Анализа: 582 дана касније...

Ако бисте тражили тренере с којима Зидан има негативан скор морали бисте да закопате по статистици Сегунде и пронађете Зулаику и Циганду. Трофеј на сваких 97 дана и учинак од 85,71 одсто у такмичењима које је започео.

Фудбал 10.08.2017 | 00:00
Анализа: 582 дана касније...
Својевремено најбољи фудбалер света и вероватно један од највећих играча свих времена, Зинедин Зидан, постављен је за првог тренера Реал Мадрида 5. јануара 2016. године у тренутку када је пуцало по шавовима на Сантијаго Бернабеу стадиону.

Непријатно склоњени Рафаел Бенитез оставио је тадашњем тренеру "Б" тима, Кастиље, човеку без дана радног искуства у сениорском фудбалу у својству првог тренера, екипу у којој су били поремећени односи, још уздрману од понижења у мадридском "Ел класику", са наслеђених пет бодова заостатка за водећом Барселоном.

Други је био Атлетико Мадрид, а Реалу је увелико претила ФИФА забрана регистровања нових фудбалера, која је наредног лета и уследила.

Данас, 582 дана касније, Зидан је тренер са шест освојених трофеја са Реал Мадридом, први стручњак који је одбранио титулу клупског шампиона Европе од легендарног тренера Милана, Арига Сакија, који је то успео 1990. године, а да је на том путу безболно провео клуб кроз ФИФА санкције, зарадио на продајама и куповини фудбалера, драстично подмладио тим и у важне првотимце промовисао играче какви су - пре њега - углавном статирали на тренинзима и додавали лопте такозваним "галактикосима" који су били сведоци највеће доминације Барселоне у шпанском фудбалу икада.

У уторак увече у Скопљу, Зидан је освојио и пето финале у које се пласирао, а поред Примере 2015/16, у коју се укључио на пола пута са наслеђених "минус 5", Реал са француским тренером до данас није освојио само једно једино такмичење - Куп краља из сезоне 2016/17, тако да ће тренер Селте Едуардо Берицо до даљег остати једини стручњак који је успео да елиминише Зидана у нокаут фази неког такмичења.

Тријумфом у УЕФА Суперкупу над Манчестер јунајтедом, који с клупе води бивши тренер Реала, један од највећих тренера свих времена - Жозе Мурињо, Зидан је дошао до просека од освојеног трофеја на сваких 97 дана, а ускоро ће имати прилику у Суперкупу Шпаније да тријумфом над Барселоном додатно поправи овај никад виђени скор.

Пошто смо већ поменули моћне "росонере" с краја 90-их, за које су играли Марко ван Бастен, Руд Гулит, Франк Рајкард, Франко Барези, Паоло Малдини, Деметрио Албертини и остали, ред је да нагласимо да у међувремену, односно у претходних 27 година, ниједан клуб није успео да освоји УЕФА Суперкуп две године заредом - до појаве Зидана.

Са освојених шест од седам трофеја у такмичењима која је започео, Зидан има учинак од 85,71 одсто, мада је његов Реал био најбољи тим и у тој "половичној" Примери у коју се укључио после 18 кола. У тренутку његове промоције, Барселона је имала 42, а Реал 37 бодова, док је на крају сезоне та разлика износила драматичних 92-91.

На вечној листи најтрофејнијег европског клуба, Зидан се појавио у врху по освојеним трофејима већ после сезоне и по на клупи (6) и испред њега су само Висенте дел Боске (7) и Мигел Муњоз (14).

Како бисмо ову статистику ставили у контекс до краја, напоменућемо да је Муњоз водио Реал на 595 утакмица, Дел Боске на 233, а Зидан на 88.

Тренутно, популарни Зи-Зу има скор од 67 победа, 14 ремија и седам пораза, од којих су само два уписана у евро-куповима - један није имао такмичарске последице услед убедљиве победе над Атлетико Мадридом у првој утакмици четвртфинала Лиге шампиона ове сезоне (3:0, 1:2), а други је надокнађен у реваншу четвртфинала Лиге шампиона прошле сезоне са Волфсбургом (0:2, 3:0).

За сада, Волфсбург тренера Дитера Хакинга ЈЕДИНИ је инострани клуб који је победио Зиданов Реал Мадрид, а пораз на међународној сцени 45-годишњи тренер има само од Дијега Симеонеа и Атлетико Мадрида у поменутој утакмици после које је изборен пласман даље и освојен трофеј. Тачније, одбрањен.

Реал Мадрид је од одласка Муњоза са места тренера првог тима 1974. године, био шампион Европе четири пута за 42 године (у просеку једном у 10,5 година), а онда два пута за годину и по дана под Зидановим вођством.

"Чоло" Симеоне једини је тренер који је победио Зидана два пута, али ту постоје два "али" - прво се односи на њихов укупан скор од 3-1-2 у корист Француза, а друго на чињеницу да је Зи-Зу, између осталог, Аргентинца побеђивао у финалу Лиге шампиона, а Аргентинац њега, између осталог, утакмици после које је Атлетико елиминисан.

Заправо, једини тренери који имају позитиван скор са Зиданом су његови ривали из Сегунде, Аитор Зулаика из Реал Сосиједада "Б" (0-0-2) и Кућо Циганда из Атлетик Билбаоа "Б" (0-1-1).

Зиданов скор са "звучнијим" именима шпанског и европског фудбала:

Еузебио 3-0-0
Ернесто Валверде 3-0-0
Дијего Симеоне 3-1-2
Хорхе Сампаоли 3-1-1
Едуардо Берицо 3-1-1
Кике Флорес 2-0-0
Лућано Спалети 2-0-0
Маурисио Пелегрино 2-0-0
Карло Анћелоти 2-0-0
Мануел Пелегрини 1-1-0
Жозе Мурињо 1-0-0
Унаи Емери 1-0-0
Марселињо 1-0-0
Масимилијано Алегри 1-0-0

Једини тренери водећих шпанских и европских клубова који имају нерешен скор са Зиданом су:

Луис Енрике 1-1-1
Дитер Хакинг 1-0-1
Томас Тухел 0-2-0

Лигу шампиона 2015/16 и 2016/17, Ла Лигу 2016/17, УЕФА Суперкуп 2016 и 2017 и ФИФА светско првенство клубова 2016, Зидан је освојио без иједног "галатичког" појачања, уводећи у први тим постепено играче који су код његових претходника слати на позајмице или држани у "Б" тиму, па су тако сада равноправни и важни делови Реалове машине момци попут Марка Асенсија (21) који је доведен из Еспањола за осам милиона евра, Матео Ковачић (23), који је Интеру плаћен 31 милион, али који се код Бенитеза и Муриња није наиграо фудбала, затим Касемиро (25) који је коштао шест или Лукас Васкез (26) који је Еспањолу плаћен - милион евра!

Солидну минутажу забележио је и Наћо Фернандез (27), један од заиста ретких играча који су аванзовали из Кастиље у први тим.

Зидан је од појачања за три прелазна рока довео можемо слободно рећи "само": Винисијуса (17, Фламенго) за 45, Теа Ернандеза (19, Атлетико Мадрид) за 30, Алвара Морату (23, Јувентус) за 30 и Данија Себаљоса (20, Бетис) за 17 милиона евра.

Иако се ради искључиво о квалитетним играчима, лако ћемо се сложити да ови потези немају везе са "галактичком" идејом екстравагантног председника Флорентина Переза, који је Гарета Бејла платио 101, Кристијана Роналда 94, Џејмса Родригеза 75, својевремено и Зидана 73,5, Каку 65, Луиса Фига 60, Роналда Назарија Да Лиму 40, Дејвида Бекама 37,5 милиона евра, итд.

Фудбалер који је са репрезентацијом Француске 1998. постао шампион света уз два постигнута гола у финалу са Бразилом, а потом постао и првак Европе две године касније у Белгији и Холандији, освојио је готово све што је било у понуди а да је у поменута три прелазна рока (лето 2016, зима 2017, лето 2017) остварио профит од 82,5 милиона евра (!?).

Рафаел Бенитез је на лето 2015. направио дефицит од 69,85 милиона евра на доласцима и одласцима, а Карло Анћелоти, рецимо, био је у минусу 62 милиона евра на лето 2013. године. Жозе Мурињо коштао је Реал 47 милиона евра на "пијаци" 2011. године, а 82,5 милиона годину дана пре тога.

Шта тек рећи за лето 2009. када су привремено постављеном Пелегринију у размаку од неколико недеља доведени Роналдо, Кака, Ћави Алонсо, Карим Бензема и још неколико играча за минус од 169,9 милиона евра.

Морамо ли да нагласимо да је Реал од одласка Бернда Шустера 2008. до доласка Зидана 2016. само једном био првак Шпаније и једном шампион Европе?

У Зиданово време, "Бернабеу" су напустили Мората за 65 (можда и 85), Данило за 30, Хесе Родригез за 25, Џејмс Родригез за 10 (позајмица), Маријано Дијаз за 8, Денис Черишов за 7, Дијего Љоренте за 6, Бурхуи за 3, Алваро Медран за 1,5 и Омар Маскарел за милион евра, а без обештећења клуб су напустили Алваро Арбелоа и Пепе.

Први тим Реала сада чине играчи просечне старости 26,4 године, а најстарији у тиму је и најспремнији - Кристијано Роналдо који има 32.

Ако бисмо из рачунице изузели голмане, 30-годишњаке Кејлора Наваса и Кика Касиљу, који су такође у зрелим годинама сходно позицији у тиму, просечна старост фудбалера у пољу била би још мања - одбрана 25 година, средина 24,86, напад 26 година.

Тачно је да је Зидан од претходника наследио фантастичну и дуго скупљану групу фудбалера, али и "разваљену" свлачионицу у којој су и даље тињале поделе настале у Мурињовој и Анћелотијевој ери, са којима Бенитез није успео да се избори. Довољно је рећи да ни две најснажније фигуре на стадиону, Кристијано Роналдо и Серхио Рамос, нису биле у добрим односима до Зидановог доласка, тако да констатације о томе да је Французу било лако да убере плодове које су му оставили Португалац, Италијан и Шпанац "не пију воду".

"Вечито другог" иза Барселоне, а повремено и трећег иза Барселоне и Атлетика, тимчину чији је плафон било полуфинале Лиге шампиона, Зидан је за 382 дана претворио у војску са којом данас у фудбалу нико не може да се носи и која би могла да настави страховладу и у сезони 2017/18 која практично "није ни почела" а Зи-Зуов Реал већ има трофеј у витринама.

До даљег, Атлетико Мадрид, Барселона, Валенсија, Селта, Севиља и Волфсбург остаће ЈЕДИНИ клубови који знају шта значи победити Реал Мадрид са Зинедином Зиданом на клупи.

5-0

Зидан је у финалима, у којима није било поправног, није било бодова, нити реванша за надокнаду минуса, победио Жозеа Муриња и Манчестер јунајтед, Масимилијана Алегрија и Јувентус, Хорхеа Сампаолија и Севиљу, Масатаду Ишија и Кашиму Антлерс, односно Дијега Симеонеа и Атлетико Мадрид.

Извор: мондо.рс

Коментари / 0

Оставите коментар