Иза себе има 39 година, 23 стажа
Глумац Андрија Милошевић често гледаоце насмеје до суза, а мало је познато да иза себе има 39 година живота и 23 године радног стажа.
Забава 25.08.2017 | 20:23
- Средњу школу сам завршио у Подгорици. Са непуних четрнаест година сам отишао од куће, али када кажеш отишао си из Никшића у Подгорицу не значи много. Тада је било много теже, било је велико сиромаштво, није се могло, велики је био и издатак за породицу послати те на школовање. Међутим инсистирао сам да идем - присетио се Андрија који има и брата Велибора који је кренуо сличним путем.
Као и почеци многих и његови су били и те како тешки.
- Био сам једно годину и по дана у Подгорици у средњој музичкој где сам био теоријски смер, али сам свирао клавир. Прву годину сам био врло добар, али сам другу попустио, почео сам да базам по улицама и тако даље. Тада сам радио као колпортер, продавао сам тада популарне новине “Подгорички графити”. Радио сам то са друговима, чак смо по становима ишли. Тако смо мало зарађивали, за бурек углавном - изјавио је Андрија својевремено за емисију "Балканском улицом".
После годину ипо дана, одлази у дечије или пионирко позориште како се тада звало, код Вање Поповић. Али до тада никада у животу није погледао ни једну представу.
- Невероватна ствар јесте да никада нисам погледао ни једну представу у животу, а да сам уписао академију- рекао је у емисији и открио како је са шеснаест година уписао глуму на тада тек отвореној Цетињској катедри коју је предводио глумац Бора Стјепановић који ће касније у његовом животу имати битну улогу.
- Боро ме је прихватио као своје дете. Имао сам шеснаест година и вероватно је имао додатну одлуку у мом животу да ме едукује у пубертету када сам морао да постанем човек. Тако да ме је буквално научио свему, натерао ме је да читам књиге, које иначе никада не бих читао, натерао ме да се образујем на начин на који то треба, натерао ме је да размишљам другачије и избијем ту провинцију из себе.
Али он се присетио тренутака у када је током прве године Академији једва крпио крај са крајем.
- И са шеснаест година студент на Цетињу у једним патикама и једној тренерци, зима, нема се за ципеле. Тако сам фурао прву зиму 1994/1995. годину. Живео сам пет година у студентском дому, било ми је феноменално, али задуживао сам се за храну, због неких других ствари, да бих преживео - рекао је Милошевић који је пре доласка у Београд продао аутомобил за који је зарадио играјући представе док је био на факултету како би вратио све дугове.
- Имао сам све дипломе и гледао сам како ћу да живим. Плата ми двестадесет евра, а двеста евра плаћам стан. Да се враћам кући код мојих то није долазило у обзир ни под разно, онда сам једноставно одлучио да одем у Београд. Прво сам живео са девојком у Београду заједно, она је студирала италијнаски језик. Сећам се ништа нисам радио, ишао сам на Каленић пијацу, купио мали кувар и кувао по цео дан.
Као велика помоћ на том путу у Београду био му је колега Горан Јевтић.
- Много ми је помогао Горан Јевтић који ми је нашао посао да позајмљујем гласове цртаним јунацима, па сам тако и ту успео да зарадим новац и преко пријатеља нешто. Онда сам се вратио један период у Црну Гору. У једном тренутку позвао ме је Светозар Цветковић да се вратим и да радим представу на Малој сцени. Нашли су ми стан у Маршала Бирјузова. Људи из "Атељеа" су ми купили тањире и чаше, пазили су ме као да сам им највећа звезда. То им никада нећу заборавити и бескрајно им хвала на томе - завршио је причу глумац који је данас један од најупешнијих уметника у нашој земљи, али и региону.
(Блиц/Ало)
Коментари / 0
Оставите коментар