Гаси ли се живот у Брезовицама?

Подручно одјељење Основне школе “Мокро” у Брезовицама једно је од 15 школа у Српској које су одлуком Министарства просвјете и културе Републике Српске недавно затворене. Родитељи и мјештани негодују, а гашење школе, како истичу БН телевизији, порука им је да ово мало мјесто у општини Пале нема свијетлу будућност.

Република Српска 05.08.2017 | 19:53 Синови Јелене Малетић били су једини ученици подручне школе у Брезовицама. Њих двојица, од септембра школовање настављају у Мокром. Подручно одјељење у овом малом мјесту је затворено, а родитељи и мјештани због такве одлуке министарства разочарани.

“Јако тужно. Када се једном затвори школа, она се више не отвара. Моја дјеца су овдје имала образовање као да су имали приватног учитеља. Не стидим се сутра када оду у Мокро, мислим да ће се истицати по знању. Због овога што је урађено ја сам разочарана, када се угаси школа гаси се још много тога”, каже мајка два ученика.

У подручној школи у Брезовицама живи Ковиљка Ђукић. Ту и ради више од 20 година, као спремачица. Вијест о затварању школе чула је на телевизији, а како каже, посебно јој је тешко јер до пензије има још три мјесеца. Шта ће и како ће даље не зна.



“Тешко ми је, али шта ћу сад. Мени је 200 марака плата, пола радног времена радим. Да сам имала читаво радно вријеме, имала бих 30 година радног стажа. Видјећу са општином да останем да живим у школи, док се не снађем. Мој син има стан на Палама, па бих морала са њим да живим, друге ми нема”, каже Ђукићева.

У Брезовицама живи око 300 становника, махом старијих људи. Баве се претежно пољопривредом, али, кажу, услови за живот су све тежи. Посебне проблеме имају са водоснабдјевањем, на шта годинама указују властима, али нема ефекта. Бројни примјери, а посљедњи међу њима затварање школе, мјештанима није добра порука.



“Ово не води на добро. Видите и сами, Влада и министри купују нова аута, они лагодно живе, а овамо гдје треба да се улаже никада нема средстава, увијек коче. Није добра будућност, нема правих услова. Ово исто као да нам говори да се селимо. Нисам присталица тога, остао сам послије рата ту, направио имање. Мада, сваки дан је све теже”, каже мјештанин Марко Самарџић.

Школска звона у Брезовицама су утихнула, а са њима и посљедња нада мјештана да ће услови за живот бити бољи. Омладине нема, дјеце је све мање, а и они који би се одлучили на проширење породице селе у веће градове и иностранство. У Брезовицама остају оронуле куће и старије становништво препуштено тешким временима.



(БН телевизија)
(Фото: БН телевизија)