Из трошне колибе у Титов бункер

У Скопској Црној Гори, у шуми изнад села Бањане, близу манастира Светог Илије, скривена дрвећем и растињем, уз једну литицу, стоји трошна, неугледна овчарска колиба.

Забава 20.08.2017 | 20:03 Само место није баш лако наћи, треба ићи уским, стрмим путићем уз планину, а и густо растиње и дрвеће отежавају погледе на ту бршљаном обраслу колибу, која је заправо - параван за улаз укомандни бункер, који је ЈНА градила педесетих година прошлог века.

Та, како је мештани зову - скривница, случајно је откривена 2012. године, а како су за Тањуг рекли мештани Златко Вујић, Кира Ангеловски и Љубиша Коларић, те године су, сасвим случајно, стали аутомобилом релативно близу и из радозналости пришли неугледној колиби и - имали су шта и да виде.

Колиба је скривала тешка, метална, наранџаста врата, попут подморничких, која отварају улаз у подземни војни бункер, тунел са ходницима попут лавиринта и кабловима за телефон, телеграф, као и цевима за вентилацију.



То је било некада, а од како је "скривница" откривена, долазили су разни "посетиоци", који су "очистили" скоро све из бункера, те сада, у шта се уверио и репортер Тањуга, осим голих зидова, и по ког заосталог прекидача или кабла, нема ништа више.

Ипак, сам бункер је ванредно занимљив, а први утисак је огромна разлика у температури, са спољних 40-ак степени, у бункеру је веома хладно, тешко да је више од 13 степени.

Са некада снежно белих зидова капље вода, конденз, бетонски под је мокар, клизав, а јако се осећа и мемла, устајали, хладни ваздух.



Ходник- тунел води у тотални мрак, а цео амбијент прилично језиво делује, као да је из хорор филмова, те храбро укључујемо лампе на мобилним телефонима и са нашим водичима крећемо у обилазак.

Постојање тог објекта некада је била врхунска војна тајна, а, од када је откривен, нажалост,скоро све је однето из њега, покрадено.

Сав намештај, апарати, техника, па и каблови телефона, телеграфа, те цеви за вентилацију, као и тешка, преградна метална врата, попут оних на сефовима, или подморницама, све је однето током протеклих неколико година.



Мрачни, мокри, једва осветљени тунел рачва се на два крака, крећемо десно клизавим ходником, на зидовима држачи, остаци некадашњих телефонских и телеграфских линија, а по поду, по која згужвана конжерва пива, опушци, докази неких ранијих долазака радозналаца, или "скупљача секундарних сировина".

У бункеру, који заиста наликује на лавиринт, има око девет соба и одаја различите величине, које повезују наизглед потпуно исти ходници, а у једном стоји бетонски лавабо са цревом за воду, бар оно што је остало од њега.



Титов бункер - тајна чувана више од 50 година

Одаје су потпуно "почишћене", нема ничега у њима, тек у једној има остатак телефонског кабла и прекидач за вентилацију, те се њихова намена не може ни назирати.

Након неколико завијања ходника, наилази се на веома низак пролаз, до метар висине, где постоје шарке, дакле, постојала су и ту тешка метална врата, а тај тунел води до степеница и отвора за излаз у случају опасности, кроз који је провучена и цев вентилације.

У испусту тог отвора - наравно смеће, пивске боце, конзерве, а, будући да су нам батерије телефона, једине светлости у мрачним, језивим тунелима, биле на измаку, полако смо се упутили назад лавиринтом, те нас је заиста обрадовао зрак светлости, помешан са врелим, спољним ваздухом.

Титов бункер пао за уметност

На једном зиду у тунелу стоји и година изградње- "1954 работено", а наши домаћини имају информације да су "скривницу" заправо градили затвореници, те да је она требало да будекомандно место, али и да се од ње убрзо одустало и направљен је други командни штаб код села Соње на планини Водно изнад Скопља.

Према неким расположивим подацима, у старој Југославији, изграђено је 26 таквих и сличних подземних објеката, по наређењу Јосипа Броза Тита и постојали су у свакој од шест бивших република, а у Македонији је, поред "скривнице" код села Бањане, постојао још један такав објекат, а сматра се да их у Србији има седам.

Извор: Тањуг/Мондо.рс
Фото: Тањуг