БиХ: Умире се од болести које нису кобне

Босна и Херцеговина добила је 78 од могућих 100 бодова у истраживању о здравству у државама, које је провео Универзитет у Вашингтону.

Босна и Херцеговина 14.08.2017 | 07:55 Индекс „Национални ниво приступа и квалитете здравствене његе“ показује да у нашој земљи људи и даље умиру од болести које нису смртоносне у већини развијених држава свијета.

Добар принцип

Најближе највишој оцјени је Андора, која је добила 95 поена, те Исланд, Швајцарска и Шведска. У регији је далеко испред нас Словенија, а иза нас су Македонија и Србија. Ми предводимо групу земаља у којој су Кина, Уругвај, Тајланд, Либија, Вијетнам, Панама, Венецуела, Суринам, Габон...

Према подацима Универзитета у Вашингтону, у БиХ људи умиру од тетануса, дијабетеса, великог кашља, морбила, туберкулозе, упале слијепог цријева, чира на желуцу...

Доктор Драган Стевановић из Опште болнице „Абдулах Накаш“ у Сарајеву за „Аваз“ је казао да је још прије рата један од главних критеријума за процјену стања здравства у држави смртност новорођенчади те смртност од болести које, захваљујући данашњој технологији, не би требале бити непосредни узрок смрти.

"Мислим да је ово добар принцип, јер оцјењивање броја љекара на број становника у бити не значи ништа уколико немате добро организиран здравствени систем, као што га нема БиХ. Овдје се иде на крајњи резултат и то је најбитније", истакао је Стевановић.

Додао је да ми у БиХ најбоље знамо које мјесто заузимамо те да нам не требају Американци да бисмо видјели шта нам се дешава у здравству.

Укинута клиника

"Нажалост, стање је лоше, ми посљедњих десет година не радимо квалитетна истраживањима о узроцима смрти. Немамо евиденције кретања заразних болести, па чак и регистара који би третирали дијабетес, малигне болести. Дакле, систем уопће не можемо прилагодити с оним шта је стварна патологија међу становништвом", нагласио је Стевановић.

Према његовим ријечима, други проблем је што и оно што апроксимативно знамо, као то да је дијабетес једна од водећих болести код нас и да имамо 10 одсто обољелих, не користимо и ту службу не развијамо.

"Напротив, сад је, напримјер, КЦУС укинуо клинику и направио од ње неко мало одјељење. Дакле, нисам изненађен оваквим резултатом истраживања", закључио је Стевановић.

На питање које је рјешење, каже да се треба кренути од основа, дакле, закона и структуре здравственог система у БиХ.

Недостаје вакцина, серума...

"Ми смо тетанус вакцинисали до рата, као и дифтерију. Не знам каква је данас ситуација. Знам да серума анитетаникум тренутно нема нигдје набавити у БиХ, то се тражи по цијелој држави. Серуми за уједе змија, такође, недостају, још неких вакцина нема.

Али то је посао оних који програмирају јавно здравство те власти које би требале проводити оно што се програмира, међутим, то се у БиХ не ради.

Донедавно у Сарајеву нисмо имали ни регистар здравствених радника, нисмо знали колико имамо доктора. Па о чему ми онда говоримо, о каквом систему", запитао се Стевановић..

(Аваз.ба)