Лажни смјештај додатна зарада

Посланици Федералног парламента су за двије и по године наплатили више од 825. 000 марака за: смјештај, одвојени живот од породице и превоз до куће. Већина њих користи мањкавости прописа како би извукли највећу корист.

Босна и Херцеговина 09.08.2017 | 10:34
Делегату из Горажда Санелу Мушовићу грађани 17 мјесеци плаћају смјештај и трошкове за његов рад у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (ПФБиХ), иако већ десет година има свој стан у Сарајеву.

Ову привилегију користи још 34 Мушовићевих колега јер су им пребивалишта удаљена најмање 70 километара од главног града. Због тога они имају право да изнајме стан у којем ће боравити док раде у Сарајеву, а потом и право на новац за режије и одвојени живот од породице.

Сваки мјесец за ова три трошка добију 800 марака и сами одлучују како ће их распоредити. Уз то, плаћен им је и превоз викендом до породица. Из федералног буџета је за двије и по године за ове накнаде дато нешто више од 825.000 марака.

Поједини делегати уговарају најниже кирије како би им остало што више новца од накнада. У великом броју станова који су плаћени за делегате у ствари живе други људи: станодавци и њихове породице, дјеца делегата или други подстанари. Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) су открили да су ти изнајмљени станови често у старим и неусловним кућама или у предграђима, далеко од зграде Парламента ФБиХ, па их најмање половина делегата и не користи.

Они након обавеза у Парламенту обично путују кући или преспавају у хотелу. Станодавци су им често пријатељи, познаници и страначке колеге.

Дом народа ПФБиХ не провјерава да ли делегати поштују правила о овим привилегијама јер немају механизме надзора нити капацитете.

„Могућност манипулације без механизма надзора кориштења је немогуће спријечити“, каже секретар Дома народа ПФБиХ Измир Хаџиавдић.

Због недостатка контроле ова институција је делегату Мушовићу исплатила 11.200 КМ за смјештај и трошкове живота. Три дана након разговора са новинарима ЦИН-а који су открили да Мушовић има стан, он је поднио захтјев за прекид примања накнаде који је Дом народа ПФБиХ прихватио. Није било ријечи о евентуалној санкцији за делегата Мушовића.



Пријатељски договор

Санел Мушовић на сједнице Дома народа ПФБиХ у Сарајево долази из стотињак километара удаљеног Горажда гдје живи са породицом. Као накнаду за раздвојеност од ње мјесечно добије нешто мање од просјечне плате Федерације БиХ и новац да их сваки викенд обиђе.

Мушовић је накнаду први пут затражио на почетку мандата 2015. године. Делегиран је из Скупштине Босанско-подрињског кантона (БПК) као члан Савеза за бољу будућност (СББ) БиХ. Иако је већ десет година био власник двособног стана у Сарајеву, удаљеног неколико километара од Федералног парламента, накнаду је користио 2015. и 2017. године.

Оба пута му је станодавац био пријатељ Садик Мирашчија. Први пут је од њега изнајмио дио породичне куће за 400 марака мјесечно. Ове године је из буџета плаћано 200 марака мјесечно за кућу у изградњи у којој се не може живјети.

„Ми смо имали један договор у којем се очекивало да ће он врло брзо то довести у стање које је океј“, рекао је Мушовић. С обзиром да Мирашчија то није успио, делегату Мушовићу је понудио смјештај у свом хотелу на Башчаршији.

Мушовић је за ЦИН то потврдио и рекао да је и током 2015. године понекад боравио у хотелу свог станодавца умјесто у изнајмљеној кући. У Горажде се враћао кад год је имао прилику. Дом народа ФБиХ је Мирашчији редовно плаћао кирију, а остатак од 600 КМ за режије и трошкове одвојеног живота од породице исплаћивао Мушовићу уз плату.

У правилима о кориштењу ових накнада не пише какав смјештај делегати могу изнајмити нити се онима који већ имају свој стан забрањује право на накнаду.


Након што су новинари ЦИН-а открили да делегат Санел Мушовић има стан у Сарајеву, он се одрекао накнаде за одвојени живот од породице. (Фото: ЦИН)

Секретар Дома народа Измир Хаџиавдић каже да се то подразумијева: „Не чини ли Вам се да би норма која би гласила – уколико делегат има свој приватни стан у Сарајеву, нема право на службени смјештај – била мало незграпна норма и била бесмислена?“, каже Хаџиавдић.

Захваљујући томе, Мушовић је 17 мјесеци добијао новац за смјештај, режије и трошкове живота, одвојеног од породице. Он је новинарима ЦИН-а, који су и открили да има свој стан, рекао да га је купио породичним новцем и да га због специфичних околности не може користити.

„Некада различити породични договори и обећања Вам утичу да немате доступност некретнини која је правно да, али у стварном кориштењу недоступна Вама“, рекао је Мушовић, али није хтио објаснити детаље.

Каже да му из администрације нико није тражио доказ да нема своју некретнину у Сарајеву.

За одвојени живот и смјештај Мушовића у Сарајеву је у 2015. и за првих шест мјесеци 2017. године исплаћено 11.200 марака. Уз то, добио је и 1.792 КМ за превоз кући. Да је рекао Административној комисији Дома народа ПФБиХ да има стан, не би добио овај новац, а превоз би му другачије обрачунавали. Мушовић у Скупштини БПК нема примања, а у Дому народа ПФБиХ мјесечно прима око 4.170 КМ.

Новинари ЦИН-а су га питали сматра ли свој поступак моралним, а он је одговорио да је моралност већине људи упитна. „У том правцу ја бих овдје говорио опет о савјести система који дозвољава да се такве ствари раде“, рекао је Мушовић.

Након што су новинари ЦИН-а сазнали да има стан и да је изнајмио кућу у изградњи, Мушовић је поднио захтјев о укидању накнаде за одвојени живот од аугуста 2017. године. Захтјев је усвојен.


Амил Буљубашић од јануара до марта 2017. године није имао уговор о закупу стана, али је, иако на то није имао право, примао накнаду. За три мјесеца исплаћене су му 1.752 КМ. (Фото: ЦИН)

Празни станови на терет буџета

У Дому народа ПФБиХ сједе 54 делегаткиње и делегата из десет кантоналних скупштина. Њих 48 су професионалаци који плату примају у овој институцији, од чега 35 има право и на накнаду за смјештај и одвојени живот од породице. Уз то иду и трошкови у вриједности четири повратне карте од Сарајева до мјеста у којем живе. То је тзв. викенд-превоз.

Делегати из Лабуристичке странке из Цазина и Велике Кладуше Мирвет Бегановић и Расим Кантаревић мјесечно добију по 376 КМ за превоз. Изнајмили су исти стан у насељу Свраке близу Сарајева који им грађани плаћају по 150 марака. Остатак од по 650 марака иде њима у џеп.

Они су новинарима ЦИН-а рекли да у том стану никада нису били и да умјесто тога плате ноћење у хотелу. Бегановић је показао рачун за смјештај у хотелу: „У том стану ми се не исплати доћи. Бити у хладном стану, преноћити и вратити се у Кладушу?!“

Кантаревић каже да је стан далеко од Парламента и да је други било тешко наћи. Обојица закуп стана у којем нико не живи виде као једини начин да остваре право на накнаду за одвојени живот.

„Ја знам да је то неморално, али са друге стране, то је једини начин којим је у овом моменту законом омогућено да Ви наплатите неке своје трошкове путовања, доласка и боравка“, објашњава Кантаревић.

За двије и по године је Кантаревићу и Бегановићу за превоз и живот у Сарајеву дато 55.704 КМ.


Далиборка Миловић каже да живи у изнајмљеном дијелу куће, иако комшиница која већ 11 година живи у стану изнад каже да је никада није видјела. (Фото: ЦИН)

За делегата из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ из Посушја Здравка Бешлића Парламент плаћа 200 марака стан Решада Кустурице у сарајевском насељу Велешићи. Новинари ЦИН-а су утврдили да у стану живи бивша Кустурицина супруга, а Бешлић најчешће плаћа хотел.

„Спавао сам у хотелу јер је логично. Ми, углавном, делегати из Клуба хрватскога народа, доље спавамо из више разлога“, каже Бешлић, објашњавајући да му је испред хотела ауто сигуран од крађе.

До сада је за закуп стана који Бешлић не користи плаћено 5.800 марака, а њему 17.732 марке накнаде са превозом.

Новинари су Решада Кустурицу питали зашто издаје стан у којем живи његова породица, а он је одговорио пријетњом и псовком: „Шта то Вас брига! (…) Још једном то видим! Ја сам Вас гањ’о, мртва ће глава пасти! П…. Вам материна, још једном дођите на врата! Ја имам право, имам уговор, плаћам порез“.

Са њим је Дом народа ПФБиХ потписао још један уговор па је од јануара до априла ове године Кустурица добијао још 150 марака за смјештај делегата Социјалдемократске партије (СДП) БиХ из Бугојна Николе Симића. Овај пут је Кустурица издавао дио куће у сарајевском насељу Бјелаве. Ни Симић није користио тај смјештај.

Оба делегата кажу да су до Кустурице дошли на приједлог некога из Парламента ФБиХ, али се не сјећају кога.

Симић је објаснио да мора договорити што нижу цијену кирије како би му остатак накнаде могао покрити трошкове хотела.


Измир Хаџиавдић, секретар Дома народа ПФБиХ, каже да администрација Дома народа нема довољно запослених који би провјеравали да ли делегати користе изнајмљене станове. (Фото: ЦИН)

Право на плаћени хотелски смјештај су до 2010. године имали делегати који нису користили службени смјештај, а пребивалиште им је удаљено било више од 50 километара од Сарајева. Ти трошкови су, кажу у Дому народа ПФБиХ, били огромни. Зато је 2010. године донесен Закон о плаћама и накнадама у органима власти ФБиХ који укида право на хотелски смјештај. Нови Закон предвиђа накнаду за одвојени живот само за професионалне делегате, а то су они који су изабрали да им послодавац буде Федерални парламент. Други делегати који плату и накнаде примају у кантоналним скупштинама имају право само на плаћено гориво по доласку на сједницу у Сарајево. Након што је донесен овај закон, Симић је прешао у професионалце.

„Два пута сам био за говорницом да кажем: људи, натјерат ћете све у професионалце, оставите ту могућност, оставите да заступници могу примати разлику плате и да могу становати у хотелима. (…) Зар стварно неко мисли да сам ја једини ретардиран или један од ријетких ретардираних у Парламенту па да то не узимам“, објаснио је Симић.

Након што је у априлу раскинут уговор о најму стана са Кустурицом, Симић је до половине јула 2017. године био без уговора. Упркос томе Симић је наставио редовно примати новац за одвојени живот, режије и превоз кући. У мају и јуну примио је 1.644 КМ.


Дамир Јукић је изнајмљени стан уступио својој станодавки јер је, како каже, хтио учинити добро дјело. (Фото: ЦИН)

Секретар Дома народа ПФБиХ Хаџиавдић каже да се то није смјело догађати јер је одвојени живот везан за кориштење стана. „Могуће да је у неким случајевима направљена таква грешка, али ћемо то свакако настојати исправити и то се сигурно неће догађати у будућности“, рекао је Хаџиавдић.

Кустурица је Симићу други станодавац. За двије и по године мандата Симићу и његовим станодавцима исплаћено је 23.416 марака.

Ни Симићев страначки колега из СДП-а Амил Буљубашић из Тешња прва три мјесеца 2017. године није имао изнајмљен стан, али је примао накнаду. Када су га новинари ЦИН-а питали за то, он је рекао: „Вјерујте да не могу то пратити. То на банковном рачуну, шта дође, која је разлика… Заиста, то је некаква минорна разлика“. Према подацима из Парламента, Буљубашић је од јануара 2017. године за одвојени живот, трошкове и превоз добивао по 584 марке сваког мјесеца.


Едим Фејзић не зна гдје се налази стан који је за њега плаћан 15 мјесеци. (Фото: ЦИН)

Уговор за његов смјештај је потписан тек крајем марта 2017. године за стан на Башчаршији, уз закуп од 400 марака. Тромјесечна кирија је тада станодавцу исплаћена ретроактивно. Почетком маја Буљубашић је рекао да у овом стану још није био.

„Овај стан нисам користио из неких објективних разлога. Користио сам некакав други стан“, рекао је Буљубашић.

Новинари су у стану станодавца Миралема Арнаутовића затекли његовог сина који каже да у њему живи са породицом и да то није стан који издају делегату. Његов отац је касније, у телефонском разговору, тврдио да је управо то стан за који Дом народа ПФБиХ плаћа закуп за Буљубашића.

„Обзиром да он ту није стално, ја некад сина пошаљем ту, па је син био ту, а ја дјетету то нисам ништа ни објашњавао. Нисам се ни надао да би неко долазио, да би нешто то провјеравао“, објаснио је Арнаутовић.


Никола Симић каже да договара мању кирију са станодавцем како би му остало више новца од накнаде. (Фото: ЦИН)

Кирија за собу

Новинари ЦИН-а су током овог истраживања у 13 закупљених станова затекли породице станодаваца. У десет случајева делегати су рекли да по потреби долазе у те станове. Међу њима су и делегати Странке демократске акције (СДА) из Травника и Босанске Крупе Рефик Попарић и Мехмед Махмић те делегат ХДЗ-а БиХ Томислав Мартиновић из Читлука. Међутим, чланови породица станодаваца које су новинари затекли у тим становима су рекли да не знају ко су делегати и да они не живе са њима.

На питање новинара како то да га човјек који живи у стану не познаје, делегат Мартиновић је рекао: „То је његов проблем!“

„Ја не знам шта је Вама тај човјек рекао, ја знам да живим ту“, на исто питање је одговорио Махмић.

Попарић није знао објаснити како га човјек који живи у стану никада није срео.

Мирко Батинић, члан ХДЗБиХ из Травника, за станодавца је изабрао свог пријатеља Зденка Марковића. Новинари су у стану затекли Марковића који ту живи са породицом. Он је рекао да Батинић има на располагању собу те да му он није ни хтио наплаћивати боравак.

„Он каже: пријатељу, не дајем ти ја, морам то у Парламенту потписати, Парламент мора дати. Је ли тако? Појест ћемо и попит ћемо, окренут ћемо јање“, препричава Марковић свој разговор са Батинићем приликом договора о закупу.

Према информацијама из Дома народа ПФБиХ, нити један од уговора склопљених са станодавцима не односи се на дио стана или собу.

„Одлука којом смо ми разрадили законске одредбе говори о службеном стану, не говори о службеном дневном боравку или службеној кухињи. (…) Таква одредба кроз језичко тумачење подразумијева да ми у Парламенту Федерације желимо да тај делегат изнајми стан, а не неку собицу“, рекао је секретар Дома народа ПФБиХ Хаџиавдић.


Никола Симић никада није био у изнајмљеној кући у сарајевском насељу Бјелаве. Кад је у Сарајеву, он преспава у хотелу. (Фото: ЦИН)

За делегаткињу из Зенице Драженку Субашић, чланицу Демократске фронте (ДФ), Дом народа ПФБиХ плаћа 200 марака за троипособан стан у сарајевском насељу Малта. Према огласима, цијене изнајмљивања станова исте површине у овом крају су дупло више. Сваког мјесеца Субашић остаје разлика од 600 марака. Станодавка је њена пријатељица Нерма Шечић-Харачић. Новинари ЦИН-а су на адреси пронашли другог подстанара. Када су му показали фотографију делегаткиње, рекао је: „Никад видио ни чуо!“

Шечић-Харачић каже да стан није издала човјеку којег су новинари затекли у њему. „Не. Ја имам само један уговор и то са Драженком Субашић за који плаћам порез и нећу више никакав коментар ту дати“, рекла је Шечић-Харачић.

Субашић је рекла да не зна ко је човјек који живи у стану, јер га је она уступила својој пријатељици.

„Ја сам дозволила да она ту буде“, рекла је Субашић.

Истраживање је показало да и у стану који је закупљен за делегата из Горажда Едима Фејзића, члана Странке дијаспоре БиХ, живе други подстанари. Они тврде да су још крајем 2014. године преко агенције за некретнине изнајмили стан од власнице Шехзије Синановић. Међутим, према подацима из Дома народа ПФБиХ, Синановић је од почетка 2016. до краја марта 2017. године за 400 марака мјесечно издавала стан Фејзићу.


Дом народа ПФБиХ је за Санела Мушовића пола године плаћао закуп неусловне куће за боравак. (Фото: ЦИН)

Она је родица Фејзићевог пријатеља и страначког колеге Сејада Татарина који му је помогао да нађе стан. Татарин је новинарима рекао да није знао да она већ има подстанаре јер је није ни питао. „Мени је требао кроз папире стан (…), јер Едим је рекао ја нећу становати ту“, рекао је Татарин.

Са друге стране, Фејзић каже да је знао да су подстанари били у стану прије закључивања уговора, али да је очекивао да ће они изаћи за пар мјесеци. Крајем марта 2017. године уговор о закупу овог стана је отказан. Без обзира на то, он је мјесечно примао 512 КМ за живот у Сарајеву. Крајем јула ове године потписан је нови уговор о закупу стана за Фејзића.

У становима закупљеним за Фуада Хаџимехмедовића из Тузле и Жељка Мирковића из Бихаћа, чланове СББ-а и СДП-а, живе и њихова дјеца која студирају у Сарајеву. Обојица тврде да у становима са дјецом проводе неколико дана седмично. Хаџимехмедовић каже да Парламент не плаћа стан његовој кћерки, него њему.

„Ако ја изнајмим стан, па може бити празан, а да ја кажем кћерки да иде негдје друго да живи? Или шта?“, коментарисао је Хаџимехмедовић.

„То је моја породица. Ја живим овдје. Ја да имам прилику, ја бих своју супругу доселио са собом. Имам на крају крајева на то право“, објаснио је Мирковић.


Миле Марчета и Адмир Хаџипашић дијеле смјештај на спрату куће станодавца Сафета Овчине. У приземљу живи његова мајка која није знала да је горњи спрат изнајмљен. Каже да на том спрату има само један кревет. (Фото: ЦИН)

Закон не познаје злоупотребе

Правила кориштења накнада су одређена Законом о платама и накнадама у органима власти ФБиХ који је донесен 2010. године и Одлуком о утврђивању висине за одвојени живот од породице, закуп стана за службене потребе, трошкове смјештаја и накнаду трошкова превоза из 2011. коју је донијела Административна комисија Дома народа ПФБиХ.

Оваква правила су дала могућност делегатима да сами бирају станове и износе закупнина које ће бити исплаћиване од накнада. Заправо, омогућила су им да пронађу јефтине станове у којима неће боравити како би им остало више новца од накнаде. Највиша кирија може бити 400 марака и Дом народа ПФБиХ је плаћа директно станодавцу. Од остатка делегат плаћа режије и трошкове живота у Сарајеву.

У јануару 2017. године накнада је повећана са 600 на 800 марака.


Старим дрвеним степеницама се долази до стана који је запослена у Дома народа Даринка Машовић изнајмила делегату Слободану Томићу. (Фото: ЦИН)

„Што се тиче мене и мојих колега, ма то је 200 марака, то је ништа и заборави човјек“, рекао је делегат из Широког Бријега Слободан Томић, члан Народне странке Радом за бољитак. У првој половини 2017. он је у просјеку мјесечно зарађивао око 4.300 КМ.

Предсједавајућа Дома народа ПФБиХ и предсједница Административне комисије Лидија Брадара каже да је Комисија подигла висину накнаде јер је жељела изједначити примања делегата са заступницима у Представничком дому Федералног парламента.

„Не можете дискриминирати своје изасланике, без обзира како то Вама изгледало.“



Извор: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)