбул, који ће бити домаћин завршних утакмица).

Током осам деценија, паралелно са самом кошаркашком игром и њеним правилима, мењали су се и многи други важни чиниоци - начин на који се долазило до учешћа на ЕП, принцип одређивања домаћина (некада је нови шампион морао да преузме организацију следећег турнира, или вицешампион ако првак буде иста земља два пута заредом), места одигравања утакмица (у дворане се дефинитивно прешло од ЕП 1961, на Београдском сајму, уз напомену да су Французи пре две године приредили завршницу на покривеном фудбалском стадиону и тиме означили почетак нове ере и на том пољу), формат такмичења...

ФИБА је константно "шарала" и што се тиче термина - испрва се играло у мају, онда час у јуну, час у септембру и октобру, да би тек 1979. године био успостављен континуитет, па су се првенства закључно са 1999. одржавала у јуну, а од 2001. у септембру.

Од 1937. до 1953. су на шампионатима Европе спорадично учествовале и неке афричке и азијске земље, које су у то време биле чланице ФИБА, а због непостојеће организације на матичним континентима нису имале прилику да играју са својим географски ближим ривалима све до почетка 60-их.

Отуда и Египат на листи освајача медаља.

"Фараони" су 1947. у Прагу били трећи, а две године касније пред својим навијачима у Каиру постали и прваци Европе, победивши Француску 57:36 у финалном мечу. На том такмичењу је због проблема везаних за транспорт учествовало само седам земаља, укључујући Египат, Сирију и Либан.

Најтрофејнија земља у историји Еуробаскета је Совјетски савез (СССР) и остаће неприкосновен још дуго, иако не постоји више од четврт века.

СССР, који је од 1947. до 1989. на ЕП долазио са Русима, Литванцима, Летонцима, Украјинцима, Естонцима и припадницима других народа некадашње суперсиле, освојио је укупно 21 медаљу, од тога 14 златних.

Друго место на "вечној листи" заузимају СФР и СР Југославија, као њен спортски наследник, са осам злата и укупно 17 медаља, док је од постојећих држава најбоље рангирана Шпанија са 12 медаља, укључујући три титуле.

Совјети су нарочито доминирали од 1951. до 1971, када су тријумфовали на 10 од 11 континенталних шампионата. Само су 1955. у Будимпешти били трећи, а славио је домаћин. До шест од тих 10 злата, предводио их је са клупе легендарни тренер Александар Гомељски.

Средином 70-их на сцену је ступила феноменална генерација југословенских кошаркаша (Ћосић, Кићановић, Славнић, Далипагић, Делибашић, Плећаш...), које су до три узастопна злата предводили селектори Мирко Новосел и Александар Николић.

Након тога више нико није успео да "веже" три титуле, али је било неколико примера одбране трона (СССР 1979. и 1981, СФРЈ 1989. и 1991, СРЈ 1995. и 1997, Шпанија 2009. и 2011).

"Црвена фурија" после тријумфа у Лилу 2015. може да се похвали са три злата на последња четири Еуробаскета, као што је имала и СРЈ у периоду 1995-2001.

Према саставима у којима ће репрезентације почети предстојеће ЕП - многи ће морати да наступе значајно ослабљени, па и десетковани - Шпанци су на свим кладионицама први фаворити за нову титулу.

Остаје нам да од 31. августа до 17. септембра уживамо у игри колико год то буде могуће и сачекамо одговор на питање који тимови и играчи ће обележити крај једне дуге и феноменалним успоменама испуњене епохе у историји европске кошарке.

Извор: мондо.рс