Једемо ли ГМО храну у БиХ?

БиХ се суочава са проблемом увоза генетски модификоване соје са којим се суочава и цијела Европа.

Босна и Херцеговина 19.08.2017 | 13:26
Једемо ли ГМО храну у БиХ?
"ЕУ је прошле године соје, која је главни протеински додатак за сточну храну, увезла за 12 милиона евра, а 82 одсто је било ГМО јер на свјетском тржишту нема друге соје. Ми у БиХ имамо око 8.000 хектара под сојом или мање од 10 одсто потреба за овим производом", наводи директор Агенције за безбједност хране БиХ Драган Брењо.

Међутим, потрошачи у ЕУ заинтересовани су за храну без генетски модификованих организама објашњава Розмери Мец из ГИЗ-а, њемачке организације за међународну сарадњу.

Она додаје да је истраживање на ову тему рађено и у БиХ.

"Више од 90 одсто потрошача у БиХ је заинтересовано за производе без ГМО. Ови стандарди олакшаће произвођачима означавање хране израђене без ГМО, а потрошачима да лакше препознају и купују такве производе. Према нашим истраживањима много потрошача у земљама ЕУ захтјева да на производима и декларацијама стоји има ли ГМО", рекла је Мец.

Према подацима Органске контроле босанско - херцеговачког сертификацијског тијела, на подручју БиХ има више од 50 произвођача органске хране.

Подаци кажу и да се директно преко органске контроле годишње извезе нешто више од четири милиона евра сертификованих роба и то потврђује да је заинтересованост ино-тржишта за производе са овог подручја без генетски модификиованих организама велико.

У Републици Српској законом је 2009. године забрањено гајење генетски модификованих организама,

"Недавно усвојени стандарди за праћење производње, контролу и систем сертификовања означавања производа са ознаком „Без ГМО” се могу примјењивати на производе животињског поријекла, али и производе на бази биљака", подсјетио је Брењо.

Додаје да ће тако бити сигурни да на примјер млијеко и месо немају ГМО.

"То можемо провјерити, али не и да ли су животиње које су то произвеле користиле ГМО храну. На нашем тржишту није дозвољена продаја хране која садржи или потиче од ГМО и уколико се нађе у било ком облику већем од 0,9 одсто то је кажњиво. Зато је неопходно установити стандарде који ће бити гарант потрошачу да се не ради о храни са ГМО", каже Брењо.

Извор: Блиц.рс

Коментари / 10

Оставите коментар
Name

ап

19.08.2017 11:32

Само усвајају законе а контролу на њивама нико не ради.Само сиједе по кафићима инспектори а народ једе да није свјестан шта ?Ко је урадио анализу узорка са њиве а одатле иде све на пијацу ? Нико.Кажу скупа анализа а закон се напише,усвоји и одложи у ладицу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

£

19.08.2017 11:34

Генетски модификована храна це временом модификовати организме који је тросе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Цезар

19.08.2017 11:36

Капитализам је зло. Похлепа је темељ капитализма. Увијек им је мало па им треба глобализација, да јос висе зараде. Болесно.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Оља

19.08.2017 12:12

Ста се цекало до сада? Стандарде је требало давно установити. Али, код нас се сада о томе говори па це након спорог и траљавог рада бити установљени ко зна које године. Било би добро да не будем у праву, али, али ... Ми немамо никакву потребу за ГМО храном и требало би онемогуцити и производњу и увоз. Ста мислите да ли је власник фирме која је главни производјач ове хране у свијету, користи у својој кухињи?! Готово сам сигурна да за њега (њих) постоје фарме најквалитетније органске хране коју мозе да плати колико хоце јер остатку свијета "уваљује" смеце које сам производи и за које добија огроман новац.

ОДГОВОРИТЕ
Name

отровани парадајз

19.08.2017 12:13

Што се мало не пише о отрованом парадајзу? Ове године, више но икад, без обзира на пол и старост, драстично је повећан број оних који су имали копривњачу, алегрије, и опекотине по кожи једући монсантов парадајз.

ОДГОВОРИТЕ
Name

ГМО Парадајз

19.08.2017 12:43

Кора дебела јер је убачен хитин из оклопа корњаче у парадајз.Чувајте старе сорте поврћа и воћа.Сјеменске куће из Србије још нису ГМО.

Name

ГМО је ОТРОВ

19.08.2017 12:38

Сви прехрамбени артикли(месни млијечни и кондитирски,уља,сос) који садрже соју су отрови.У БиХ се увози сојина сачма за прехрану стоке из Аргентине и Бразила према томе млијеко и месо са фарми које хране музне краве и свиње сојином сачмом су ГМО.Примјена соје је и у кондиторској индуструји нарочито кремови,кексови и флипсови је 100% ГМО јер користе ГМО соју. Сојино уље је најканцерогеније од свих биљних уља,па и само сојино уље је био дизел које покреће дизел аутомобиле.Највећи проблем је што индустријске уљаре убацује то уље у сунцокретово и маслиново(однос 70%сојино 30% маслиново).Ако желите право маслиново уље онда правац у Далмацију или Грчку код домаћина који праве уље у домаћој изради.Спас је да се соја избаци из исхране крава музара,свиња,кока носиља,товних пилића и гусака.Соја је биљка која је све друго само не здрава иако се налази на полицама (здраве хране)

ОДГОВОРИТЕ
Name

Тамо Далеко Бреее

19.08.2017 12:54

Цартагена протоцол је медјународни уговор који регулисе ГМО (170 дрзава потписница). На паковању мора бити обелезено да је у питању ГМО, у лабараторији се мозе препознати да се ради о ГМО, како код семена тако и код биљке, посто се при модификацији остављају одредјени "сигнали" како би се препознала ГМО (без овог плански остављеног "сигнала" би било немогуце разликовати обицну од ГМО биљке). БиХ као и ниједна друга дрзава Сведске Трговинске Оранизације (WТО) не мозе забранити увоз ГМО производа због принципа исте (ЕУ је то хтела да уради па је изгубила слуцај). Производњу унутар дрзаве је лако забранити (наоисес и усвојис закон), али законе треба и спроводити.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Професор

19.08.2017 12:58

Шаљем пуну подршку професору Миладину Шеварлићу који је једини човјек који се бори у парламенту и медијима ако успије да се пробије медије који све уопштено причају,а конкренте аргументе струке о штетности ГМО организама по човјека и земљиште вјешто избјегавају да објаве.Нема више никога од медијски познатих личности који би дигли глас против ГМО.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Носи то од мене

20.08.2017 02:01

Нећу то да једем!

ОДГОВОРИТЕ