СНСД обавезао: БиХ мора у НАТО

Предсједник РС Милорад Додик вјештачким креирањем кризе око укњижавања перспективне војне имовине у РС на државу БиХ, те најавама о референдуму у вези с уласком БиХ у НАТО, настоји из сјећања свог гласачког тијела избрисати низ важних чињеница из периода када је гласовима његових посланика у државном парламенту усвојен Закон о одбрани БиХ.

Република Српска 18.08.2017 | 13:46 Члан 84. овог закона усвојеног 2005. године наводи да "Парламентарна скупштина, Савјет министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, ће провести потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а".

Другим ријечима, законска обавеза свих инстанци власти у БиХ је да раде на испуњавању услова за чланство БиХ у НАТО. Односно, улазак у овај војни савез више није питање референдума или политиканства, већ законом прописана дужност.

Тако су говорили Шпирић, Мајкић и Живковић

Закон о одбрани БиХ усвојен је на сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ 28. септембра 2005. као и на сједници Дома народа, одржаној 5. октобра 2005. године.

На сједници Представничког дома закон је усвојен једногласно гласовима 33 посланика укључујући и садашње Додикове "јастребове" и чланове СНСД-а Николу Шпирића, Милорада Живковића и Душанку Мајкић.

Шпирићев потпис се налази на овом закону којег је потписао као предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Сам приједлог Закона о одбрани БиХ поднио је тадашњи министар одбране Никола Радовановић. Закон је већином гласова усвојен и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Имајући у виду тадашње ставове СНСД-оваца предвођених Додиком, у наставку прочитајте како су у међувремену драстично промијенили мишљење из само њима знаних разлога.

Тако је Душанка Мајкић прошле године казала да је став СНСД-а да одлуку о уласку БиХ у НАТО "никада не може донијети ниједна политичка партија већ само грађани ове земље који су све то поднијели и чији став о томе треба ли БиХ или не да иде у НАТО интеграције треба да буде коначан".

''Земља чије је становништво било изложено бомбардовању осиромашеним уранијом и које дан данас трпи посљедице, дјеца нам умиру од посљедица осиромашеног уранијума, мора имати већи сензибилитет него они којима се то није догодило'', рекла је Мајкићева 2016. године, оцијенивши да је због тога Бошњацима и Хрватима лакше донијети одлуку у вези са питањем НАТО интеграција него представницима српског народа.

Шпирић је још 2009. бранио пут БиХ ка НАТО-у када је ово политичко опредијељење било под нападом опозиционог СДС-а. Шпирић је тада казао да "СДС на политикантски начин третира пут БиХ ка НАТО-у".

Милорад Живковић, иако је 2005. дигао руку за усвајање Закона о одбрани БиХ, већ средином 2010. почиње мијењати "плочу".

''Када је ријеч о НАТО интеграцијама сада смо у МАП-у, што нам даје довољно простора да у идућих седам година видимо да ли је БиХ мјесто у НАТО-у или јој је друга позиција боља и да ли о свему томе треба питати грађане РС на референдуму да се изјасне, што допушта и донесени закон о референдуму'', казао је он, иако усвојени Закон о одбрани БиХ не оставља слободу да се о овом питању изјашњава на референдуму.

По истој логици онда би се на референдуму могло изјаснити и о питању да ли треба или не треба плаћати порезе.

Пребацивање одговорности

Коначно окретање од политике и закона коју су здушно подржавали 2005. долази у периоду након 2010. када Додик упорно понавља да је против уласка БиХ у НАТО те да одлуку о томе треба донијети народ.

Циничност Додикове политике најбоље осликава и писмо које је СНСД-ов Небојша Радмановић, у функцији члана Предсједништва БиХ из реда српског народа, послао генералном секретару НАТО-а Јаап де Хоопу Сцхефферу, о чему можете читати у чланку: хттпс://www.ртвбн.цом/3875870/снсд-лобирао-за-пријем-у-нато.

Колико је политика СНСД-а и Милорада Додика искрена и принципијелна најбоље доказује константно мијењање ставова и мишљења у вези с путем БиХ ка НАТО-у.

Од првобитне подршке до тоталног одбијања и сваљивања одговорности за ово важно политичко питање, али и законску обавезу, на народ.

Али већ је сада јасан образац по којем Додик све "вруће кромпире" пребацује народу кроз методу референдума избјегавајући тиме властиту одговорност за посљедице које би могли трпити због промашених политика.

Извор: Фактор.ба