Конкурси у БиХ не значе ништа

Упркос томе што је БиХ једна од најкорумпиранијих земаља у регији, власти ни до данас нису укинуле дискреционо право директорима јавних предузећа или руководилаца у државним институцијама да сами одаберу кога ће запослити, без обзира на позицију тог кандидата на ранг-листи.

Босна и Херцеговина 17.08.2017 | 09:02 Демократска пракса јасно налаже да се дискреционо право на запошљавање може користити само уколико постоји јавни интерес за такав вид ангажовања. С правом се поставља питање због чега је за институционални апарат запошљавање сарадника, савјетника и осталих државних службеника и намјештеника национални интерес.

Законска рјешења која су још на снази у БиХ, већ годинама су предмет критика невладиних организација, али и бх. становника који не бивају примљени у државну службу упркос најбољим резултатима на јавном конкурсу.

Један од примјера за такво нешто је и члан 31. Закона о државној служби Федерације БиХ у којем пише да државног службеника поставља руководилац органа државне службе, уз претходно прибављено мишљење Агенције за службу ФБиХ, с листе успјешних кандидата који су прошли јавни конкурс". У преводу то значи да јавни органи нису дужни примити најбоље рангираног кандидата.

Таквих примјера је много с обзиром на то да грађанима БиХ нису јавно доступне ранг-листе кандидата, а често ни имена и презимена особа које су постављене на позицију државног службеника.

Напримјер, за разлику од Агенције за државну службу БиХ која у Службеном листу БиХ објављује преглед постављених државних службеника по мјесецима, у Службеним новинама ФБиХ именовања новозапослених се не објављују.

Систем запошљавања у институцијама БиХ боље је регулисан од система запошљавања у ФБиХ с обзиром на то да Закон о државној служби у институцијама БиХ прецизира да државног службеника поставља Агенција за државну службу БиХ у складу с резултатом који је кандидат постигао у изборном процесу, уз претходно прибављено мишљење мјеродавне институције.

Ипак, закон БиХ оставља дискреционо право када је ријеч о именовању руководећих државних службеника с обзиром на то да "руководеће државне службенике именује мјеродавна институција по претходно прибављеном мишљењу агенције, с листе успјешних кандидата који су прошли јавни конкурс".

Ни Министарство правде БиХ, а ни Федерално министарство правде нису ни након 20 дана одговорили на који начин се тумачи појам дискреционог права на запошљавање у државним органима и шта у коначници представља јавни интерес у запошљавању, пише Клиx.ба.

Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ кроз Акцијски план за провођење Стратегије за борбу против корупције 2015.-2019. препознала проблем који се односи на јавне конкурсе, односно могућност руководилаца да својом дискреционом овлашћењима, изабере било коју особу која се налази на листи успјешних кандидата, не узимајући у обзир успјех који је кандидат постигао на писменом, односно усменом тестирању.

Истичу како су већ започете одређене радње на реализацији ових активности те да ће агенција у наредном периоду у сарадњи с невладиним сектором одржати низ радно-консултативних састанака на којима ће детаљно разрадити модалитете сарадње с циљем што брже имплементације наведених активности.

(Клиx.ба)