Звездини амерички ђаци: 1. лекција - евро кошарка...

Појачања црвено-белих из Америке о адаптацији на Београд, нови клуб, нови тим, али и на разлике у тамошњој и овдашњој игри. "Неће нам бити проблем. . . ", уверавају обојица.  Бобијев савет пред долазак у Звезду? Само јако! „Навијачи могу да очекују од мене доста енергије и агресивности на позицији четири и пет у нападу и одбрани. На мени је да дам све од себе да помогнем екипи и ´погинем´ на паркету “, каже нови црвено-бели тешкаш Никола Јовановић.

Кошарка 08.08.2017 | 23:30 Као што обично и буде, посебна пажња извештача са првог тренинга Црвене звезде мтс у понедељак је била усмерена ка новајлијама.

Повратник Марко Кешељ, нови плејмејкер Никола Радичевић, као и високи тандем Никола Јовановић - Стефан Јанковић, највише времена су провели у разговору са новинарима, описујући своје прве утиске о клубу, тиму, средини…

Стефан Јанковић (24, 211 цм) тако се последњи задржао на паркету, стрпљиво одговарајући на све захтеве за интервју.

"Да, траже ме, а најгоре причам српски", насмејао се момак одрастао у Канади и САД.

Са америчким акцентом и проблемом да се "из прве" сети појединих речи језика који је досад ређе користио, Јанковић уз осмех причао о земљи и граду у којем се родио.

"Не зна ме овде нико, односно познају ме само по оном што су читали о мени. Трећи пут сам у Београду, први пут због кошарке, али драго ми је што сам дошао".

За почетак - како се кошаркашки сналази у родном граду?

"Што се тиче кошарке, знам шта значи кад се игра за Звезду. Првог дана припрема нисмо радили ништа са лоптом, имали смо састанак, упознали се... Знам колико је озбиљно када се игра за овај клуб и једва чекам да почнемо. Знам и да има много да се ради, али драго ми је да сам овде".

Велика пажња доноси и велика очекивања, а чести пратилац те две ствари је и притисак. Стефан каже да му то не смета, напротив.

"Никако притисак... Искрено, ја волим притисак. На енглеском бих рекао да сам 'цомпетитиве', такмичар сам, волим да се борим и не волим када ми је нешто лако. Знам да има очекивања, јер је ово Звезда, јер играмо Евролигу, хоћемо да наставимо успешно у АБА лиги, али знам да ћу радити максимално, да ћу давати све од себе када сам на утакмици, на терену. Не плашим се".

Тражећи прави израз, Јанковић је нагласио:

"Што кажу, ако хоћеш да будеш добар играч, а ја то желим, зна се да ту мора да има притиска и очекивања. Не плашим се. То ме... 'пали'. Тај израз је добар, мораћу да га запамтим!".

"ТАТА НИЈЕ ИГРАО ФУДБАЛ У ЗВЕЗДИ"

Осим чињенице да су истог дана постали играчи Звезде, Јанковића и Јовановића везује и пријатељство ван терена.

"Чули смо раније да ћемо заједно доћи. Имам мало родбине овде, неко ћалетово друштво, али моји су углавном из Републике Српске, Сарајева, Фоче и сад ми много значи што имам Николу, да ми покаже град. Знам да дођем до 'Пионира', да одем до Ушћа. Био сам на неким местима, ако хоћете да ми кажете неку препоруку за добар бурек, реците (осмех)".

"Сад сам код тетке, али наћи ћу стан ваљда негде овде близу 'Пионира', јер ћемо ту проводити доста времена. Знам отприлике и без навигације по граду", каже бивши студент универзитета Мисури и Хаваји.

На питање да ли је претходних година пратио свој нови клуб, Стефан одговара крајње искрено.

"Знате, нисам много пратио нашу кошарку. Играо сам за Канаду. Отишао сам одавде са четири и по године и вратио сам се први пут кад сам имао 19. Моји су долазили, али ја сам остајао тамо, сваког лета играо кошарку и ту сам се 'изгубио'. Тамо сам одрастао, десет година сам у Америци био ван куће и онда сам ту заборавио не само језик, већ и корење, слабо сам и пратио".

Ипак, када је чуо да га црвено-бели желе, брзо се информисао и лако схватио да би требало да дође у Звезду.

"Што се тиче Звезде, само сам са њима директно причао и то ми је био 'еасy цхоице', лак избор. Не само због екипе, клуба, већ и због Евролиге. Знао сам да ми је ове године реално најбоље да дођем у Европу. Да научим мало европску кошарку. Кад сам чуо да је Звезда заинтересована то је било то и готово. Све је супер, али мени је био и сан да се вратим овде. Јесте да сам хтео НБА и још сам млад, није то готово, али некако је лепша прича кад се вратиш овде после тачно 20 година".

Како су његови најближи реаговали на вест да ће се вратити у Србију?

"Позитивно, одушевили су се", рекао је Јанковић, па испунио једно обећање дато оцу.

"Ћале ми је само рекао да кажем да није играо фудбал за Звезду, јер се то негде појавило. Он је био добар рукометаш. Воли фудбал, прати тај спорт, али деда ми је играо фудбал, а он рукомет", насмејао се Јанковић.

Враћајући причу на кошарку, Стефан је рекао и да мисли да ће се брзо "уходати" са европским стилом и правилима. Примера ради, на различито кажњавање грешке у корацима.

"Сад сам баш причао са тренером о томе. Чуо сам у Евролиги да ће бити мало флексибилније, али знам о чему се ради. Сад ћу ја током припрема то да средим, да тако крећем... Нисам ја странац, кад ми кажу да нешто урадим, урадићу. Другачија је кошарка, знам како се тамо игра, овде сам мало гледао, не знам лично, али мораћу ове припреме да искористим да се навикнем. Биће то лако", додао је Јанковић.

"ГОДИНАМА УЗ СТЕФАНА"

О истој теми причали смо и са Николом Јовановићем (23, 211 цм), такође рођеним Београђанином, који је у јуниорском узрасту играо за оба "вечита" ривала, пре него што се 2012. одселио у САД.

"Тамо се игра дефинитивно бржа кошарка, овде 'позиција', тако да ће ми сигурно требати мали период адаптације, али ништа специјално", каже бивши студент чувеног колеџа "УСЦ".

На питање о повратку у Звезду, Јовановић каже да је у црвено-белом направио и прве кошаркашке кораке. Са јуниорима матичног клуба својевремено је играо и квалификационе турнире Евролиге и у тим годинама упознао већину садашњих саиграча.

"И сада знам доста момака, играо сам са њима. Свако зна сваког, сви су феноменални и сви услови су ту за добар рад. Прве кораке сам направио у Звезди, ту сам био седам-осам година, док сам у Америци провео четири-пет година. Имао сам прилику да се вратим пре две године и да играм за универзитетску репрезентацију и то ми је помогло да осетим европски стил".

Заједно са Јанковићем, сада ће пре свега имати задатак да се "врати" европској кошарци.

"Нас двојица се знамо баш дуго. Већ пет-шест година уназад спремамо се током лета. Ево и сад је он играо за Орландо, ја за Чикаго на Летњој лиги. Спремали смо се два-три месеца у Београду, даноноћно, ујутру и увече, без престанка. Добри смо другари и лепо ћемо сарађивати".

Јанковић му је захвалио на помоћи при упознавању Београда...

"Првог дана сам ја морао да га возим и да га испоштујем као домаћин, али мењаћемо се. Мораће и он да се осамостали", насмејао се Јовановић.

Дете клуба се вратило у свој дом.

Никола Јовановић одрадио је први тренинг са Црвеном звездом, клубом у ком је поникао, прошао млађе категорије и научио велики део ствари које и сада зна. Рано се отиснуо „преко баре“, наступао за средњу школу у Џексонвилу на Флороди, затим чувени колеџ  "УСЦ", да би се пре доласка у Звезду за НБА уговор борио се кроз летњу лигу у дресовима Детроита и Лос Анђелес Лејкерса, а за Пистонсе је чак и наступао у неколико утакмица.

Сада ће овај играти код куће, у свом родном Београду где је потписао трогодишњи уговор са црвено-белима. Прилика за овог да покаже шта зна и колико може.

На највећој европској сцени, у бојама које су му у срцу.

“Осећам се фантастично стварно. Осећај је одличан. Стварно је велика част бити у клубу као што је Црвена звезда. Супер све изгледа. Одрадили смо прва тестирања, тест оптерећења, класичне ствари - крв и урин. Сада смо се окупили, одрадили истезања, теретану, растрчавања. Полако се уводимо и крећемо пуном паром“, каже Јовановић за МОЗЗАРТ Спорт.

Упознали сте се са тренером Душаном Алимпијевићем.

„Јесмо, јесмо. Чуо сам лепе ствари о њему. Да је протеклих пар година имао успеха и желим му да тако настави и сада у Звезди“.

Они којима је америчка кошарка у крви су вероватно упознати са оним шта можеш да пружиш, али има доста оних који те нису гледали на делу. Шта могу да очекују?

„Могу да очекују доста енергије и агресивности на позицији четири и пет у нападу и одбрани. На мени је да дам све од себе да помогнем екипи“.

Хоће ли ти бити мало лакше због чињенице да си у Звезду дошао заједно са Стефаном Јанковићем са којим се дружиш?

„Дефинитивно да. Он и ја се знамо дуги низ година. Играли смо у Развојној лиги  један против другог, прошли смо кроз цео драфт процес заједно. Јако ми је добар пријатељ и стварно је одлична ствар што смо заједно у екипи“.

Јесте ли разговарали међусобно пре доласка у Звезду? Да ли је то утицало на коначну одлуку?

„Све се брзо десило. Нисмо знали док нисмо потписали. Баш се све брзо десило“.

Колико си пратио Звезду претходних сезона?

„Пратио сам доста. Прошао сам целу Звездину школу, био сам у Звезди седам - осам година, пре него што сам као клинац отишао у Америку са 17, 18 година. Они су ових година стварно постизали феноменалне резултате. Поготово прошле године  где су створили највећи успех у Евролиги“.

Јеси ли стизао да гледаш те утакмице када су пред Звездом падали највећи клубови Европе?

„Јесам, јесам, колико сам стигао. Мало је проблем због шест, седам, осам сати временске разлике. Гледао сам тако снимке, хајлајте, читао вести. Мој распоред је тамо био захтеван и напоран тако да нисам могао баш да гледам све утакмице“.

Извор: мондо.рс/моззартспорт