Празна саћа поскупљују мед

Прољећни мразеви и љетна жега уништили су ове године цвијет багрема и ливадских биљака, оставивши пчеле без хране, због чега су саћа готово празна, а пчелари принуђени да подигну цијене меда и других производа.

Република Српска 08.08.2017 | 14:24 Чак ни они са дугогодишњим стажом бриге о кошницама не памте овако лошу годину, не кријући да је пред пчелињим друштвима неизвјесна зима. Како су у јеку сезоне пчеле преживљавале захваљујући прихрањивању, због сурових мразева и великих врућина, питају се шта ће тек да буде за неколико мјесеци. Ситуације је гора и због чињенице да је ово друга лоша година заредом.

Предсједник Скупштине Савеза удружења пчелара Републике Српске Обрад Нинковић каже да је цијена меда у источној Херцеговини већ скочила на 18 КМ, а у идућем периоду ће сигурно достићи 20 марака у свим крајевима Српске.

"Једина нада за пчеларе овог краја је вријесак који меди ових дана, све остале биљке су подбациле и меда готово да нема", каже Нинковић, додајући да су пчелари принуђени да купују пчелиње погаче и сируп како би прехранили радилице.

Пчелар из Шамца Светозар Евђић каже да је ранијих година од 13 пчелињих друштава, колико има у свом домаћинству, имао око 250 килограма меда, а сада има пет пута мање.

"Посавина је богата биљним културама и увијек нас је нешто извлачило, кад подбаци багрем, имали смо ливаду, али ове године немамо ништа. Мраз је уништио цвијет багрема, а температуре више од 40 степени спржиле су ливадске биљке", рекао је Евђић, додајући да је поскупљење пчелињих производа неминовно.

"Ко буде желио да има теглу правог меда, плаћаће је 'сувим златом', јер је несташица велика", рекао је Евђић.

Предсједник Удружења пчелара "Кестен" из Братунца Марко Живковић каже да пчелари из овог краја нису ни врцали мед.

Забринутост за опстанак пчелињих друштава могла се чути и јуче на отварању "Дана меда у Семберији" у Бијељини.  Пчелари из свих крајева РС, али и из Србије, изложили су разноврсне производе од меда, наглашавајући да је ова година била веома лоша за пчеларство. Предсједник семберског Удружења пчелара Љубо Новаковић каже да ове године није успио багремов мед, али јесте шумски, који рађа сваке три-четири године. Драган Илић из Пилице код Зворника каже да, упркос катастрофалној години, нема разлога за незадовољство.

Жене у пчеларству

Иако се пчеларство неријетко повезује са мушкарцима, у овом послу има и веома успјешних жена. Примјер је Даница Лацковић  из Клења код Богатића у Србији, чија се породица више од 100 година бави пчеларством.

"Прво је почео мој свекар, па смо муж и ја наставили, а данас са нама ради и наш унук, дакле треће колено се у Лацковићима бави пчеларством", рекла је Лацковићева, која је своје производе представила на бијељинским "Данима меда".

"Ово је лијеп посао, али да бисте се њиме бавили, морате га вољети. Сналазим се добро, учим, читам, дружим се са старијим пчеларима, крадем знање од њих и сакупљам информације", рекла је Стојанка Симић из Драгаљевца код Бијељине, која са мужем брине о кошницама.

(Глас Српске)