Орлићи, не дозволите да вам се догоди судбина „генерације 1991“!

Нека вам неуспех својих златних претходника стоји као опомена!

Кошарка 09.08.2017 | 22:45 Србија коначно има јуниорског првака Старог континента! Шпанија је испрашена у великом финалу и испраћена кући уз освету, са све каматом. После осам година чекања, Орлићи су поново на европском трону, вођени ударним тандемом Никола Мишковић - Марко Пецарски на паркету, те Владом Јовановићем крај аут-линије. Чачански стручњак поновио је успех из времена када су Дејан Мусли, Данило Анђушић и Бранислав Ђекић водили другу генерацију самосталне Србије до најсјајнијег одличја.

Генерација рођена махом 1991. године, уз тек неколико момака рођених годину касније, направили су велики подвиг усред Меца и поразили тада великог фаворита - домаћина, Француску. Вратили су се кући као шампиони, тако су и дочекани. На платоу испред Народне скупштине, где су стајали раме уз раме са тадашњим светским првацима у пливању, Нађом Хигл и Милорадом Чавићем, те невероватним ватерполистима, који су такође бацили свет на колена. 

Имали су момци Влада Јовановића Европу под ногама и све предуслове да велики рад добро уновче, како би касније процветали и постали играчи око којих ће се клубови отимати. Уместо свега тога, догодила се дијаметрално супротна ствар - генерација 1991/92 је нестала. Готово потпуно. Осетили су ону другу, мрачнију страну медаље.

Немања Јарамаз, Александар Поњавић, Петар Торлак, Милош Трипковић, Никола Вукасовић, Милић Благојевић, Данило Анђушић, Лазар Радосављевић, Немања Бешовић, Никола Рондовић, Бранислав Ђекић и Дејан Мусли.

Од дванаесторице одабраних из те 2009. године само су Дејан Мусли и Данило Анђушићобукли дрес Србије у такмичарским мечевима. Заједно са Немањом Јарамазом, Браниславом Ђекићем и Немањом Бешовићем су играли Евролигу. Уз посебну напомену да ниједан члан трилинг Јарамаз - Ђекић - Бешовић никада није имао озбиљнију улогу у Партизану, свако у своје време. Мусли и Анђушић јесу, али обојица су имали успоне и падове у каријерама.

Остали су се, мање-више, изгубили после златног похода. Неки су успели да стигну до Саудијске Арабије, Казахстана, Словачке, Литваније, Македоније... Неки су се посветили послу у озбиљним светским компанијама, док су неке озбиљне повреде спречиле да постигну нешто више. 

Транзиција из јуниорске у сениорску категорију увек је била незгодна за многе велике таленте (код нас има доста таквих примера). Посебно је било тешко за оне који су физички били зрелији од својих вршњака у ранијем добу. Управо због тога многи су касније или престајали да се баве кошарком, или су једноставно „прегажени“ од оних који су физичку зрелост достизали касније. 

Ипак, не може да се побегне од чињенице да су ореоли избледели и да су многи изгубили сјај и етикету „златних момака“. А то је баш оно што не бисмо желели да се догоди Мишковићу, Копривици, Пецарском, Ускоковићу и свим осталим члановима садашње шампионске генерације. 

Није ни реално очекивати да ће сви направити каријере о каквим многи сањају, али желимо да верујемо да је могуће да ће успети да се изборе за своје место под сунцем и не дозволе да им се догоди судбина „генерације 1991“. 

Нека им неуспех својих златних претходника стоји као опомена. 

ЗЛАТНА ГЕНЕРАЦИЈА (1999/00) ИЗ БРАТИСЛАВЕ

Никола Мишковић, Балша Копривица, Стефан Момиров, Алекса Ускоковић, Вук Вуликић, Филип Петрушев, Андрија Марјановић, Тадија Тадић, Данило Петровић, Марко Пецарски, Марко Шаренац и Алекса Матић.

Извор: моззартспорт

ФОТО: МН Пресс