Дјеца енглески прво проговоре

Све већи број мајки дјеце предшколског узраста у БиХ примјећује да њихови малишани одређене појмове прво науче на страном, углавном на енглеском, па тек онда на матерњем језику.

Босна и Херцеговина 21.08.2017 | 09:30 "Недавно када смо били на игралишту, пет-шест малишана је цртало кредама по асфалту. Само мој син је говорио називе боја на нашем, а остала дјеца на енглеском језику: yеллоw, греен, ред... Запитала сам се у којој држави живим", испричала нам је Бањалучанка Вања Перановић.

Приједорчанка Данијела Микановић каже да је примијетила да дјеца због превеликог кориштења мобилног телефона чак неке појмове знају само на енглеском, а не знају их на матерњем. И у појединим предшколским установама широм БиХ васпитачи су у раду са дјецом примијетили да они већ јако мали проговоре енглески.

Према ријечима Сањина Бузаџије, директора бањалучког вртића "Андреј", било би поред свих активности које дјеца имају у вртићу током године превише тражити од њих да савладавају и стране језике, а при том нису овладала ни матерњим у потпуности.

"Дијете треба најприје добро да овлада матерњим језиком и да говори правилно матерњи језик - да упозна боје, бројеве и све што се тиче његове личне комуникације на матерњем па тек онда да учи страни језик", наглашава Бузаџија.

Да дјеца чак и приликом самог уписа у вртић познају енглески, примијетили су у приједорском вртићу "Мики и Мини". "Примијетили смо приликом уписа дјеце у вртић да они имају скоро исти фонд ријечи на енглеском као и на матерњем, зато смо ми одлучили да добна граница за учење енглеског буде најмање четири године", истиче Александра Маленчић, директор вртића "Мики и Мини", у Приједору.

Истиче да више дјеце зна енглески него што их зна ухватити лопту или прећи преко греде. У сарајевском вртићу "Кидс Ланд" тврде да поједини предшколци склапају и реченице на енглеском.

"Дјеца су под утицајем и медија и родитеља изложена енглеском језику па је онда природно на неки начин да енглески доживљају као неки свој матерњи језик. То примјећујем овдје у вртићу", истиче Нина Вранеш, професор енглеског језика и књижевности у овом вртићу. Додаје да малишани већ у узрасту од двије до три године проговоре енглески. "Неки од њих у узрасту од три-четири године знају чак и да склапају реченице на енглеском", каже Вранешова.

Стручњаци појашњавају да је основни разлог ове појаве тај што дјеца проводе превише времена гледајући ТВ садржаје на страном језику.

"Сасвим је уобичајено на нашим просторима посљедњих година да дјеца прије науче бројеве и боје на страном језику него на матерњем. У многим породицама уобичајено је да ТВ буде упаљен цијели дан, па тако и да канали са цртаним филмовима и пјесмицама за дјецу на енглеском или њемачком језику, као што је рецимо 'Бабy тв', буду дјеци стално доступни", каже Славица Тутњевић, професор развојне психологије.

Додаје да проблем настаје онда ако дијете нема комуникацију са својим вршњацима и породицом, него је стално изложено ТВ садржајима, али да то онда није само језички проблем, већ проблем који се може одразити на цјелокупан развој дјетета. Према ријечима стручњака, и васпитачи који проводе много времена са дјецом су примијетили да је развој матерњег језика угрожен.

"Развој матерњег језика јесте угрожен, на што свакодневно упозоравају васпитачи који проводе пуно времена са дјецом током раног дјетињства. Ка томе би требало усмјерити већу и ширу друштвену пажњу, а мјере и активности система васпитања и образовања повећати за добробит цијеле популације дјеце предшколског узраста", истиче Тамара Прибишев-Белеслин, професор на Одсјеку предшколског васпитања и образовања у Бањалуци.

Ипак, према ријечима Светозара Богојевића, бањалучког професора опште педагогије, није ТВ једини разлог ове појаве.

"Многи психолози и педагози уочивши огромне капацитете мале дјеце за рано учење, нарочито језика, покушавају да за то искористе игру тако да од игре праве учење, чиме дјеци одузимају и дјетињство и игру, што је недопустиво. На предшколском узрасту оправдано је само од учења правити игру, а не и обратно", истиче Богојевић.

На дјецу тог узраста, како каже, највише утицај врше особе које су и проводиле највише времена са њима. Да би очувале интегритет свог матерњег језика, многе ТВ куће у свијету синхронизују ТВ програм на свој језик.

"Њемачка и многе земље широм свијета синхронизују већину свог ТВ садржаја како би очували свој језик, и то је јако позитивно и надамо се да ће синхронизација и код нас ускоро постати пракса", истичу у Центру за едукацију и стране језике "Германиа" у Бањалуци.

(Независне новине)