Представљамо: Звездини ривали у ЛЕ...

Арсенал није из ове приче, Келн и Бате нису јачи од Краснодара! Какве су Звездине шансе у групи? Звезда опет у Лондону, у Келн по 'дуг'! Фудбалери Црвене звезде после десет година такмичиће се на најмасовнијем европском такмичењу, али није имала среће са жребом у Лиги Европе.

Фудбал 25.08.2017 | 22:30
Представљамо: Звездини ривали у ЛЕ...
Црвена звезда се после десет година вратила у групну фазу Лиге Европе што само по себи представља успех и циљ који би већина навијача уочи сезоне потписала као коначан. Али спортски и људски је надати се да Звезда може да “уради нешто” и у групи. Поготово после сјајних издања против Спарте и Краснодара. Лествица очекивања је подигнута…

Звездашима се нису испуниле жеље да извуку Салцбург из првог или Шериф из трећег шешира као најповољније ривале, али исто тако Звезда није завршила ни у некој групи смрти као што је она са Евертоном, Лионом и Аталантом. Рекло би се да је Звезда могла да прође боље, али и горе…

Арсенал је најјачи тим који је могао да дође из првог шешира и одмах је јасно да он није из ове приче. Тобџије су апсолутни фаворит за прво место у групи, али и један од најозбиљнијих фаворита за освајање Лиге Европе. Зато ни Звезда, али ни Келн и Бате не могу да се много надају од дуела са Арсеналом осим да ће приуштити навијачима спектакл, велика имена, пун стадион и попунити клупску касу.

Арсенал после 21 године не игра у Лиги шампиона. Није то више онај тим који је годинама био у најужем кругу кандидата за титулу у Премијер лиги, ера Арсена Венгера се полако завршава колико год он то избегавао да призна. За разлику од Црвене звезде која је на седмом небу после пласмана у групу Лиге Европе, за Арсенал је ово утешно такмичење и неће баш пуцати од мотива да блиста четвртком увече. Али чак и са смањеним гасом, Арсенал ће бити планина коју ће Звезда и остали ривали гледати из подножја.

Међутим, не треба се заносити да ће Тобџије калкулисати у Лиги Европе. Претходних година смо често слушали народне мудролије како велике клубове баш и не занима Лига Европе. А поготово енглеске…

И те како су се енглески великани “ложили” на Лигу Европе и ишли до самог краја претходних година. Манчестер Јунајтед је спасао образ и сезону освајањем Лиге Европе, Ливерпул је претпрошле био на прагу освајања али је у финалу стао пред краљицом овог такмичења Севиљом. Исте године су Ливерпул и Манчестер Јунајтед војевали битке у осмини финала Лиге Европе. Лига Европе је била табу за “мање” енглеске клубове попут Евертона, Саутемптона, Вест Хема који су се мучили, што у квалификацијама, што у групним фазама…

Велики енглески клубови су углавном без проблема газили кроз ово такмичење. Тако да и Арсенал има исти план као Ливерпул или Манчестер Јунајтед претходних година. Поготово што би могли да дођу у ситуацију да кроз првенство не обезбеде пласман у Лигу шампиона јер објективно нису међу четири најбоља премијерлигашка тима. Могао би Венгер да копира рецепт свог заклетог непријатеља Муриња из претходне сезоне.

Што се Арсеналовог тима тиче, Венгер би и са другом поставом требало без проблема да прође кроз групу. Што не значи да ће се ослањати на резервисте. Изглед тима који ће се супроставити Црвеној звезди још зависи од финиша прелазног рока. Цело лето у Арсеналу је прошло у знаку незадовољног Алексиса Санчеза који одбија да потпише нови уговор, а ушао је у последњу годину актуелног. Слична ситуација је и са Окслејд Чемберленом који би у финишу фудбалске пијаце могао да побегне у Челси или Ливерпул. Од битних играча, клуб је једино напустио штопер Габријел Паулиста који се преселио у Валенсију. А могао би и Мустафи ако Интер или Јувентус плате тражену цену после чега би Венгер довео звучно име. Врхунац би био довођење Вирџила ван Дајка као најскупљег дефанзивац у историји фудбала. Такав је план, али није баш реалан…

Највеће појачање је Александар Лаказет којег је Венгер коначно упецао после дугогодишње потере и учинио га најскупљим у клупској историји (53.000.000 евра) што је уједно и један од највећих трансфера овог лета у Европи. На почетку прелазног рока је без обештећења дошао и босански леви бек Сеад Колашинац којег је јурило пола Европе. Желео је Венгер и Тому Лемара из Монака, нудио преко 50.000.000 евра, али није успео… Алтернатива је Јулијан Дракслер али мало је времена до краја прелазнг рока.

Уз Мустафија, играчи који би у финишу пијаце могли да напусте клуб су Вилшир, Кембел, Перез, Гибс, а можда чак и Ивоби, и Жиру. Међутим, нико од њих не спада у кључне играче што значи да је Арсенал задржао носиоце игре попут Озила, Волкота, Бељерина, Чеха, Рамзија… Неколико година играју заједно и то им је додатни квалитет ове сезоне.

И док се Арсенал очекује као сигуран победник групе у нокаут фази, Црвена звезда се нада да ће са Келном и Бате Борисовим равноправно трчати трку за дрг место. Макар да ће бити у игри до последњег кола.

Као бундеслигаш, Келн је други фаворит у групи. Међутим, недавни пример Фрајбурга који је елиминисан од Домжала даје ињекцију оптимизма Звездиним навијачима.

Келн је претходне сезоне био најпријатније изненађење Бундеслиге ако ставимо по страни посебну причу каква је РБ Лајпциг. Популарни Јарчеви су обебедили повратак у Европу после 25 година. Имају историју и традицију, али у овом веку су у главном били јо-јо клуб на граници између Бундеслиге и Цвајте. Златне године су биле у прошлом веку када су два пута били прваци Немачке (1963/64, 1977/78) и када су за њих иргала нека култна имена немачког фудбала попут Шнелингера, Шумахера, Дитера Милера, а прву титулу им је као тренер донео легендарни Златко Чајковски.

Од последње титуле, Келн је углавном завршавао у горњој половини табеле, био вицешампион неколико пута… Последњи пут када је Келн завршио као други у Бундеслиги, елиминисао је Црвену звезду у 1989. у Купу УЕФА, да би га у полуфиналу зауставио Јувентус. Од тада креће силазна путања Келна, испали су 1999. године у Цвајту и постали клуб који је прејак за друголигаше и преслаб за прволигаше. Пет пута су испадали у Цвајту у последњих петнаестак година и углавном су се лако враћали у Бундеслигу. Последњи пут су се вратили 2014. и од тада почиње стабилизација клуба и крећу узлазном путањом. Претпрошле сезоне су први први пут завршили у гроњем делу Бундеслиге, а претходне су освојили пето место изнад свих очекивања.

Препород Келна је највише заслуга тандема Јерг Шматке - Петер Штегер. Спортски директор и тренер су 2013. заускали рукаве, добили поверење и ово је плод њиховог рада. Шматкеа већ желе неки богатији бундеслигаши у фотељи спортског директора, а претходне сезоне је изабран за “менаџера године“ у Бунндеслиги. Понуда не фали ни Штегеру. Они су диван пример како се тренер и директор добру слажу и како напорним радом надокнађују мање финансијске капацитете у односу на конкуренцију. Врхунац њиховог рада на трансфер тржишту је био посао са Антонијем Модестом. Довели су Француза из Хофенхајма пре две године за мање од 4.500.000 евра и овог лета га продали у Кину за 35.000.000 евра!

Модестови голови су били главно оружје Јарчева у претходне две сезоне и недостају им у новој сезони. Довели су Џона Кордову из Мајнца као замену за 17.000.00 евра, али Колумбијац се за сада није уклопио.

Прва звезда тима је репрезентативац Јонас хектор. Игра по левој страни, свеједно да ли као леви бек или у везном реду. Један од је од најстандарднијих играча код Јоакима Лева преходних година. Желели су га Ливерпул и још неки велики клубови, али је одлучио да продужи уговор и постане легенда Келна. Попут њега, голман Тимо Хорн је једна од најјачих карика последњих година. Арсен Венгер га је неколико наврата покушавао довести у Арсенал и сада ће први пут бити ривали.

Одбрана је свакако јачи део тима, а њој су овог лета придодата још два појачања од по 7.000.000 евра. И оба би могла да вреде много више за коју годину. Леви бек јанес Хорн је дошао из Волфзбурга, а шпанског штопера Хорхеа Мереа су довели из Спортинг Хихона и победили Сампдорију и Малга у трци за његов потпис. Мере је дошао да помогне Хајнцу (22 година) и Соренсену (24) који су изнели терет прошле сезоне. Обојица су млади штопери и питање је како ће се снаћи у Европи, мада је Соренсен прилично искусан с обзиром на године. Марко Хегер, капитен Матијас Леман и бивши Партизанов везиста Милош Јојић су мотори на средини терена. Наравно, и Хектор у зависности од улоге за коју га тренер користи с обзиром да може да игра на буквално половини места у тиму.

Највећа Келнова снага у нападу је Немац бразилског порекла Леонардо Битенкур. Може да игра као офанзивни везиста, крило или полушпиц. Провео је две године у Борусији Дортмунд, али се није изборио у јакој конкуренцији. Преко Хановера је дошао у Келн, Штегер је извукао оно најбоље из њега. Опасан индивидуалац који може једним потезом да нанесе штету противнику.

Али као што рекосмо, проблем је ко ће надоместити Модестове голове. Скупоцени Кордоба се споро уклапа, па би шансу могао да искористи искусни Летонац Рудневс. Ако Кордоба не буде погодак, Келн ће бити у проблему како да постиже голове.

Келн као бундеслигаш изгледа атрактивније, али Бате Борисов није слабији ривал о њега. Вечити владар белоруског фудбала има завидно искуство играња у Европи и више никога не чуди када заигра у групној фази Лиге шампиона или Лиге Европе.

Континуитет, уиграност, хладнокрвност, скромност… Искуство пре свега у односу на Звезду. У неким стварима личе на Краснодар. Сезона им је у јеку, у пуној с форми, али то је и мач са две оштрице. Бате је претходних година имао нека сјајна издања у Европи, али је током јесени падао како се у Белроусији ближио финиш сезоне. Зато је можда добро што ће им Звезда гостовати у петом колу 5. новембра. Поготово што Бате одавно није штуцао на домаћем форнт као ове сезоне. Тренутно су трећи на табели, очекује их жесток фниш првенствене трке и одавно нису били ближи губитку супремације у домаћем шампионату. Ово је за њих нова ситуација с обзиром да су се у претходних 11 сезона углавном шетали до титуле. То де у прилог црвено-белима…

Србија их је упознала пре две године када је Бате Борисов елиминисао без већих проблема елиминисао Партизан у плеј-офу за Лигу шампиона. Без већих проблема… Бате је онај тип циничне екипе која вам ништа не поклања и користи сваку грешку. Не мењају много састав и скоро да никада не промашују са појачањима. Углавном покупе све што ваља са белоруског тршишта, ослабе ривале и то је рецепт за вечну владавину тамошњим фудбалом.

Ретко када се финансијски отворе као у случају Мирка Иванића који је убедљиво најплаћенији играч у историји белоруског фудбала с обзиром да га је Бате платио Војводини 1.000.000 евра. И стрпљиво га чека… Потпуно супротно ономе што смо навикли у нашем фудбалу да се скупо плаћени странци прецртају после пар месеци и налепи им се етикета незналице или промашаја. Иванић је имао тешке периоду у Батеу, био под паљбом критика, али је увек имао поверење тренера и почео је да се исплаћује па је јуче са два гола у Украјини донео победу вредну пласмана у Лигу Европе. Постао је кључни играч уз најбољег стрлца Гордјечука. Ипак, индивидуалан квалитет није начин на који Бате долази до успеха. Јак колектив је ДНК овог тима. Тренер Јермакович је већ четврту годину у клубу, а наследио је Гончаренка који је шест година писао историју Батеа.

Наш Немања Милуновић се после тешке повреде полако враћа у некадашњу форму која га је учинила репрезентативцом Србије, леви бек Волођко је тражен међу клубовима са Запада Европе и из Русије, а малди голман Шербитски је потпуно октровење и коначно решење проблема на гол линији који је претходне сезоне био нерешив. То су јаки адути, али ништа јачи од оних које има Звезда. Тешко да се неког играча белоруског тима може рећи да је бољи од оног који игра на тој позицији у Звезди.

Оно што Звезда има, а Бате нема су навијачи и ветар у леђа са трибина. Црвено-беле у Белрусији чека “лимунада” атомсфера на трибинама, а недостатак 12. играча се види и на резултатима овог лета. Бате је запоечо сезону ремијем са аутсајдером Алашкертом из Јерменије, али је у гостима обезбедио пролаз. Потом је елиминисан од Славије у трећем колу квалификација за Лигу шампиона. У прагу је извукао минималан пораз што је пристојан резултат, али је у реваншу на свом терену остварио Пирову победу од 2:1. Да су имали подршку какву има Звезда на Маракани, вероватно би елиминисали неубедљиве Чехе с обзиром да су имали 2:1 уд 47. минуту, али нису и испали су. Потом су елиминисали украјинску Олександрију у плеј-офу за Лигу Европе. Опет захваљујући бољој игри у гостима с обзиром да је у првом мечуу Белорусији било 1:1. Стекли су навику и аутоматизам да боље играју у гостима.

Када се подвуче црта, Арсенал би требало да заврши као првопалсирани. Али тешко са максималних 18 бодова. Онај који откине бод Тобџијама ће бити у предности у односу на конкуренцију. Келн ће тешко поновити претходну сезону без Модеста, а још теже ће гурати на два фронта. Календар не иде на руку Бате Борисову. Звездина нада тиња… Исто тако и ривали рачнају да је везда тим који није играо Европу 10 година, који је као клуб већ дуго времена у проблемима, који нема много искуства. Али тако су рачунали Спарта и Краснодар.

Црвено-бели ће у групној фази Лиге Европе играти у групи Х са Арсеналом, БАТЕ Борисовим и Келном, одлучено је жребом у Монаку.

Борбе у најмасовнијем европском такмичењу стартују 14. септембра и трају до 7. децембра, док је велико финале заказано за наредни мај на стадиону Олимпика из Лиона.

АРСЕНАЛ (вредност екипе 566 милиона евра)

Тог 6. децембра 1978. године Црвена звезда је на "Хајберију" избацила лондонски Арсенал, а гол одлуке постигао је Душан Савић, који је прецизним центаршутом и полуволејом закуцао лопту под пречку славног голмана Пата Џенгинса.

Сада, скоро 40 година касније, "жребом из Грималди форума" одлучено је да 19. октобра екипа Владана Милојевића у спектаклу у Београду игра са Арсеналом.

'Тобџије' су свакако најтежи ривал и један од фаворита за освајање најмасовнијег такмичења.

На челу са Арсеном Венгером, Арсенал је сваке године, био стардардни учесник Лиге шампиона, који је стизао барем до осмине финала.

Један је од најуспешнијих клубова у Енглеској, тринаест пута је био шампион Енглеске и једини је тим у историји Премијер лиге који је успео да заврши сезону без пораза.

Ипак, енглески великан у последњих неколико година није на завидном нивоу, али не треба заборавити да се ради о квалитетном противнику.

Изабраници Арсена Венгера прошлу сезону завршили су на четвртој позицији у ПЛ, а екипа ни ове године није много појачала, што изазива све веће незадовољство међу навијачима 'Тобџија'.

Највеће појачање овог лета на Емиратима је Александар Лаказет, који је из Лиона прешао у Арсенал за 50 милиона евра. Клуб из Лондона се појачао се у дефанзиви довођењем репрезентативца БиХ Сеада Колашинца, који се показао као прави потез након што је као слободан играч стигао из Шалкеа.

Пуленима Владана Милојевића неће бити лако против екипе која у свом тиму има звезде као што су: Месут Езил, Оливије Жиру, Алексис Санчес (ако до тада не напусти клуб), Арон Ремзи,Тио Волкот...

Извесно је да ће Арсенал освајати бодове и проћи ову групу и свакако су најтежи противници српском представнику.

БАТЕ БОРИСОВ (17, 25 милиона)

Црвена звезда Белоруског шампиона дочекује 14. септембра на Маракани.

Реч је о противнику, који има искуства у најјачим европским такмичењима јер је последњих година стардардни учесник Лиге Европе и Лиге шампиона.

БАТЕ Борисов је 13 пута био шампион Белорусије, од чега 11 везаних.

У плеј-офу за Лигу Европе БАТЕ је после ремија са Олександријом на свом терену, славио у Украјини са 2:1, а стрелац оба поготка био је црногорски репрезентаивац Мирко Иванић, на кога посебно треба обратити пажњу.

У центру пажње биће и тројица српских интернационалаца - штопер Немања Милуновић, бивши фудбалер Партизана Милош Остојић, као и бивши фудбалер Новог Пазара Анес Рушевић.

Највећа опасност прети од Михаила Гордејчука, који је у прошлој сезони постигао десет голова.

КЕЛН (106,45 милиона евра)

Нимало лак задат црвено-бели неће имати ни против петопласиране екипе из Немачке, за који наступа бивши везиста Партизана Милош Јојић.

Од Јојића се доста очекује, а највећа опасност прети од репрезентативаца Немачке Јонас Хектора и Леонардо Битенкура.

Ипак, треба истаћи да су "Јарчеве" напустили нападач Антои Модест, а уместо њега је из Мајнаца стигао Џон Кородба, за 18 милиона евра.

Црвено-бели су се 1989. године играли против Келна и тада су осмини финала Купа УЕФА црвено-бели на Маракани славили са 2:0, али су Немци на свом стадону победили са 3:0 и пласирали се даље.

Извор: моззартспорт/Б92

Коментари / 0

Оставите коментар