Како живе Срби у Албанији?

Нема званичних података колико људи, пореклом Срба или Црногораца живи у Албанији, јер су готово све националне мањине у тој земљи бојкотовале последњи попис становништва. Процењује се да их је у тој земљи негде око 30 хиљада, а да је само десет одсто њих православне вероисповести.

Србија 27.08.2017 | 20:22 Звона на православној цркви Свете Тројице у Враки надомак Скадра чују се само уочи великих православних празника.

"Сви разговарамо на срспком језику, и смо сви Србијанци и Црногорци православни али има и Срба муслимана", каже Михајло Штиркић из Враке код Скадра.

Ову светињу на северу Албаније подигле су српска и аутокефална албанска црква. Неосликана је, јер за то овде пара нема. До недавно нису имали ни свштеника, који сада долази из Црне Горе која је од овог албанског села удаљена 25 километара.

"Ко има преко 50 година зна српски. Испод 50 година неко зна неко не зна. Губи се траг језика. Чим се изгуби језик свако зна да се губи и идентитет", напомиње председник Удружења српско-црногорское националне мањине Морача - Розафа у Албанији, Павло Јакова Брајовић

Мешовитих бракова у којима се чују и српски и албански у селу има. Иако су без српског држављанства, ови људи вековима порекло не заборављају, поштујући своју али и традицију овдашњег већинског, албанског народа.

Без обзира на то које су вероисповести, Срби и Црногорци се овде на северу Албаније сахрањују на истом гробљу. Ово у Враки једно је од три у околини Скадра.

Када се родите у једној држави, а душа вам је у другој, а срце у трећој, чији сте заправо ви?Владимир Ајковић из Враке каже да то зависи од родитељског васпитања.

Ни школе овде нема, па професор Светозар, часове српског језика, одржава само викендом.

Овде се Срби изјашњавају као Срби православни, Срби католици или Срби мухамеданци на чему им ја честитам, напомиње Светазор Ћираковић, додајући да види да још увек има страха.

"У сваком случају народ је сада много растерећенији него пре 10 година", закључује Ћираковић

У Србију и Црну Гору старије генерације ових људи ретко иду. Срећни су кажу што им потомци студирају у Београду и Подгорици. Има и оних који школе уче у Тирани, али који не забораљају одакле су им корени.

(РТС)